Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Petlova glava u temelju plave dvorane

Христов монограм у Плавој дворани (Фото Т. Јањић)

Viminacijum, kod Starog Kostolca – U susret događajima kojima će se na prostoru Viminacijuma obeležiti 17 vekova od donošenja Milanskog edikta, novinari su prekjuče imali priliku da obiđu ovaj lokalitet. Radnici ubrzano rade na pripremi amfiteatra, a zvuci bušilica i alata odjekuju prostorom gde će 18. maja biti otvorena izložba Narodnog muzeja u Beogradu pod nazivom „Konstantin Veliki i Milanski edikt 313 – rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije”.

Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Bojana Borić-Brešković rekla je da će na izložbi biti prikazano 180 predmeta iz perioda od prvog do četvrtog veka naše ere iz deset muzeja Srbije. Posetioci će videti svetski raritet, bistu Konstantina Velikog, otkrivenu 1900. godine u Nišu, za koju se pretpostavlja da je predstavljala deo konjaničke statue tog vladara; potom kameja na kojoj je prikazan Konstantin Veliki kako jaše na konju, pogleda uprtog u visine, nalik Aleksandru Velikom, nađena u selu Kusadak kod Mladenovca, kao i set zlatnog nakita otkriven u Šarkamenu kod Negotina. Izložba se seli u Atrijum Narodnog muzeja u Beogradu, od drugog do devetog jula, a 19. septembra biće preneta u galeriju „Filip Moris” u Nišu.

U rimskom amfiteatru, balkanskoj Veroni, kako ga je nazvao arheolog Miomir Korać, 18. maja će Verdijevu operu „Aida” izvesti ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda u režiji Bugarina Ognjana Draganova.

– Viminacijum je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i tu je bila smeštena rimska legija od 5.500 vojnika. Čim dođe vojska na neki prostor, okolo nikne grad koji je ovde brojao 30.000 stanovnika. Na ovom prostoru iskopali smo 14.000 grobova, i u njima našli 50.000 predmeta – rimske lampe, skulpture od žada, svetske unikate, koji neće moći da se vide na ovoj izložbi, ali uskoro ćemo napraviti muzej Viminacijuma. Za samo šest godina napravili smo arheološki park, i danas ovde imamo 60.000 posetilaca – ističe Korać i podseća da je Viminacijum imao svoje hramove, pozorišta, trgove, ulice, javna kupatila, teatre, hipodrom, carsku palatu, i sve ono što čini jedan grad, a čeka ih još posla jer je lokalitet do sada istražen svega tri odsto.

– Sa arheološkim centrom iz Minhena radimo projekat stroncijum analiza. Stroncijum je redak element i formira se u našim zubima i kostima u prvim godinama života iz biljne i životinjske hrane koju unosimo. Na osnovu stroncijuma se vidi ko je gde rođen. Utvrdili smo da je ovde postojalo čak devet kategorija stanovništva od kojih sedam nisu odavde –kaže Korać.

Kako dalje podseća, ovde je jedan od retkih očuvanih amfiteatara, pored rimskog Koloseuma i amfiteatara u Veroni i Pompeji, u Italiji, Nimesu i Arlu u Francuskoj, i pulske Arene. Istraživanja amfiteatra započela su 2007. godine. Sagrađen je bio od drveta, sa oko 7.000 mesta, a rekonstruišu ga u sibirskom arišu, nalik jeli, sa nešto većim sedištima, budući da savremeni čovek voli komfor. U prvoj fazi biće završeno 1.500 mesta, a radovi se nastavljaju posle svečanosti 18. maja. Tim sačinjava 21 arheolog (devet doktora nauka i 12 doktoranada), i još toliko ostalih stručnjaka koji su podrška iz Beograda.

Posetioci Viminacijuma, koji se nalazi 12 kilometara od Požarevca, mogu da razgledaju biste 18 rimskih vladara, biblioteku na sprat, sa slikama arheologa Milutina Garašanina, Dragoslava Srejovića, Vladimira Kondića, Đorđa Mano-Zisija i drugih. Biblioteka je donacija u kojoj su dva legata – Miodraga Tomovića i Danice Dimitrijević. Tu su istraživački centar, sobe za goste, kuhinja gde se prave rimski specijaliteti (jedan od njih je hleb bez kvasca), spa-centar po ugledu na mauzolej Gala Placidija u Raveni, sa bazenom i stubovima prekrivenim mozaicima sa motivima godišnjih doba, potom suvenirnica gde mogu da se kupe keramički pehari, bronzane fibule u obliku životinja, i minijaturne olovne ikone. Nezaobilazni su i mauzolej cara Hostilijana sa podzemnim freskooslikanim grobnicama koje se mogu pogledati isključivo u mraku, dok povijenih leđa hodate podzemnim putem kao u piramidama; ali i impresivna plava dvorana čija je predivna plava boja kamena, donetog iz Italije, dobijena veštačkim putem. Mozaike u dvorani radio je profesor Fakulteta primenjenih umetnosti Miroslav Lazović, često i bez honorara.

– Ovde se nalaze veliki Hristov monogram, dva sarkofaga, mozaici, a posetioci se interesuju i za to zašto je mozaik petla na zidu. Dok su iskopavanja bila u toku, baba Ljubina, komšinica, dala nam je najpoletnijeg petla. U temelj smo stavili njegovu glavu i jedan rimski novčić, da ne zbunimo arheologe za 1.000 godina, kako bi nam objekat hiljadu godina bio poletan. Od petla smo napravili supu majstorima za ručak, a baba Ljubina bila je naša suđaja – kaže Miomir Korać.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.