sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

"Crkva" osnovana u policijskoj stanici

Расправа верника и полиције испред Цетињског манастира

Pokušaj Miraša Dedeića i grupe njegovih pristalica da nasilno zauzmu Cetinjski manastir ponovo je skrenuo pažnju na organizaciju koju nazivaju crnogorska pravoslavna crkva, koju većina medija olako, ali i netačno, naziva "kanonski nepriznata crkva". Da CPC kao verska organizacija ne može biti nosilac pravoslavlja u Crnoj Gori potvrđuje i to što je vodi raščinjeni sveštenik Srpske pravoslavne crkve koji je sebi dodelio titulu mitropolita.

Crnogorska pravoslavna crkva nastala je 1993. godine, a zvanično je registrovana tek sedam godina kasnije i to u policijskoj stanici. Odeljenje za bezbednost Cetinja izdalo je uverenje 17. januara 2000. godine da je prijavljeno "osnivanje vjerske zajednice crnogorske pravoslavne crkve sa sjedištem na Cetinju, Gruda bb"′. CPC je kao verska organizacija nastala na osnovu Zakona o verskim slobodama koji je, inače, prestao da važi Ustavom Crne Gore iz 1992. godine, i zato je Ministarstvo pravde prethodno odbilo da je registruje.

Jedini legitimni predstavnik pravoslavlja i titular svih pravoslavnih hramova u Crnoj Gori je Mitropolija crnogorsko-primorska, osnovana apostolskom misijom Svetoga Save 1219. godine kao Zetska episkopija. Danas u sastavu Mitropolije crnogorsko-primorske, kao organskog dela Pećke patrijaršije, postoje Budimljansko-nikšićka, Mileševska, Zahumsko-hercegovačka, vikarna Dioklijska eparhija.

Zagovornici teze o navodnoj samostalnosti pravoslavne crkve u Crnoj Gori, čiji bi CPC trebalo da bude legitimni naslednik pozivaju se na episkopa dalmatinskog Nikodima Milaša, autora Ustava Svetog sinoda iz 1903. Kako kažu, vladika Nikodim kao poznati kanonista u svom delu "Crkveno pravo" pomenuo je "crnogorsku crkvu kao autokefalnu". Tačno je da je crnogorski mitropolit Mitrofan (Ban) uspostavio kontakte sa episkopom Nikodimom u vezi sa učešćem u izradi ustava. Ali, Nikodimova verzija crkvenog ustava je pretrpela suštinske izmene u knjaževskoj kancelariji, tako da je on to svoje delo izostavio iz spiska autorskih radova.

Sve ovo je utvrdio i dokazao dr Ljubomir Durković Jakšić u studiji "Mitropolija crnogorska nikada nije bila autokefalna". Ovaj crkveni istoričar utvrdio je da je episkop Nikodim razmatrao razne crkveno-pravne zbornike o samostalnim i samoupravnim crkvama. Tako je koristio i atinsku Sintagmu iz 1855. godine u kojoj se pojavio prvi falsifikat.

Zapravo, grčki pravnici Ralis i Potlis, pozivajući se na ruski Sintagmat, uneli su u ovaj crkvenopravni zbornik pod rednim brojem devet da je u Crnoj Gori autokefalna Mitropolija crnogorska. Kao njen poglavar navodi se Petar Petrović, ali se ne kaže da li je reč o Petru Prvom ili Petru Drugom.

Profesor Durković Jakšić kaže da se u vreme i vladike Petra Prvog i Petra Drugog eparhija Crne Gore nalazila na teritoriji Pećke patrijaršije koja je zbog pritiska turskih vlasti bila potčinjena Carigradskoj patrijaršiji. Tako ne može biti ni govora o tome da je tadašnja mitropolija bila autokefalna.

Moskovka patrijaršija je u pismu patrijarhu srpskom Pavlu 1993. godine potvrdila da je napravljena greška u ovom Sintagmatu.

U dopisu se kaže da je "dodeljivanje autokefalnosti Crnogorskoj eparhiji od RPC bilo prosto nezamislivo, s obzirom na to da ona nikada nije bila deo njene kanonske teritorije". U ovom pismu RPC se izričito kaže i ovo: "Mi ne raspolažemo bilo kakvim dokumentima koji bi svedočili o tome da su cetinjski episkopi bilo kada priznavani u svojstvu predstojatelja autokefalne pomesne crkve".

Pobornici samostalne crnogorske crkve svoje dokaze zasnivaju i na nekanonskim aktima kneza Nikole, zapravo na ustavu Svetog sinoda u Knjaževini Crnoj Gori iz 1903. godine i Ustavu pravoslavnih konsistorija u Knjaževini Crnoj Gori iz 1904. godine.

Dr Durković Jakšić kaže da je knez Nikola vladao kao samodržac, osnivao je episkopije i postavljao episkope, a to mu prema kanonima ne pripada. Zato ovaj crkveni istoričar zaključuje: "Eparhija Crna Gora nije nikad kanonski ni od koga tražila autokefaliju, niti joj je iko to pravo kanonski dao, i zato je nikada nije imala".

Komеntari0
26f2b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja