Petogodišnja strategija za srpsko pravosuđe

Nova strategija reforme pravosuđa, čija je radna verzija objavljena na sajtu Ministarstva pravde, treba da omogući strateško planiranje i upravljanje pravosudnim sistemom. Biće usvojena kao petogodišnji strateški okvir, čiji će sastavni deo činiti Akcioni plan, sa konkretnim merama, aktivnostima, rokovima, institucijama odgovornim za njihovo sprovođenje i procenom troškova.

Utvrđeno je šest problema koji su ocenjeni kao najurgentniji u srpskom pravosuđu i koji zahtevaju hitne mere. Lista prioriteta utvrđena je na osnovu izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija, kao i analitičkog izveštaja koji prati saopštenje komisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu uz mišljenje komisije o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji iz oktobra 2011. godine.

Prvi problem je reintegracija u pravosudni sistem sudija i tužilaca koji su vraćeni na dužnost odlukama Ustavnog suda Srbije. Uporedo sa tim radiće se i na preispitivanju mreže sudova.

Ukidanje sudova i njihovo pretvaranje u sudske jedinice dovelo je do neefikasnosti i izazvalo bezbednosne probleme, jer sudije i sudski predmeti „putuju”, naglašeno je u analitičkom izveštaju. Ukazano je da i dalje postoji nejednako opterećenje sudova i neuravnoteženost u količini posla. Naročito je velika opterećenost sudija u Beogradu u odnosu na sudije drugih sudova u Srbiji.

Zbog toga je neophodno da se napravi sveobuhvatna analiza funkcionisanja nove mreže sudova, da se sagledaju troškovi, efikasnost i pristup građana pravdi.

Drugo mesto na listi prioriteta zauzimaju Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT), dva najviša tela pravosudne vlasti, koja odlučuju o vitalnim pitanjima za funkcionisanje pravosuđa. Očekuje se da će biti postavljeno i pitanje odgovornosti članova ova dva tela. Jer, ovaj problem je definisan kao „rešavanje statusa VSS i DVT i pitanje odgovornosti ova dva tela”.

„Čini se da pravosuđe nema mnogo poverenja u sadašnji VSS. Njega smatraju odgovornim za veliki zaostatak u radu na predmetima, loše funkcionisanje nove pravosudne strukture i procesne nedostatke. Neće biti nimalo jednostavan zadatak Visokom savetu sudstva da stekne poverenje koje mu je neophodno da bi bio samostalna institucija u pravosuđu”, navodi se u strategiji stav iz izveštaja Saveta Evrope iz oktobra 2010. godine. VSS-u se najviše zameraju propusti u postupku opšteg izbora sudija.

Sledeća stavka jeste rešavanje zaostalih predmeta, a odmah zatim i rešavanje predmeta u razumnom roku. Na začelju liste prioriteta ove strategije su ujednačavanje sudske prakse i uspostavljanje jedinstvenog sistema elektronskog pravosuđa.

Osnovni cilj Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine jeste „poboljšanje kvaliteta pravde, efikasnosti i efektivnosti pravosuđa, uz jačanje i zaštitu nezavisnosti, praćene efikasnim mehanizmima odgovornosti u cilju približavanja pravde građanima i vraćanja poverenja u pravosudni sistem”.