Ponedeljak, 06.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Po broju transplantacija Srbija na evropskom dnu

Проф. др Душан Шћепановић

Srbija je prošle godine imala 28 kadaveričnih donora (preminulih osoba), a obavljeno je 47 presađivanja bubrega i sedam jetri, što našu zemlju svrstava na dno Evrope po razvijenosti transplantacije.

Ovo je jedan od zaključaka master rada profesora dr Dušana Šćepanovića, predsednika Upravnog odbora Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, kojem je pre šest godina u Gracu presađeno srce.

U svojoj tezi pod nazivom „Zdravstvena politika u organizaciji transplantacije organa u Srbiji”, koju je nedavno odbranio na Beogradskom univerzitetu, dr Šćepanović je proučavao koji problemi prate ovu oblast medicine i kako se situacija može poboljšati.

U razgovoru za „Politiku”, ovaj doktor objašnjava da rang liste i vreme čekanja potencijalnih primalaca na organ nisu precizne ni ažurirane čak ni za bubreg, a da za jetru i srce uopšte ne postoje. Da bi se situacija sredila, u Srbiji je godišnje potrebno presaditi – 420 bubrega, 210 jetri i 70 srca – bez preostalih pacijenata iz prethodnih godina.

Naš sagovornik smatra da je Zakon o zaveštanju organa i transplantaciji bio prevaziđen u momentu donošenja, da nadležni godinama zapostavljaju ove grane medicine, da su rukovodioci zdravstvenih ustanova nezainteresovani za razvoj transplantacije i da je problem i slaba organizacija u ustanovama.

– Promena zakona treba da usledi veoma brzo, najpre po sistemu, mora postojati registar onih koji izričito ne žele da budu donori, a onda i puna pretpostavljena saglasnost. Ministarstvo zdravlja treba odmah da osnuje etički komitet na nivou države koji će da radi nezavisno, kao i posebnu inspekciju za oblast presađivanja. Ministarstvo treba da odredi glavne koordinatore po organima, i to tako da se za presađivanje srca i jetre u ovom momentu odredi samo jedna ustanova, a za bubreg dve do tri ustanove. Državna komisija za transplantaciju treba, pored eksperata za ovu oblast, u svojim redovima da ima i predstavnike pacijenata, javne ličnosti, novinare – objasnio je dr Šćepanović.

U našoj zemlji, nažalost, još nema specijalizovanog centra za lečenje srčane slabosti, kao ni centra za presađivanje srca. To sudbinu ovih ljudi čini potpuno neizvesnom, odnosno, nažalost, potpuno izvesnom, jer će ogromna većina njih umreti za najduže osam godina.

Osnovne mane u ovoj oblasti dr Šćepanović vidi u zastarelom zakonodavstvu, odsustvu inicijative rukovodstva zdravstvenih ustanova, nedovoljnoj podršci Ministarstva zdravlja i Fonda za zdravstveno osiguranje, predrasuda o moždanoj smrti i straha od zloupotreba, odsustvu jedinstvene liste čekanja i potencijalnih donora za celu Srbiju, nemotivisanost osoblja da se uhvati u koštac sa transplantacijom, kao i nisku svest o značaju zaveštanja organa, što su i razlozi zbog kojih je Srbija i dalje pri dnu evropske lestvice po broju presađivanja.

– Zakon treba odmah menjati u smislu uspostavljanja pretpostavljene saglasnosti i mogućnosti razmene organa sa zemljama u regionu – prvenstveno sa Austrijom, Hrvatskom i Slovenijom. Donorske kartice treba zadržati kao promociju humanosti, zaveštanja i transplantacije, ali omogućiti potpisivanje na svakom javnom mestu i obavezno uz izdavanje ličnih dokumenata, popisa stanovništva, referenduma kao i raznih urbanističkih i drugih dozvola. Građani još nisu svesni da je oko 20 puta veća šansa da im zatreba organ, nego da doniraju organe. Transplantacioni centri koji rade manje od 20 presađivanja organa godišnje treba da budu ukinuti – dodao je dr Šćepanović.

Treba razmotriti, smatra on, neku vrstu beneficije za žive donore, svakako ne u smislu korupcije koja bi vodila u nekom smislu trgovine organima.

Te beneficije bi podrazumevale, na primer, oslobađanje od participacije, prednost na listi za dijagnostičke metode na koje se čeka mesecima ili kao što danas imaju invalidi besplatan parking, prioritet bez reda čekanja u banci ili prilikom prelaska granice.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.