Komisija rasvetljava ubistva novinara

Prvi sastanak Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama vođenim povodom ubistava novinara, koju je Vlada Srbije formirala prošle nedelje, održan je juče u Beogradu. Ovo telo trebalo bi da analizira rad policije, tužilaštva i drugih državnih organa na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, a juče je doneta odluka da se vladi predloži proširenje mandata na istragu u vezi sa pogibijom radnika RTS tokom NATO bombardovanja 1999. godine.Sednici je prisustvovao prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, koji je tražio da vlada osnuje ovu komisiju, prihvatajući inicijativu predsednika Odbora direktora RDP B 92 Verana Matića.

Slavko Ćuruvija, vlasnik „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina”, ubijen je 11. aprila 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, tokom NATO bombardovanja, u haustoru zgrade u kojoj je živeo. Dvojica napadača sačekala su ga po povratku iz šetnje i ubili sa više hitaca iz vatrenog oružja. Bio je protivnik režima Slobodana Miloševića, zbog čega se odmah sumnjalo na političku pozadinu zločina. Posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine u javnosti se pojavio dosije „Ćuran”, dokumentacija tadašnjeg Resora državne bezbednosti o praćenju Ćuruvije. Na osnovu toga rekonstruisani su poslednji sati njegovog života, kojim ulicama se šetao, s kim se sretao i koji su ga agenti pratili. Operativcima RDB nekoliko minuta pre ubistva naređeno je da se povuku. Ćuruvija je ubijen čim je zašao u haustor, primećeno je vozilo RDB u blizini neposredno pre likvidacije, čak se spekulisalo sa imenima iz podzemlja kojima je pripisivano da su atentatori, a objavljen je i crtež mogućeg izvršioca. Tokom minulih godina više puta je najavljivano rasvetljavanje ovog zločina, ali je sve na tome i ostalo.

Milan Pantić, dopisnik „Večernjih novosti” iz Jagodine, ubijen je 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u kojoj je živeo, po povratku iz lokalne prodavnice, i to tako što je udaren mehaničkim oruđem, poput šipke, u potiljak. Pantić je pisao o aferama u Jagodini, pa se pretpostavlja da je to bio motiv ovog zločina. Međutim, za razliku od slučaja Ćuruvije, ovde nema konkretnih tragova osim što je objavljen fotorobot mogućeg ubice, a što nije pomoglo u njegovom otkrivanju. Policija je povremeno saopštavala koliko je stotina informativnih razgovora obavljeno tokom rada na ovom slučaju, ali prodor na slučaju nije napravljen. Niti postoji konkretna sumnja niti koliko je poznato postoji svedočenje o bekstvu izvršioca ili forenzički trag koji bi mogao dovesti do njega.

Radislava Dada Vujasinović, novinarka „Duge”, pronađena je mrtva u stanu na Novom Beogradu, 8. aprila 1994. godine. Godinama je zvanična verzija glasila da je u pitanju samoubistvo i to lovačkom puškom. Porodica u to nije verovala, obavljana su nova veštačenja i jedno od njih ukazalo je da je, ipak, u pitanju ubistvo, što je tužilaštvo prihvatilo 2009. godine, petnaest godina posle smrti novinarke. Od tada nikakvog pomaka nema, pa je pred komisijom Vlade Srbije težak zadatak da tužilaštvo i policiju usmere kako da rasvetle slučaj star skoro dve decenije.          

Veran Matić, predsednik komisije, istakao je juče da će nastojati da rad komisije bude nezavisan u odnosu na organe vlasti. Rasvetljavanjem ovih slučajeva službe bezbednosti bi skinule sa sebe teret nečinjenja ili neuspeha u svom poslu, a društvo bi dobilo na jačanju institucija pravne države i vraćanja poverenja u institucije sistema.

–Svi podaci će biti prikupljeni na jedno mesto da bismo mogli da utvrdimo gde je došlo do propusta i sve će to biti dostupno javnosti –rekao je Matić.

Komisija će za narednu sednicu pripremiti poslovnik o radu, u kojem će se odrediti način rada i funkcionisanja komisije. „Na sednici komisije donete su odluke o objedinjavanju dokumentacije svih službi i organizacija, koje su na bilo koji način bile uključene u dosadašnje istrage o ovim slučajevima, na jedno mesto kako bi bili dostupni svim članovima komisije. Ovaj tim će nastojati da u svoj rad uključi najširu zainteresovanu javnost koja može da pomogne svojim svedočenjima ili dokumentacijom kojom raspolaže, kao i ukazivanjem na evidentirane propuste dosadašnjih istraga”, saopšteno je iz kabineta prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića.