Izmenama propisa do većeg broja donora

„Ministarstvo zdravlja ima dva cilja: da organizuje transplantacije organa za one kojima je to jedini lek i da reši problem gde će se one obavljati. Planiramo izmene zakona o transplantaciji sa ciljem da se poveća broj donora u Srbiji”. Ovim rečima je prof. dr Slavica Đukić-Dejanović, ministarka zdravlja, na okruglom stolu pod nazivom „Ima li leka za transplantacije u Srbiji” organizovanom u „Politici” najavila neke od planova ove institucije kada je reč o oblasti transplantacione medicine. Prvi put, kako su naveli svi učesnici tribine, na jednom mestu okupili su se ključni ljudi koji kreiraju zdravstvenu politiku, predstavnici zdravstvenih ustanova i pacijenata.

Ministarka zdravlja je na ovom skupu, koji je organizovao naš list u saradnji sa Radio-televizijom Srbije povodom trogodišnjice od priključenja kampanji „Produži život”, objasnila da su formirane tri stručne komisije koje će dati predlog za izmene zakona, uputiti ih ministarstvu, a ono će ih predložiti vladi. Ona je naglasila da se Srbija sa 80.000 ljudi koji imaju potpisanu donorsku karticu nalazi na dnu evropske lestvice.

Prof. dr Momčilo Babić, novi direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), objasnio je da je za fond pitanje transplantacije izuzetno značajno, ali je istakao i da sada nema para za presađivanje srca u inostranstvu o trošku države.

– Problem je što je finansijskim planom predviđeno oko dva miliona evra za ukupno lečenje pacijenata u inostranstvu. Da biste nekoga uputili tamo i odvojili veću sumu novca, morate nekome drugome da uskratite novac. Ovo ne govorim da bih se suprotstavljao programu razvoja transplantacije, naprotiv, planiramo da za narednu godinu pripremimo ozbiljan program sa ozbiljnim zaduženjima – rekao je dr Babić.

Odgovor na to ko je kriv za to što se ne rade određene vrste transplantacija, dao je prof. dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije, naglasivši da su bivši ministri zdravlja odgovorni za takvo stanje, jer se ne mogu večito pravdati time da nema novca.

Brigadni general prof. dr Marijan Novaković, načelnik Vojnomedicinske akademije, smatra da Srbiji treba jedinstvena lista potencijalnih primalaca organa kao i da Ministarstvo zdravlja treba da odredi rok do kada te liste sve ustanove moraju da dostave.

On je objasnio i da je za razvoj transplantacije potreban timski rad ustanova koje se bave ovim programima i da tu nema mesta za sujetu.

– Jako je bitno i da se održavaju ovakvi sastanci kako bi se razmenile ideje i informacije, jer transplantacioni tim čini ogroman broj ljudi i važno je da zdravstvene ustanove budu povezane – objasnila je dr Jelica Alargić, iz Kliničkog centra Vojvodine.

Da mora da se uvede ono što postoji svuda u svetu – rangiranje ustanova, potvrdio je prof. dr Zoran Krstić, iz Univerzitetske dečje klinike, napomenuvši da ne može ustanova da bude vrhunska ako nije u stanju da radi proces transplantacije i da postavi dijagnozu moždane smrti. On smatra da što pre treba da se uvede registar moždane smrti.

– Nedostatak sredstava nije opravdanje za neuspeh i država mora da shvati da transplantacija nije trošak već ušteda. Presađivanje bubrega košta između 9.000 i 13.000 evra, a približno toliko staje i dijaliza. Uprava za biomedicinu tri godine nije uspela da napravi sajt, elektronski program, da sve stave na papir – kaže dr Milan Popov, koordinator za transplantaciju Kliničkog centra Vojvodine.

Prof. dr Dušan Šćepanović, dugogodišnji direktor Univerzitetske dečje klinike, kome je presađeno srce u Austriji, smatra da milion donora koje je Hrvatska imala 2010. Srbija ne može imati pre 2023. godine i da je akcija „Produži život” odlična kao promocija ali da je kao koncept to samo produžavanje iluzije.

– Da je bila normalna situacija, u našoj bolnici bi se radile 50 transplantacija jetre godišnje. Ja sam odbio, ne svojom krivicom, barem 10 jetri za presađivanje u poslednja dva, tri meseca. Problemi su veliki. Neki negiraju ono što je urađeno do sada – objasnio je prof. dr Zoran Milošević iz KC Vojvodine.

Marinko Divjak, predsednik Udruženja „Pantransplant”, smatra da je imao sreću što je dobio novi organ, i da se ne može porediti život pre i posle transplantacije, jer ono pre nije život nego preživljavanje.

– Dvoje dece transplantirano u Italiji ne mogu da dobiju novac za lek „cistagon”, što ugrožava njihov vid, mozak, ali i transplantirane bubrege. Lekovi su veliki problem – zaključio je Zvonko Petrović, iz Udruženja „Renalis”.

Sutra: Kako povećati broj transplantacija

 ------------------------------------------------------------------------

U KCS-u ugrađena prva pumpa za srce

U Kliničkom centru Srbije juče je ugrađena prva mehanička pumpa kao pomoć radu srca kod pacijenta koji čeka transplantaciju ovog organa, najavio je direktor KCS prof. dr Miljko Ristić.

– Reč je o stacionarnoj biopumpi, koja je nabavljena pre 15 godina i koja do sada nije korišćena, već je stajala u magacinu Klinike za kardiohirurgiju. To je sada pomoć za pacijenta koji je imao infarkt srca i kome je srčana funkcija smanjena na 10 odsto. To je stacionarni aparat i zahteva hospitalizaciju pacijenta. Ugradnja pumpe je premošćavanje do transplantacije organa i pacijent na ovaj način može da čeka dva meseca. U toku je tender za nabavku mehaničkih pumpi, za razvoj transplantacionog programa u KCS – kaže dr Ristić.

------------------------------------------------------------------

Vlada mora da analizira svoj rad

Ministarka zdravljaistakla je davlada koja pretenduje da energično i odgovorno radi mora da analizira svoj rad i da će seSPS sigurno baviti tim pitanjem.

– Čuli smoda su kolege iz URS-a konstatovale da članovi vlade iz te političke opcije rade sasvim korektno i da nemaju nameru da daju premijeru predloge za rekonstrukciju. Čuli smo od SNS-a da će tu, izgleda, biti određenih promena nakon analize. Ukoliko se zauzme stav da personalnim promenama može da bude bolje, ministri u vladi su spremni da taj zaključak u celini poštuju – dodala je Đukić-Dejanović.