Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliki je uticaj tajkuna na srpsku politiku

Драган Стојановић

Jedina veza biznismena i političkih stranaka koja je do kraja osvetljena, prema oceni Vladimira Goatija, predsednika Transparentnosti Srbija, jeste ona iz devedesetih godina prošlog veka, kada je gazda Jezda Socijalističkoj partiji dao dvesta hiljada dinara. Pošto je „donacija” procurila u javnost socijalisti su novac vratili, priznavši tako nedozvoljeni odnos sa privatnim kapitalom.

Od tada do danas milioni evra su prelazili iz džepova biznismena u džepove političara, ali nikada nije do kraja razjašnjeno zašto, koliko i u koga su sve pojedini srpski bogataši ulagali. Milan Beko još jednom je na B 92 potvrdio da je ranije finansirao političke partije, ali da to odavno više ne radi, „jer je reč o najgoroj mogućoj investiciji zbog toga što političari u Srbiji ne drže reč.” Pre Beka Bogoljub Karić, Miodrag Kostić, Zoran Drakulić i ostali poručivali su javnosti da su davno prestali da finansiraju stranke, ali nikada nisu bili spremni da precizno kažu kome su sve i koliko dali, a još manje šta su za uzvrat dobili. Nikada ne pričaju šta su još radili osim što su davali pare političarima i partijama.

Tako je danas opšte mesto da su formiranje prethodne vlade 2008. godine pomogli članovi poslovnog kluba „Privrednik” uz asistenciju tadašnjeg američkog ambasadora Kamerona Mantera, ali to nikada niko nije zvanično potvrdio. Udarna trojka privrednika u ovom aranžmanu navodno su bili Miroslav Mišković, Milan Beko i Dragan Tomić („Simpo”). A onda kada je postalo jasno da propadaju pregovori za formiranje vlade DS–SPS prošle godine, Boris Tadić požalio se da mu Mišković minira planove. Isti taj biznismen je tri godine ranije bio pozvan na večeru koju je tadašnji predsednik Srbije Tadić priredio za potpredsednika SAD Džozefa Bajdena. Bio je to pokazatelj da se Mišković drugačije kotira kod američke administracije, koja ga je ranije držala „na ledu”.

Istovremeno, u političkoj čaršiji se pročulo da iza želje lidera socijalista Ivice Dačića da u vladu sa DS-om uvuče Mlađana Dinkića (koji je za Tadića bio neprihvatljiv) zapravo stoji Mišković. Na kraju su vladu formirali naprednjaci i socijalisti, naravno i Dinkić – za koga je navodno bilo rezervisano mesto ministra finansija jer biznis lobi, pričalo se, nije pristajao ni na šta drugo pa ni na to da Dinkić bude guverner. Nekoliko meseci kasnije Mišković je završio iza brave. Doduše, ni ova vlada, prema čaršijskim pričama, nije mogla biti sklopljena bez blagoslova zapada.

„Mišković, Beko ali i neki drugi tajkuni bitno su uticali na formiranje svih srpskih vlada u 21. veku, izuzev one prve postpetooktobarske. Njihova uloga je uvek bila bitna, a možda je bila čak i presudna 2008. godine, kada je SPS odlučio da napravi vladu sa DS-om, sa svim mogućim posledicama. U tome su i te kako bili značajni madridski i neki drugi domaći i strani susreti nekih tajkuna i političara”, kazao je Dragomir Anđelković navodeći da je krupni kapital u Srbiji postao takav da je on počeo da utiče na političke procese toliko da se više ne zna šta je starije – „politička koka” ili „tajkunska jaja”.

Anđelković ukazuje da kapital retko kada odlikuje politička lojalnost, odnosno on je „odan” političkim mentorima samo dok od toga ima korist. On navodi da su mnogi 2000. godine izdali, direktno ili indirektno podržavajući „oktobarske promene”, Slobodana Miloševića, a on ako ih nije stvorio, onda ih je bar promovisao kao značajne biznismene devedesetih godina.

„Njihova uloga tada nije bila presudna, ali je ipak bila primetna. To su u narednim godinama umeli dobro da naplate. S jedne strane sa sebe su skinuli breme inostranih sankcija i pritisaka, dok su na ’unutrašnjoj’ strani dobili širom otvorena vrata za privilegovano poslovanje”, objašnjava Anđelković i dodaje da je država u narednim godinama neretko radila u njihovu korist, čak i tako što je prema njihovim potrebama krojila zakone, dok je privatizacija vođena po receptima koje su naši tajkuni sami pisali.

U prilog Anđelkovićevim tvrdnjama idu i neke najave s kraja prošle godine da će predmet antikorupcijskih istraga biti i zakoni koji su usvajani prethodnih godina, a koji su mogli da posluže interesima tajkuna. U tom kontekstu pominjani su, pored ostalih, Zakon o privatizaciji iz 2005. godine i Zakon o planiranju i izgradnji iz 2010. godine. Savet za borbu protiv korupcije je ranije tvrdio da korupciju generišu pojedine odredbe zakona o državnoj revizorskoj instituciji, o konverziji zemljišta, o zaštiti konkurencije, o pranju novca. Naravno, uvek je bio potencijalno koruptivan i Zakon o javnim nabavkama.

„Jedno istraživanje Transparentnosti Srbija iz 2004. pokazalo je da je finansiranje išlo ka najvećim strankama, onima koje imaju šanse da ’uzvrate poklon’. Dakle, nisu to pokloni, to su ugovori, ponekad eksplicitni, ponekad implicitni. To je sprega sa kojom čak ni u zemljama vladavine prava, a kamoli kod nas, ne može da seizađe na kraj”, ističe Goati.

To potvrđuju naši sagovornici koji ne žele javno da govore o ovoj temi, a radi detaljnijeg uvoda u problematiku preporučuju da se pogleda film „Nikson”. Uostalom, predsednički izbori u SAD su došli u fazu da se po tome ko skupi više novca u kampanji prepoznaje koji će kandidat pobediti. Razlika između zrelih i nezrelih demokratija, kažu naši sagovornici, samo je u tome što su u prvima ti kontakti mnogo suptilniji, a legitimisanjem lobiranja su i ozakonjeni.

U očekivanju takovog zakona i kod nas, političari i biznismeni nalaze različite puteve saradnje koji nisu nezakoniti. Ne može, recimo, da se procesuira slučaj kada šef partije kaže nekom svom gradonačelniku da „obrati pažnju” na određenog učesnika tendera.

„Pravo je tu nemoćno. Zato se predlaže da se to umesto korupcije zove trgovina uticajima. Mada je strašno teško omeđiti to delo, to su fluidne stvari”, ističe Goati.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.