Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Gugl” pomaže izdavačima da zarade na internetu

Ерик Шмит и Франсоа Оланд потписали споразум после вишемесечних преговора (Фото Ројтерс)

Kompanija „Gugl” i francuski izdavači i vlada nedavno su u Parizu postigli sporazum koji američkog giganta obavezuje da oformi fond vredan 60 miliona evra za pomoć tradicionalnim medijima u snalaženju na internetu.

Posle više meseci pregovora, francuski predsednik Fransoa Oland i izvršni direktor „Gugla” Erik Šmit potpisali su sporazum koji predviđa da će najveći svetski pretraživač pokazati francuskim novinskim kućama kako da više zarađuju na svojim elektronskim stranicama. „Gugl” je obećao da će zajedno sa izdavačima probati da dođe do rešenja kako da novine privuku više oglasa na svoje sajtove i kako da iskoriste maksimum od digitalnog marketinga.

Šmitovim potpisom na sporazum, kompanija iz Kalifornije izbegla je obavezu da listovima plati svaki put kada njihov onlajn sadržaj uvrsti u svoju pretragu. Kao i izdavači u Nemačkoj, Italiji i Belgiji, i francuski listovi su mesecima unazad zahtevali da tehnološki džin sa njima podeli zaradu do koje dolazi zahvaljujući njihovom medijskom sadržaju. „Gugl” je odbio da otkrije da li će se i kako novac od marketinga deliti, ali je potvrdio da „oporezivanja” neće biti.

– Francuska je ponosna što je postigla sporazum sa „Guglom”, prvim takve vrste u svetu – saopštila je Jelisejska palata.

Iz Olandove kancelarije kažu da će džin „pomoći tranziciju štampe u digitalnu formu”. Iako je poslednjih meseci „Gugl” imao brojne probleme sa evropskim izdavačima, Šmit je u blogu istakao da je jaka novinska industrija značajna za njegovu kompaniju. „’Gugl’ će produbiti partnerstvo sa francuskim izdavačima, pomažući im da povećaju svoje onlajn prihode, koristeći našu oglašivačku tehnologiju”, napisao je Šmit.

Belgijska vlada je pre mesec dana postigla sličan sporazum sa „Guglom”, a pod pritiskom su sada vlade u Berlinu i Rimu. Nemački i italijanski izdavači tvrde da nije prihvatljivo da štampa gubi novac i oglašivače, a „Gugl” ih dobija zahvaljujući, između ostalog, i njihovim tekstovima. Nemačka vlada je zato u parlament poslala predlog zakona koji od pretraživača traži da plate proviziju tamošnjim novinskim izdavačima svaki put kada naslove ili delove njihovih tekstova koriste u pretrazi.

Dve strane sasvim različito gledaju na činjenicu da „Gugl” izbacuje delove novinskih članaka u svojoj pretrazi, kao i da koristi iste u svom servisu „Gugl njuz”, koji od različitih medija slobodno uzima tekstove i besplatno ih deli sa korisnicima interneta. Američka kompanija tvrdi da time medijski sadržaj čini vidljivim na mreži, kao i da povećava broj čitalaca koji, videvši nešto na „Guglu”, odlaze na sajtove štampanih medija. Kada bismo za to platili, smatraju u „Guglu”, to bi bilo isto kao kada bi taksista plaćao restoranima što im dovoze goste.

– Naši pretraživači dovode do milijardi klikova mesečno, a naša oglašivačka rešenja, u koja smo uložili milijarde dolara, njima pomažu da zarade na tom saobraćaju – smatra Šmit.

Međutim, izdavači odgovaraju da se prečesto dešava da surfer samo preleti preko „Gugl njuza” uopšte ne ulazeći na njihove sajtove. Od novog sporazuma se očekuje da ponudi tehnološka i poslovna rešenja za opstanak tradicionalnih medija na internetu, pri čemu „Gugl” neće deliti profit već samo znanje kako da se do profita dođe.

----------------------------------------------

Brazilci presekli

Dok Evropljani pokušavaju da se dogovore sa američkom kompanijom zarad obostrane koristi, tri velika brazilska lista su odustala od prikaza svojih tekstova na „Guglu”. Oni tvrde da im pretraživač uopšte nije povećavao posetu, a da je ipak dosta zarađivao na njihovom radu. „Gugl” je prethodno odbio da ovim novinama isplati proviziju, tvrdeći da bi to bio kraj njegovog poslovnog modela.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.