Ponedeljak, 29.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Gibanica u Americi

Mnogi ljudi doživljavaju američku kuhinju kao veoma nezdravu. Prva asocijacija na nju su im predebeli ljudi koji jedu „brzu hranu” prepunu masti,  šećera, i ostalih sastojaka štetnih po zdravlje. Hamburger, pomfrit, hotdog, koka kola, krofne - to su sinonimi za američku hranu i nažalost jedino što je većina ljudi imala prilike da od nje proba.

Hrana je u Americi, generalno, vrlo jeftina i pristupačna svim slojevima društva  pa otuda ne čudi tolika gojaznost među Amerikancima.

Jeste, ima istine u tome da se ljudi ovde loše hrane, ali ima i puno stereotipa. 

U Americi postoji i ne tako mala populacija onih koji veoma vode računa o svojoj ishrani, kupuju kvalitetnu i zdravu hranu, idu na pijace i farme, uživaju da kuvaju, pa čak i prave svoju zimnicu. I ne samo to, ukoliko imate priliku da probate dosta toga od američke tradicionalne i zdrave savremene kuhinje, velike su šanse da ćete postati pasionirani ljubitelj iste.

Originalna američka kuhinja je nastala kombinacijom kulturnog nasleđa ranih emigranata iz Evrope (Engleza, Holanđana i Nemaca), namirnica koje su doneli sa sobom i onih koje su im bile na raspologanju na novom kontinentu.

Od tada, ovdašnje kulinarstvo se obogaćivalo uticajima sa raznih strana i čini se da su svako jelo ili sastojak našli posebno plodno tle u određenom gradu ili regionu Amerike, u zavisnosti od prirodnih uslova i imigranata koji su tu dominirali.

Tako je, danas, Viskonsin poznat po siru, Ajdaho po krompiru, a sa severa i javorov sirup, nezaobilazan na američkim palačinkama. Merilend je poznat po krabama iz ogromnog Česapik zaliva, grad Njujork po „delijima” – delikatesnim radnjama sa sendvičima, kiselim krastavcima (malo drugačijeg ukusa od onih naših) i bejglima (pecivo slično đevreku) koji su deo jevrejske tradicije donete iz istočne Evrope.

Teksas je, naravno, poznat po mesu sa roštilja, a državama oko obale Meksičkog zaliva dominiraju dve kuhinje, kreolska i kajunska koje su nastale mešanjem lokalne -francuske (nekadašnje njene teritorije) i afričke, preuzete od robova. Generalno, južnjačka kuhinja je začinjenija i kaloričnija - slična srpskoj. 

U dvadesetom veku američka kultura ishrane je prošla kroz veliku krizu. Od tridesetih godina, kada je zbog prohibicije propala većina kvalitetnih restorana, preko Drugog svetskog rata, kada se celokupna proizvodnja hrane fokusirala na ono elementarno, do posleratne dominacije televizije u životu porodice, kada je zajednički obrok za stolom zamenjem smrzutim gotovim jelom iz supermarketa podgrejanim u mikrotalasnoj rerni koje se jede dok se gleda televizija.

Na sreću, bilo je i suprotnih pojava.Na primer kulinarska TV zvezda Džulija Čajld koja je od šezdesetih godina pa sve do kraja 20. veka uspešno popularisala prefinjenu francusku kuhinju.

Osamdesetih i devedesetih, sa porastom interesovanja za zdrav stil života i pravom poplavom TV programa i knjiga posvećenih kuvanju, obnovio se i interes Amerikanaca za to šta i kako jedu. Danas je ponuda hrane bogatija nego ikada.

Prosečan Amerikanac se vrlo često hrani izvan kuće. Restorana ima na svakom koraku, kako onih sa brzom hranom tako i onih elegantnih i skupih.

Pored lokalnih specijaliteta, tu je i raznovrsna ponuda jela iz skoro svih delova sveta. Što je veći grad i što je više novopridošlih imigranata veća je šansa da ćete uživati u autentičnim nacionalnim kuhinjama.

Sa druge strane, kuhinje koje su u Americi prisutne već dugo, kao što su kineska, meksička ili italijanska su se ovde razvile u varijetete koji uključuju jela nepoznata u njihovim pradomovinama.

Kinezi su se specijalizovali za takozvanu tejk-aut hranu („za poneti” što bi se reklo kod nas), najpoznatija verzija meksičke hrane je teksaško-meksički hibrid „Teks-Meks”, a i italijanski restorani (verovatno najbrojniji), dosta su prilagođeni lokalnom ukusu.

Ima mnogo i malih grčkih restorana u kojima rade skoro svi članovi jedne porodice, koreanski restorani su popularni zbog njihovog roštilja koji sami pečete dok sedite za stolom, a tu su i indijski, libanski, japanski, tajlandski i mnogi drugi.

Reklo bi se da je zbog postojeće raznovrsnosti ponude nemoguće da se u ishranu uvede još neka novina, ali nije tako. Na primer, grčki jogurt je u poslednjih nekoliko godina postao dominantan mlečni proizvod u frižiderima supermarketa.

Humus, namaz od leblebija poreklom sa Bliskog Istoka, do pre par godina potpuno nepoznat ovom tržištu, preplavio je rafove prodavnica.

Tu je i Nutela, poljska kobasica (kielbasa), grčki i bugarski feta sir, a moje predviđanje da će i naš (tečni) jogurt osvojiti Ameriku polako se ostvaruje, jer se pojavio proizvod istog ukusa ali pod imenom kefir.

U nekim prodavnicama, kao što je Whole Foods, mogu da se nađu čak i kore za gibanicu i pite.

Ono šta se meni najviše dopada su njihove slatke pite, otvorene ili zatvorene, sa jabukama, bobičastim voćem, bundevama, pikanima (vrsta oraha), zatim čizkejk (torta od sira), mafini i kapkejks (slatka peciva), plodovi mora, pre svega krabe kuvane na pari i clam chowder čorba (od školjki), i naravno stejkovi.

U Americi se može naći odličan pomfrit koji su oni istina preuzeli od Francuza ali su ga doveli do savršenstva. Iskreno, kad je dobro napravljen, i njihov hamburger je vrlo ukusan.

Američka kuhinja se, baš kao i populacija, u najkraćem može opisati kao melting pot. Ima tu svašta da se nađe, i za svačiji ukus.

U nadi da će i srpska jela i proizvodi postati prihvaćeni i popularni među Amerikancima počela sam da pišem blog o hrani na engleskom jeziku pod imenom „Dolce Fooda”, najpre zbog mojih prijatelja koji su želeli da im dam recepte za naša jela.

U isto vreme, počela sam da pišem i blog „So i biber” na srpskom jeziku, za one koji žele da upoznaju pravu američku kuhinju, zato što smatram da u njoj ima mnogo toga vrednog .

Ivana, Baltimor, SAD

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.