sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Romulijani više ne preti korov

Zaječar – Gamzigradska Romulijana obeležava ovih dana 60 godina od početka zvaničnih arheoloških istraživanja na ovom području. Obeležavanje prati znatno više optimizma nego pre 17 godina, kada je njen najpoznatiji istraživač, akademik Dragoslav Srejović, dva meseca uoči smrti, bio pokoleban u nadi da će se njegov san o svetskoj zaštiti i svetskoj slavi ovog dragulja ostvariti.

Srećom, Romulijana je 2007. godine dobila zaštitu Uneska i to je, od tada, osokolilo njene istraživače i zaštitare i počelo, u znatnom većem broju, da privlači turiste iz naše zemlje i sveta. Romulijana nije ponovo zarasla u korov, od čega je akademik istraživač strahovao, ostavljajući na samrti (1996. godine) zavet da se to ne dogodi.

Pre nego što je Srejović ovde stigao, 15. maja 1953. godine, kada je zvanično krenulo istraživanje, puno toga je bilo otkriveno. I uveliko se naslućivalo da ispod zagonetnih bedema u korovu ne leži nekakvo vojno utvrđenje, koje su meštani Gamzigrada iz Zaječara nazivali Kastrum. Počelo je, u stvari, od raskošnog mozaika izuzetne vrednosti za koji je utvrđeno da se zove „Venatori” (lovci). Otkriven je 2. juna 1953. godine, samo 19 dana nakon početka zvaničnih istraživanja. I odmah se rodila sumnja: otkud tako raskošan ukras u vojnom utvrđenju. Da je u pitanju neka raskošna građevina, a ne utvrđenje, već tada su posumnjali prvi njeni istraživači – Vekoslav Popović, prvi direktor zaječarskog Narodnog muzeja, i Đorđe Mano Zisi, arheolog. Ali, njihovim „Venatorima”, nažalost, nije bilo suđeno da ostanu u zaječarskom muzeju. Ubrzo je u posetu Timočkoj krajini, 8. juna 1961. godine, stigao Josip Broz Tito i timočki rukovodioci su mozaik poklonili dragom vođi. Srećom, on je ipak posle 34 godine vraćen Zaječarcima, 14. decembra 1995. godine.

Usledila su nova iskopavanja. Otkriveni su novi mozaici, ukrasna plastika, hramovi, vajarski kipovi Jupitera i Arijadne, zaštitne kule. Sve carski raskošno. Ukazivala se palata. Akademik Srejović je, najzad, i zvanično 1984. godine saopštio da je to Romulijana, palata koju je sagradio rimski car Galerije i dao joj ime po njegovoj majci Romuli. Upravo je te godine u leto istraživačka ekipa akademika Srejovića u jugozapadnom delu palate pronašla kameni blok arhivolte, od tufopeščara, na kojoj je uklesan natpis Felix Romuliana (Srećna Romulijana). Sledili su novi ubedljivi istraživački dokazi Srejovića: juna 1993. otkrivena je glava sa biste imperatora Galerija, a od 1989. do 1993. godine otkriveno je i više sakralnih objekata na brdu Maguri, iznad palate, gde su činom apoteoze, spaljivanjem posle smrti, uzdignuti Galerije i njegova majka.

Posle upisa na listu Uneska počela je nova era Romulijane. To je period kada Narodnim muzejom u Zaječaru, uključenom u sva ova istraživanja, rukovodi Bora Dimitrijević. U razgovoru za „Politiku”, povodom šest decenija istraživanja ove rimske carske palate, on ističe najbitnije.

Najpre su, veli, na Romulijanu stigli stručnjaci Nemačkog arheološkog instituta iz Frankfurta i počeli da primenjuju savremene istraživačke metode – geomagnetsku i geofizičku. Od 2003. do kraja prošle godine pod zemljom je u okolini palate snimljeno (detektovano), bez iskopavanja, više od 50 vrlo zanimljivih građevina. U naselju sa urbanim odlikama van severnog zida palate naznačena je i građevina gde je rođen Galerije. Time je pobijena tvrdnja da je graditelj Romulijane rođen u nekom udaljenom timočkom selu.

Svetski značajno otkriće jeste otkriće mermerne statue tračkog konjanika. Ona je otkrivena je 17. juna 2010. godine. Neočekivano, otkriveno je i sedam hrišćanskih bazilika koje su, van zidova palate, građene između 4. i 6. veka. Na temeljima jedne od njih, iz šestog veka, patrijarh srpski Irinej održao je 1. maja 2011. godine, u sasluženju sa pet srpskih episkopa, Svetu arhijerejsku liturgiju. Pred više od 1.000 posetilaca patrijarh je tog dana, posle 14. vekova, ponovo osveštao ovaj hrišćanski hram. A održan je tada tu i naučni skup „Hrišćansko nasleđe Feliks Romulijane”. Povod je bio to što je car Galerije 30. aprila 311. godine doneo prvi Edikt o toleranciji vera. Dogodilo se, u stvari, neočekivano: vladar paganin koji je bio poznat kao najveći i najkrvaviji progonitelj hrišćana u rimskom carstvu iznenada je „omekšao” pet dana pre svoje smrti. I tako je njegov edikt, što je bilo malo poznato, bio uvod u Konstantinov Milanski edikt iz 313. godine.

Posle dobijanja zaštite Uneska, procenjuje direktor Dimitrijević, sve bi trebalo da bude lakše i berićetnije za Romulijanu. Uz pomoć države, počeće uskoro gradnja novog vizitorskog centra, biće ubrzana konzervacija do sada otkrivenog. Hrabri to što je pomoć države izdašnija, što stižu donacije iz Nemačke, Italije, Amerike, Norveške. Japana, Francuske, Kanade... Biće produžen i ugovor sa nemačkim arheolozima.

-----------------------------------------------------------------

Sutra svečanost na Maguri

Povodom jubilarne 60. godišnjice istraživanja Gamzigrada na brdu Maguri sutra će biti svečano otkriven obnovljeni sakralno–memorijalni kompleks u kome se nalaze mauzoleji cara Galerija i njegove majke Romule. Svečanosti će prisustvovati i predstavnici američke ambasade, čijom donacijom je Magura obnovljena.

-----------------------------------------------------------------

Engleski novinari

Ovih dana Romulijanu i okolinu posetili su i novinari iz više najpoznatijih engleskih medija. Njima je direktor zaječarskog muzeja Bora Dimitrijević rekao da je zaštita Uneska dobro došla. Sve je više donacija i sve više turista iz zemlje i sveta. Od 1953. godine Gamzigrad je posetilo 600.000 turista, a godišnje posete su posle 2007. godine udvostručene. Najberićetnija je bila 2008. godina, kada je Romulijanu posetilo 42.000 turista. Očekuje se da će ih godišnje, kada ekonomske prilike u svetu budu bile bolje, ovde biti i do sto hiljada.

Komеntari0
41c12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja