Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Andželina Džoli preventivno odstranila dojke

Uplašena saznanjem da nosi „neispravni” gen koji povećava rizik od raka, Andželina Džoli (37) je nedavno odstranila obe dojke. Javnost je o tome obavestila u autorskom tekstu objavljenom prekjuče u „Njujork tajmsu”. Ispovest pod naslovom „Moj medicinski izbor” izazvala je mnogo komentara podrške, posebno žena sa sličnim porodičnim traumama.

Glumica je počela tekst sećanjem na svoju majku, koja je preminula u 56. godini posle desetogodišnje borbe protiv raka jajnika. Otkriće da i sama ima genetsku mutaciju gena BRCA1 i procene lekara da sa ovakvim genetskim materijalom ima šanse od 87 odsto da oboli od raka dojke i 50 odsto od raka jajnika doveli su je do ove teške odluke.

„Kada sam saznala kakva mi je realnost, odlučila sam da budem proaktivna i da svedem rizik na najmanju meru,” navela je glumica.

Tromesečne hirurške procedure završene su krajem aprila ugrađivanjem implantata. Postupak je sve vreme držala u tajnosti, ali sada želi da ga podeli kako bi pomogla ženama.

„Želela sam da ispričam drugim ženama da odluka da uradim mastektomiju nije bila laka. Ali sam srećna što sam je donela. Šanse da dobijem rak dojke su mi pale sa 87 na ispod pet odsto. Sada mogu da kažem svojoj deci da ne treba da brinu da će me izgubiti zbog raka,” poručila je ambasadorka dobre volje Unhcra, dobitnica Oskara za epizodu u filmu „Neprilagođena”.

Džolijeva je naglasila da je dvostruka mastektomija nije učinila manje ženstvenom i zahvalila je svojoj deci i Bredu Pitu na ljubavi i podršci koju su joj pružili.

„Ne osećam se manje ženom. Osećam se osnaženo što sam napravila izbor koji ni na koji način ne umanjuje moju ženstvenost. Pišem ovo jer se nadam da će ženama koristiti moje iskustvo. Rak je i dalje reč koja unosi strah u srca i izaziva osećaj bespomoćnosti, ali danas je analizom krvi moguće utvrditi da li ste podložni raku dojke ili jajnika i u skladu s tim delovati,” poručila je zvezda filmova „Lara Krof” i „Gospodin i gospođa Smit”.

Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg juče je pohvalio hrabrost Džolijeve i spremnost da svoje iskustvo podeli dajući inspiraciju drugim ženama. Hejg je s glumicom boravio u humanitarnoj misiji u DR Kongu u martu u vreme kada je već bila u proceduri višestrukih zahvata, ali kaže da ona ničim nije odavala kroz šta prolazi.

-----------------------------------------------------------------

Poznate žene inspirišu na borbu

Mnoge poznate glumice, podvrgle su se proteklih godina preventivnom odstranjivanju dojki i javno o tome govorile. Među njima su Šeron Ozborn, zvezda rijaliti programa i supruga rokera Ozija Ozborna, i američka TV glumica Kristina Eplgejt, veliki zagovornik ranog otkrivanja i genetskog testiranja za rak dojke.

Glumica i rediteljka Keti Bejts preživela je rak dojke i jajnika i dvostruku mastektomiju.

Olivija Njuton Džon, zvezda mjuzikla „Brilijantin”, obolela je od raka 1992. zbog čega joj je urađena delimična mastektomija i rekonstruktivna operacija. Ona sada ima sopstvenu fondaciju za borbu protiv raka.

Britanska pevačica i glumica Mišel Hiton prošle godine je preventivno odstranila obe dojke posle genetskih analiza, a najavila je da će odstraniti i jajnike kada bude rodila još jedno dete.

-----------------------------------------------------------------

Retke preventivne mastektomije u Srbiji

Sa lekarske i naučne strane, onkolog Vladimir Kovčin podržava odluku koju je donela slavna glumica i kaže da je to jedan od budućih trendova.

– U njenom slučaju je verovatno dobro urađena analiza i ona je donela odluku. U SAD se to rutinski radi ne samo među poznatima. Znam nekoliko žena koje su kod nas uradile preventivnu mastektomiju. Ipak ne mogu da kažem ni da ni ne dok se ne dokaže naučna opravdanost. Malo je žena koje su to uradile i nema studija koje bi nam u dugom praćenju otkrile da li su te žene kasnije obolele od tog ili nekog drugog kancera – kaže dr Kovčin.

Testiranje se preporučuje ženama kod kojih se na osnovu anamneze sumnja na nasledni karcinom.

– Ukoliko je rezultat pozitivan, rekao bih pacijentkinji da preventivna mastektomija postoji kao mogućnost i da se to u svetu rutinski radi. Ne bih joj sugerisao operaciju. To bi bila moja preporuka, ali odluku mora da donese žena – kaže dr Kovčin, direktor KBC „Bežanijska kosa”.

Ove skupe analize se ne rade o trošku države. U Institutu za onkologiju i radiologiju obavljaju se kao naučno istraživački rad, što ograničava broj žena koje mogu da budu testirane. Zbog nerešenog problema finansiranja i zastarele mašine na rezultate se čeka više meseci.

„Između 30 i 50 žena godišnje se kod nas registruje sa potrebom da se odrede promene u BRCA genima. Međutim, mnogo je veći broj onih koje dolaze, a nema potrebe za testiranjem, zato što ne postoji nasledna predispozicija”, rekla je za Tanjug načelnica Odeljenja za eksperimentalnu onkologiju dr Mirjana Branković-Magić.

Žene koje dobiju pozitivne nalaze se uglavnom opredeljuju za praćenje, ne i za odstranjivanje dojki.

U privatnoj laboratoriji „Konzilijum” analiza gena BRCA1 košta oko 51.000 dinara, a BRCA2 – 67.000. Od 2008, od 113 testova 65 je bilo pozitivno.

Direktorka Drina Topalov kaže da je cena visoka jer su u pitanju veliki geni, a visoki su i troškovi nabavke reagenasa.

– Do pre nekoliko godina je postojala etička dilema da li nekome treba reći da ima povećan rizik da oboli od raka pa da živi u strahu. Sada te dileme više nema. Veći rizik ne znači da će bolest da se razvije, ali bar ta osoba može da promeni način života i isključi druge faktore rizika – kaže Topalov i dodaje da bi preduzela isto što i Andželina Džoli kad bi znala da nosi mutirani gen.

U Srbiji, 26 odsto svih obolelih i 17,5 odsto svih umrlih žena od malignih tumora imaju dijagnozu karcinoma dojke. Pet do deset odsto svih karcinoma dojke povezuje se sa mutacijama u genima BRCA1 i BRCA2. Na svetkom nivou, jedna od osam žena može da očekuje da će da oboli od raka dojke (12,4 odsto), a kod onih sa mutacijom pomenutih gena šanse rastu na 87 odsto. S mutacijom istog gena raste i rizik od raka jajnika sa 1,4 na 15 do 40 odsto.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.