I devojke studiraju teologiju

Nataša Filipović uskoro puni 40 godina, instruktor je fitnesa i na završnoj je godini Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Kada je odlučila da upiše ovaj fakultet, nije nikome rekla, jer je, kaže, znala kako će da reaguje okolina, a ona je samo želela da radi ono što voli.

Milanka Tešović (21) je iz Herceg Novog, na trećoj je godini, i kao i Nataša daje ispit za ispitom. Poziv je birala srcem, kaže, tako da učenje i studentske obaveze ne doživljava kao nešto što opterećuje, već kao nešto što ispunjava radošću. Milanka dolazi iz radničke porodice i izdržava se od stipendija i sezonskih poslova.

Jedna svoju budućnost vidi kao veroučiteljica u školi, druga u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. One razbijaju stereotip o uobičajenom studentu PBF, koji je od 2004. godine vraćen u okrilje Univerziteta u Beogradu.

Dok se penjemo ka studentskom klubu i prolazimo kroz hodnike pune zelenila, Nataša i Milanka objašnjavaju da je ovde drugačija atmosfera nego na drugim fakultetima, bliskiji odnos studenata i profesora jer ih nema mnogo, a tu je i činjenica da su i bogosluženja na fakultetu.

– Imamo predavanja po ceo dan, a u kapeli svakodnevna bogosluženja. Studenti žive u domu ili privatno, hrane se u studentskim menzama. Pojedine kolege istovremeno studiraju i prava, filozofiju, istoriju... i što da ne, Srbiji su potrebni mladi i obrazovani teolozi – kaže Nataša, koja je posle našeg razgovora otišla na kolokvijum iz starogrčkog jezika.

Obe sagovornice poručuju budućim brucošima da upišu ovaj fakultet, jer se ovde uči radu, dobijaju se odgovori na razne dileme, stiču široka znanja iz raznih oblasti, živih i klasičnih jezika, ali uči i „živa” vera...

– Cilj fakulteta nije da napredujemo samo intelektualno i akademski, već i u približavanju Bogu. Moja želja je da služim crkvi i širim reč Božju – kaže Milanka, koja je očekivala predavanje iz „istorije srpske crkve”, predmeta koji predaje novi dekan prof. dr Predrag Puzović.

On kaže da ovde studira 1.832 studenta (oko 30 odsto su devojke), kojima predaje 43 profesora.

– U ovoj školskoj godini smo upisali 267 studenata na svim nivoima studija, a prosečna ocena studiranja od 2007. godine je 8,03. Imamo dosta siromašnih studenata, onih čiji roditelji ne rade, onih koji nemaju roditelje i svima izlazimo u susret i oslobađamo ih školarine. Imamo i jednu slepu devojku, koja takođe ne plaća studije – priča dr Puzović.

To je verovatno i jedan o razloga što su studenti PBF vredni – oni četvorogodišnje studije u proseku završavaju za samo četiri i po godine, a trogodišnje za tri godine i osam meseci. U 2012. godini je diplomiralo 179 studenata na osnovnim studijama, 29 na masteru i odbranjena je jedna doktorska teza.

– Fakultet je jedan od osnivača Univerziteta u Beogradu, ali je ukinut odlukom komunističkih vlasti posle Drugog svetskog rata i time nam je naneta velika šteta. Brigu o njemu je morala da preuzme crkva koja je izašla iz rata razorena. Tek posle 52 godine fakultet je vraćen tamo gde mu je mesto, čime je ispravljena velika istorijska nepravda. Danas dobro radimo, imamo odličnu saradnju sa Univerzitetom i drugim fakultetima, jedino muku mučimo sa novcem, potrebno je dosta sredstava za održavanje ove zgrade, plaćanje komunalija, ali nekako se snalazimo – kaže dekan Puzović.

On dodaje da gotovo nema nezaposlenih diplomaca, u školama je i dalje velika potreba za veroučiteljima, a posao se dobija i u medijima, državnim organima, politici…

Iako je ovo relativnomala zajednica u odnosu na druge fakultete, dodaje, samo ove godine predviđa pet skupova na kojima će učestvovati veliki broj najuglednijih bogoslovskih imena iz sveta. U prošloj godini je objavljeno oko 120 publikacija, udžbenika, monografija, studija..., a od pet fakultetskih glasila, tri su međunarodno akreditovana.

Prof. dr Dragomir Sando, prodekan za nauku, posle dekanata pokazuje nam studentsku službu, amfiteatar, kapelu, biblioteku sa čitaonicom u kojoj su naslagani indeksi. On kaže da je ovo jedan od najelitnijih pravoslavnih fakulteta u svetu, ali i među teološkim fakultetima drugih hrišćanskih konfesija pripada mu vrlo visoko mesto. Dok razgovaramo, studenti prilaze i predaju seminarske radove. Profesor Sando objašnjava da svi radovi i disertacije moraju biti na ćirilici. Kurikulum je spoj tradicionalnih i modernih vrednosti, a „Bolonja” se doživljava kao iskorak napred, a ne kao uniformisanost i teskoba.

– Naši studenti su nekoliko godina prvaci ili među tri najbolje ekipe evropskih teoloških učilišta. Šahovski klub „Bogoslov” je u srpskoj ligi. Dobar nam je i košarkaški tim. Dobrovoljni smo davaoci krvi koja se organizovano daje više godina. Znatan je broj onih koji su postali zaveštaoci organa, veliki broj studenata je uključen u saradnju sa osobama sa invaliditetom i posebnim potrebama, socijalnim strukturama i haritativnim ustanovama – kaže dr Sando.

Sandra Gucijan