Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jeremićevo političko raskršće

Вук Јеремић пред Уставним судом Србије поднео иницијативу за оцену уставности одлуке ГО Демократске странке (Фото Фонет)

Frontovi Vuka Jeremića su sve brojniji. Jedan je juče otvorio pred Ustavnim sudom Srbije podnevši inicijativu za ocenu ustavnosti odluke Glavnog odbora Demokratske stranke da ministri koji su bili u prethodnoj vladi vrate skupštinske mandate. Time njegov sukob sa liderom DS-a Draganom Đilasom, koga smatra glavnim krivcem za nedavno isključenje iz te stranke, dobija novi zamah, iako demokrate poručuju da je za njih priča sa Jeremićem završena.

Tako se za njega otvaraju novi putevi u karijeri ali se on još ne izjašnjava kojim će krenuti – da li će praviti sopstvenu partiju, hoće li se, možda, udružiti sa drugim DS-ovim izopštenikom Dušanom Petrovićem, ili će se priključiti nekoj od postojećih stranaka. I, uz sve to, da li stvarno, kako se spekuliše, ima nameru da zameni Ban Ki Muna 2016. godine. Jedino je, na ovo poslednje, rekao da su priče na tu temu nekorektne jer je on „jedan od najbližih saradnika” generalnog sekretara UN.

Jeremićeva uzdržanost je, sudeći po rečima Đorđa Vukadinovića, glavnog urednika lista „Nova srpska politička misao”, razumljiva, jer, kaže, „ne da on neće da nam kaže, nego ni sam ne zna šta bi”.

Prema rečima Vesne Rakić-Vodinelić, profesorke Pravnog fakulteta Univerziteta „Union”, sud najpre treba u prethodnom postupku da se izjasni o tome hoće li tu inicijativu uzeti u postupak ili neće.

Na pitanje u kom roku bi trebalo očekivati izjašnjavanje Ustavnog suda, u ovoj instituciji su samo rekli da će se „povodom inicijative Vuka Jeremića, za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke broj 009/02-28 od 28. decembra 2012. godine, formirati predmet, nakon čega će se voditi postupak u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu, odnosno Poslovnikom o radu Ustavnog suda”.

Ta odluka, rekao je juče Jeremić, po njegovom dubokom uverenju predstavlja kršenje Ustava Srbije što je, kako je naveo „jedno nepodnošljivo protivustavno stanje i pokušaj stvaranja partokratije”. Ako se sud ne složi sa njim, obećao je Jeremić, on će podneti ostavku na mesto narodnog poslanika i njegov mandat će „automatski pripasti Draganu Đilasu”.

„Ali ako se uspostavi da je Dragan Đilas naterao GO na antiustavno delovanje i time naneo, po mom dubokom uverenju, nemerljivu štetu ugledu i kredibilitetu DS-a, tada očekujem od njega da podnese ostavku na sve javne funkcije”, rekao je Jeremić.

Prethodno je Demokratska stranka saopštila da se Jeremić pridružio onima kojima ne odgovara oporavak DS-a, navodeći da ga iz stranke „nije isključio predsednik stranke, nego Izvršni odbor, sa 43 glasa ’za’ i jednim glasom protiv” i da je odluka Glavnog odbora DS-a da stranku u parlamentu ne mogu predstavljati bivši ministri doneta sa 250 glasova „za” i 21 glasom onih koji su bili protiv ili uzdržani.

Šta će sada uraditi Vuk Jeremić? Vukadinović procenjuje da su mu šanse da bude izabran za generalnog sekretara UN 30 odsto, da uđe u neku stranku – 45 odsto, a najbolje šanse su mu da sam napravi stranku – 55 odsto.

„Priča o njegovoj kandidaturi je u ovom momentu više ’spin’ njegovih protivnika iz DS-a nego nešto o čemu bi se moglo ozbiljno razgovarati. Ali ako već razgovaramo o tome argumenti koji mu idu u prilog su činjenice da grupacija istočnoevropskih zemalja treba da da novog generalnog sekretara kao i to što se, za mnoge neočekivano probio na mesto na kome se sada nalazi uprkos protivljenju SAD i vodećih zapadnih zemalja. To su dva racionalna argumenta koja daju za pravoda se uopšte razmišlja o tako nečemu. Treba imati na umu i da je mesto generalnog sekretara neuporedivo važnije od mesta predsedavajućeg GS zbog čega će, ako se kandiduje, otpor pomenutih zemalja biti mnogo energičniji”, objašnjava Vukadinović dodajući da je pitanje šta će biti kroz tri godine i da ne treba potcenjivati njegovu upornost i sposobnost lobiranja.

Sa ovom ocenom Jeremićevih sposobnosti slaže se i Predrag Simić, profesor FPN-a, koji kaže da kada je u pitanju Vuk Jeremić „ništa nije nemoguće”. Kako dodaje, on sa pozicije predsednika GS ima šanse da uz podršku onih koji odlučuju i glavnih glasačkih blokova, dođe i do tog mesta.

„Za to je potrebno, naravno, da niko od stalnih članica SB ne bude protiv. Međutim, prva prepreka bi mu bila ko će da ga kandiduje s obzirom na to da DS nema više vlast, a on je i isključen iz te stranke. Da bi uopšte bio kandidat za to mesto morala bi da ga kandiduje Srbija. U svakom slučaju to je stvar jedne malo dalje perspektive, ali očigledno je da njegove ambicije idu u tom pravcu”, ocenjuje Simić.

