Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U paklu Košara – neispričana ratna priča

Српски борци на граници СР Југославије и Албаније (Фото М. Дрецун)

Najteže je bilo na Košarama. To je rečenica koja se može čuti od veterana koji su se tokom rata NATO-a i SR Jugoslavije borili na Kosovu i Metohiji, to je podatak koji je poznat svakom građaninu iole zainteresovanom za ta zbivanja. Ove borbe pominju se čak i u popularnoj seriji „Moj rođak sa sela” u kojoj glumac Vojin Ćetković igra pukovnika Milomira Vranića, veterana s Košara. Ali u stvarnosti, o najtežim borbama u ratu 1999. godine malo se zna.

Košare su naziv karaule na jugoslovensko-albanskoj granici na Juničkim planinama, koje se nadovezuju na Prokletije. Nadmorska visina na tom području dostiže 2.000 metara, predeo je šumovit. Prema podacima penzionisanog general-potpukovnika Ljubiše Stojimirovića, koji je u vreme rata bio načelnik Štaba Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ), žestoke borbe na Košarama obuhvataju period od 9. aprila pa do sredine maja 1999. godine i vođene su na frontu širine četiri kilometra.
– Početkom aprila govorilo se o takozvanom uskršnjem primirju, obustavljanju borbenih dejstava i davanju šanse pregovorima. Međutim, 9. aprila, baš na Veliki petak, OVK uz podršku NATO-a i regularne vojske Albanije pokreće napad da bi prodro u dubinu prostora Kosova i Metohije, s namerom da se preseče komunikacija Peć–Đakovica–Prizren, razdvoje naše snage i spoji s grupom Ramuša Haradinaja na području Jablanice. Napad je počeo snažnom artiljerijskom pripremom, granatiranjem karaule Morina. To je trebalo da bude varka, da pomislimo da će tu uslediti pešadijski napad. Do napada pešadije je došlo, ali na području susedne karaule Košare. U dubinu naše teritorije nisu ušli više od 500 metara. Naše snage su bile na nižim položajima, što je veoma teška situacija za odbranu. U teško prohodnom okruženju nismo mogli da koristimo borbenu tehniku. Imali smo logističke probleme, nije bilo jednostavno snabdevati vojsku na položaju visoko u planinama. Neprijateljskim snagama je u tom smislu bilo lakše, odmah preko granice nalazi se područje grada Tropoja – objašnjava Stojimirović.

 On procenjuje da je u borbama na Košarama angažovano oko 15.000 pripadnika OVK, uz podršku avijacije NATO i regularne vojske Albanije, pre svega artiljerije kalibra 105 i 155 milimetara. Granicu SR Jugoslavije branili su pripadnici 125. motorizovane brigade i delovi 63. padobranske i 72. specijalne brigade.
– Kada je počeo snažan napad iz Albanije u rejonu Košara, jedan naš vodnik, po ranijem dogovoru, pri povlačenju je minirao i zapalio karaulu. Naše snage povukle su se samo nekoliko stotina metara niže i tu uspostavile odbranu. Napad je slomljen i ta linija se minimalno pomerala napred-nazad. NATO avijacija je stalno napadala naše snage, jednom prilikom 42 projektila pala su na prostor dužine dva kilometra i tom prilikom poginulo je 12 naših saboraca – objašnjava penzionisani general-major Dragan Živanović, ratni komandant 125. motorizovane brigade.

Ova jedinica posle mobilizacije imala je oko 7.000 vojnika, bila je naoružana tenkovima T-55 i artiljerijom kalibra 122 i 90 milimetara. Uz vojnike na redovnom odsluženju vojnog roka, u njoj su bili rezervisti s područja Kosmeta, Kraljeva, Vrnjačke banje i Trstenika. U ratu su poginula 62 pripadnika ove jedinice.

– Povrh svega, sve do maja u planinama je bilo snega. Uz svu opasnost od neprijatelja, našim vojnicima je pretilo i smrzavanje. A bilo je onih koji su položaj u snegu držali i po 48 sati – ističe Živanović.

Pukovnik u penziji Vidoje Kovačević, u vreme rata major na dužnosti načelnika Štaba 63. padobranske brigade, neposredni je učesnik borbenih dejstava na Košarama.
– Naše i njihove linije su bile tako blizu, isprepletane u šumi, čak i na svega deset metara – kaže Kovačević koji je i teško ranjen u ovim borbama.

Bilo je to 19. aprila, prilikom napada specijalaca iz „šezdeset treće”. Naišli su na žestok otpor.

– Razvila se borba. Istina je ono što su pričali borci iz Prvog i Drugog svetskog rata, nije opasan metak koji čuješ, taj je već prošao, već onaj kojeg ne čuješ. Usred borbe odjednom sam osetio rezak bol, glava i leva strana tela bili su mi obliveni krvlju. Sećam se da sam rekao saborcu „Čuvaj mi decu...”. Zatim je nastupio čudan osećaj, kao da tonem, nestajem. Gubio sam svest, ali sam opet dolazio k sebi – priča Kovačević.

Saborci su mu priskočili u pomoć. Vojnik Predrag Degent ga je previjao i u tom trenutku je pogođen – zadobio je prostrelnu ranu u predelu grudi od koje će se kasnije oporaviti, imao je pancir, ali je pogođen s boka.

– Iako sam bio teško ranjen, bio sam svestan žestine borbe koja se vodila. Ta kanonada, ta kiša metaka, ostavila je na mene tako snažan utisak, to je nešto što je teško opisati – ističe Kovačević.

Njegovi saborci su dali sve od sebe da ga spasu. Nosili su ga kilometrima, a evakuacija ranjenika na rukama, kaže Kovačević, jedna je od najtežih situacija za vojnika u ratu, psihofizički iscrpljujuća. Vukli su ga niz planinu u šatorskom krilu, nosili na improvizovanim nosilima. Stigli su do bolnice u Đakovici, a odatle je Kovačević prevezen u bolnicu u Prištini.

– U Prištini je bila dežurna ekipa kardiovaskularnih hirurga iz Beograda, operisao me je dr Goran Vučurović. Zatim su me prevezli u Niš, pa u Beograd, na VMA – objašnjava Kovačević koji je u borbi na Košarama ostao bez levog oka i izgubio je osećaj u levoj ruci, a s bolničkog lečenja otpušten 29. novembra 1999. godine.

-------------------------------------------------------------------------

Poginuli u francuskim uniformama

Vidoje Kovačević kaže da je na Košarama lično video dva poginula Crnca koji su se borili na strani OVK. „Bili su u maskirnim uniformama, na rukavima su imali francuske oznake”, svedoči Kovačević.

------------------------------------------------------------------------- 

Dobrovoljci iz Rusije

Na srpskoj strani borili su se dobrovoljci iz inostranstva, među kojima je najviše bilo Rusa. „Sećam se Stanislava, nekadašnjeg vojnog lekara, kapetana sovjetske armije. Tokom tranzicije napustio je vojsku, ali se 1999. javio kao dobrovoljac. Poslali su ga na Košare. Hteo sam da radi u našem sanitetu, ali je on to odbio i ostao na prvoj liniji kao običan vojnik. Preživeo je rat”, kaže Dragan Živanović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.