Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko se koga boji još, tri za groš, tri za groš

Dogovorom Beograda sa Prištinom Srbija je učinila prvi korak ka trajnom rešavanju vekovnog konflikta sa Albancima. Sa naših pleća pao je ogroman kamen koji je kroz istoriju, kao objektivni problem i odličan izgovor, usporavao, zapravo sprečavao Srbiju da započne procese modernizacije i razvoja i na taj način omogući svim njenim stanovnicima miran i dostojanstven život. Ali, sada, kada se pojavljuje perspektiva drugačije, mirnije, uređenije i stabilnije Srbije, na licima ljudi nema olakšanja, još manje radosti. Na licima ljudi je strah. Tek tu i tamo provejava pritajena, oprezna nada.

Zašto? Strah od koga, strah od čega? Ko i kako generiše taj strah? On nastaje iz osećanja rastuće nesigurnosti i nezaštićenosti pred događajima i pretnjama kojima smo svakodnevno izloženi. Poslednji događaji u velikoj meri opravdavaju taj strah.

Skandalozni Zakon o amnestiji prevremeno je na slobodu pustio veliki broj kriminalaca koje javnost vidi kao simbole razjarenog, bezumnog nasilja. Neki od njih su već počinili nova krivična dela i po običaju ostali nekažnjeni. Obaranje presuda, ponovna suđenja sa redovnim smanjenjem kazni i puštanjem na slobodu kao da je „ispravljanje greške”, svojevrsno izvinjenje nasilnicima što se i na njih primenjuju zakoni. Nekoliko slučajeva uključivanja amnestiranih u novo nasilje opravdano budi sumnju da je zapravo reč o reaktiviranju i jačanju udarne pesnice srpske kleronacionalističke desnice. Buđenje desnice pokazuje se udarcima desnicom svakoga ko drugačije misli.

Ovakav odnos pravosuđa i nasilnika, što se čita kao odnos države i nasilnika ima jasan cilj – zastrašivanje javnosti. Pred ovakvim pretnjama nijedan građanin ili građanka se neće požaliti a još manje pobuniti zbog bilo koje nepravde koju trpi u bio kom aspektu komunikacije s neposrednim okruženjem ili državnim institucijama. Stiže nas kazna za odlaganje, izbegavanjesuočavanja sa posledicama raspada društva izazvanog besmislenim ratovima, patološkom samodovoljnošću i prezirom prema različitosti u okruženju. Do koje mere je javnost razvila mehanizme samozaštite vidi se u skoro potpunom odsustvu adekvatnih reakcija pred svakim oblikom najavljenog ili počinjenog nasilja: poternice i spiskovi za „odstrel” politički i etnički nepodobnih ostaju nekažnjeni. Skrnavljenje spomenika Šabanu Bajramoviću i Janiki Balašu, zato što su Romi, redovno ostaje nekažnjeno.

Ćutale su komšije masovnog ubice iz Mladenovca, „dobrog čoveka i domaćina”, o kontinuiranom nasilju koje je sprovodio nad svojom porodicom. Strašno je kada brat teško ranjene ubičine žene na kraju izgovori: „Tukao je moju sestru mokrim konopcem i lancem za pse!” Čoveče! Brate!Šta si ti radio, zašto si ćutao, zašto je celo selo ćutalo? „Mislio sam, proći će!”

Očuvanje po svaku cenu lažnog, prividnog ličnog mira i mira u društvu jasan je pokazatelj straha od odsustva institucionalne i društvene podrške u suprotstavljanju nasilju.

Obeshrabrivanje i zastrašivanje onih koji na bilo koji način žele da se politički angažuju sofisticirano se vodi kroz uskraćivanje i podsmevanje želji i pravu građana i građanki da izaberu one koji će ih voditi i to na svim nivoima države. Nasilno prekrajanje izbornih rezultata na lokalu koje uključuje pretnje, fizičke obračune do premlaćivanja pokazuje aroganciju i bezobzirnost „ljudi iz politike” koji pripadaju nekoj „većini” iz koje izvlače neograničenu, nekažnjivu moć. Još eklatantniji primer su ničim opravdane optužbe za separatizam, dakle za izdaju, svakoga ko izgovori reč Vojvodina. To je pretnja svakome ko ne pristaje na jednoumnost i centralizam.

Ma kako paradoksalno zvučalo, napad na narodnog poslanika Čedomira Jovanovića svojevrsno je ohrabrenje u sadašnjoj situaciji jer je to prvi ako ne i jedini primer aktivnog otpora nasilju. I gle čuda, kada se uz sve rizike pokaže hrabrost svi se zbune: i siledžije, i javnost pa i predsednik skupštine koji zaboravi da osudi napad i na taj način, štiteći poslanika zaštiti visoki dom kojim predsedava. Tako se otpor nekolikohrabrih pojedinaca batinašima pretvorio u svojevrsnu pobedu nad gustom mrežom saučesništva nasilnika i državnih institucija i možda je prvi znak da prolazi vreme nekažnjivosti.

Eh, kad bi hrabrost bila zarazna...

Osnivač Građanskih inicijativa

Komentari16
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.