Jeremić sasvim sigurno neće zanemariti taj unutrašnjopolitički front, kao što je uostalom više puta sam isticao. Za Vukadinovića on i jeste „ubedljivo najpoželjnija udavača na srpskoj političkoj sceni”, ali ma koliko delovala privlačno ta pozicija često donosi više glavobolja nego sreće.

„Teoretski bi on mogao da bude lider i neke nove stranke sastavljene od nezadovoljnika DS-a, SPS-a, SNS-a, pa možda i DSS-a. Ali bi time navukao gnev i neprijateljstvo svih tih etabliranih političkih igrača. Glasači svih ovih stranaka, načelno i njihovi lideri, rado bi ga videli u svojim redovima, ali je pitanje na kom mestu. Ono bi svakako moralo biti vrlo visoko, ali i takvo da ne ugrozi poziciju sadašnjeg lidera, a to nije lako postići”, ukazuje Vukadinović.

Dodatni problem za Jeremića je, kaže Vukadinović, to što bi, ako se opredeli za jednu stranku, bio politički mrtav za sve ostale, odnosno ne bi mogao tako lako da naknadno menja politički dres. Sada je vešto, uz „pomoć” svojih partijskih drugova iz DS-a, odigrao ulogu žrtve, ali kada bi prešao u drugi tabor znatno bi mu se suzio prostor za predomišljanje jer bi mu u tom slučaju mnogo pala cena. Zbog svega toga, Vukadinović zaključuje da će Jeremić pre nešto pokušati sam, ali i da to nosi veći rizik – mogao bi tako da dalje dogura, ali i da više padne.

----------------------------------------------------------------

Jeremićevi prethodnici

Jeremić je treći predsedavajući Generalne skupštine UN sa prostora bivše Jugoslavije, posle dvojice Makedonaca, Lazara Mojsova i Srđana Kerima. Mojsov je predsedavajući Generalne skupštine, kao predstavnik tadašnje SFRJ, bio 1977. godine, a Kerim je 2007. godine bio predstavnik Republike Makedonije.

----------------------------------------------------------------------

Oštra diplomatska borba za funkciju

Jeremić je na mesto predsednika Generalne skupštine UN izabran prošle godine posle oštre diplomatske borbe, dobivši 99 glasova dok je za Litvanca Daliusa Čekulisa bilo 85 glasova.

Čekulis je bio kandidat od 2011. godine, a Jeremić je zvanično ušao u trku tek u januaru 2012. On je, kako je javio Rojters, optužio Rusiju da podstiče Jeremića da spreči Litvaniju da dobije ovo mesto kako bi kaznila Vilnjus za stav o Drugom svetskom ratu – da je oslobođenje Litvanije od Hitlera i pripajanje Sovjetskom Savezu toj baltičkoj zemlji donelo više od četiri decenije tiranije.

----------------------------------------------------------------------

Potezi za pamćenje

Jeremićevo predsedavanje Generalnoj skupštini ostaće verovatno upamćeno i po nekoliko poteza koji su izazvali podeljena mišljenja. Poslednji je bio organizovanje koncerta hora „Viva voks” za Srpsku novu godinu u sedištu UN, čije je izvođenje „Marša na Drinu” izazvalo oštre reakcije nekih bošnjačkih udruženja. Odluka da za 10. april zakaže javnu debatu o dometima haške pravde izazvala je nezadovoljstvo u Hrvatskoj, a taj Jeremićev akt izazvao je i dodatne nedoumice jer u početku nije bilo jasno da li je reč o sazivanju Generalne skupštine koja bi se izjašnjavala o Haškom tribunalu ili o nekoj drugoj formi. Njegovo predsednikovanje u UN obeleženo je aktivnim „tvitovanjem”, a neke od poruka preko „Tvitera” ne bi se mogle uklopiti u strogi, odmereni diplomatski imidž.

-------------------------------------------------------------

Legitiman zahtev ili politička reklama

„Slučaj Vuka Jeremića” juče su u Skupštini Srbije komentarisali i poslanici: dok socijalisti smatraju da je zahtev predsednika Generalne skupštine UN i bivšeg člana demokrata za ocenu ustavnosti odluke DS legitiman, liberali veruju da Ustavni sud nije institucija koja efikasno može da rešava unutarstranačke sukobe, prenosi Tanjug.

Na pitanje da li može doći do toga da Jeremić pređe u SPS – o čemu se ranije spekulisalo u medijima – šef poslanika SPS-a Branko Ružić je rekao da je „deplasirano” govoriti o političkim transferima i da to devalvira značaj funkcije Jeremića kao predsednika Generalne skupštine UN.

Poslanik LDP-a Bojan Đurić je naveo da je činjenica da niko poslaniku u konkretnom slučaju nije oduzeo mandat, što bi inače bilo protivzakonito. „Jeremić – kao i u svemu drugom što u politici i životu radi – pokušava da sebi obezbedi neku vrstu dodatne političke reklame i nemam nikakve simpatije za tako nešto”, rekao je Đurić.

On je ocenio da nije legitimno da poslanik Jeremić, u danu kada traje sednica, bude izvan Skupštine Srbije – u Ustavnom sudu. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.