Martovski led

Sneg na dan proleća, serija „Led” na televiziji, hladni vetrovi iz Brisela... Čak je i vreli Kipar zaledio račune. Možda i one naše, za kojima tragamo godinama : Hic Cyprus, hic Saldo! Dobro bi došlo čak i globalno otopljavanje. Naročito na relaciji Beograd–Priština, čija kompozicija već decenijama stoji na slepom koloseku. I to sa vlakom u snijegu.

Temperaturu još samo održava borba protiv korupcije i kriminala. I to je dobro. Samo, trebalo bi da strada i neko blizak vladajućoj koaliciji. Da ne bude da su svi oni pošteni. Pa, ako su tolike poštenjačine, šta traže u politici? Pogotovo ovoj, srpskoj. Ispada da je prošla vlada selektivno krala, dakle, samo demokrate, dok su njihovi partneri, koji su i sada u vlasti, to nemo posmatrali i krstili se od čuda. Krstili se i da im bog pomogne da budu i u novoj vladi. A bog je, videli smo, dobar kao lebac.

U martu je svet konačno dobio papu koji ne mrzi Ruse. Naprotiv, svaki pravoslavni Božić je dočekivao u ruskoj crkvi u Buenos Ajresu. Papu Franciska koga Srbi zovu Franja, pa čak i Franjo. Da li je most Golden gejt u gradu Sveti Franjo!? Čudo i Jovana Pavla Drugog nismo zvali Ivan Pavao. No, ime nije važno, važna su dela božja. Da li je konačno razbijen vekovni led između dve crkve? I Anglikanska crkva je pokazala izvesno otopljenje kad je u pitanju pravoslavlje. Novi kenterberijski nadbiskup Džastin Velbi je tom prilikom pomenuo tri zemlje Grčku, Kipar i – Srbiju. Zemlje koje nisu baš u milosti EU, što zbog finansija, što zbog Kosova. To neće zabrinuti nimalo Albance sa Kosova, jer su i njihov papa i njihov nadbiskup u Beloj kući.

Što se tiče naših nazovi fudbalera, u obe utakmice, i protiv Hrvatske i protiv Škotske, besprekorno su otpevali himnu. Pa, šta još hoćete od njih? Fudbal? E, tu igru su u stanju da izvedu samo dvojica: Đuričić i Nastasić. Ostali su samo članovi hora srpskih dečaka. Red je da se pomenu i fantastični škotski navijači, koji su kiltovima i polugoli čistili sneg sa „Karađorđa”. Bili su veseli, malo nacvrcani i dobronamerni. Bravo Škoti, ua naši skotovi, koji su grudvama snega gađali sve redom.

Premijer nam je, kao Čerčil, obećao krv, znoj i suze. Zasad imamo samo znoj i smrad iz „Farme” i „Velikog brata”. Možda zato da se i političari navikavaju, jer im izgleda opet predstoje štale u predizbornoj kampanji.