Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Most kao neželjeno dete

Od našeg dopisnika

Bukurešt – Na 795. kilometru dunavskog toka, između bugarskog grada Vidina i rumunskog gradića Kalafata, u neposrednoj blizini srpske granice, završena je gradnja velikog mosta oko koga su se već isplele brojne priče vezane za njegov geopolitički i geostrateški značaj. Smisao tih priča zavisi sa koje se evropske tačke ili dunavske obale na njih gleda. Za Bugare to je istorijsko dostignuće, za Rumune – neželjeno dete koje sada valja ljuljati. EU i NATO – trljaju ruke. Grčki i turski trgovci su zadovoljni. A susedni Srbi češu se po glavi i preračunavaju.

Most je zaista grandiozan. Dug je oko 2 kilometra. Ima četiri drumske trake, po dve u svakom pravcu, železničku prugu, dva pešačka trotoara i jednu biciklističku stazu. Sračunat je tako da preko njega dnevno može da pređe 8.400 vozila i 30 vozova. Drumsku mostarinu će naplaćivati Rumuni, a onu železničku – Bugari. Za obična putnička kola ona će iznositi dva evra, a za vozila preko 3,5 tona – od 12 do 37 evra, u zavisnosti od osovina i tonaže. Biciklisti i pešaci ići će besplatno.

Izgradnja mosta i prilaznih infrastruktura koštala je oko 300 miliona evra. Tu su se dobro očešale uglavnom španske, italijanske, nemačke i austrijske firme. Po koje mrvice su se dokopali i rumunski i bugarski izvođači radova. Izgradnja je počela maja 2007, uz česte prekide, a rumunsko-bugarski ugovor o izgradnji mosta bio je potpisan još 2000. godine. Deceniju i nešto dva podunavska suseda su se pogađala oko izbora mesta za gradnju mosta. To pogađanje je dovodilo njihove odnose i do ključanja. Ono i jeste srž cele priče oko ostvarivanja ovog značajnog međunarodnog neimarskog poduhvata.

Ideja o mostu kod Vidina pojavila se još 1925. Za Bugarsku je bilo i ostalo bitno da Sofiju i njen region što kraćim putem povežu sa centralnom Evropom. Taj put je neminovno vodio ka Severu, to jest kroz rumunsku teritoriju. Trebalo je da prođe 8 decenija pa da se otvori „evropska perspektiva” povoljna po Bugarsku. Kada su na mnogim međunarodnim konferencijama određivani takozvani evropski saobraćajni koridori, za Bugare je sinulo sunce onda kada je „projektovano”južno krilo IV panevropskog koridora Drezden–Prag–Beč–Bratislava–Budimpešta–Arad–Krajova–Sofija–Solun ili Istanbul via Plovdiv. U tom projektu jedan od važnijih beočuga bio je most preko Dunava kod Kalafata i Vidina.

Kalafat je periferna tačka ekonomski zaostalog jugozapada Rumunije. Udaljen je od svih važnijih privrednik tokova, a pre svega od industrijalizovane bukureštanske regije. Za Rumune glavni saobraćajni koridor – žila-kucavica čitave privrede – jeste povezivanje crnomorske luke Konstance, preko Bukurešta, sa evropskim Zapadom. Zato Rumuni nikako nisu mogli da prihvate bugarski zahtev za premošćavanje Dunava kod Kalafata. Predlagali su druge, istočnije tačke na 470 kilometara dugoj dunavskoj vodenoj granici sa Bugarskom, pa čak i pomišljali da se uopšte odreknu nekog novog mosta pored onog jedinog već postojećeg između Rusa i Đurđeva, koji je podignut daleke 1954. i nazvan „Most prijateljstva”.

Tom rumunsko-bugarskom natezanju ne bi bilo kraja da se u sve to nije umešala EU ka kojoj su u to vreme i Rumuni i Bugari pokorno stremili.

Preko koordinatora Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu, nama dobro poznatog Bodo Hombaha, EU je lupila pesnicom o sto i naredila Rumunima da „shvate situaciju” i da pristanu na izgradnju mosta „u korist svih Evropljana”.

Prilikom posete Rumuniji početkom 2000, Bodo Hombah je izjavio u Aradu : „Jedan Dunav na kome na 500 kilometara nema nijednog mosta pravi je srednji vek. Tako više ne ide!”

Rumuni su ipak nastavili da gunđaju. Kompromis je pronađen tako što su Bugari, uz izdašnu finansijsku podršku EU, predložili da most bude „bugarska investicija”,odnosno da Bugarska snosi skoro 90 odsto koštanja njegove izgradnje. Rumuni su na sebe preuzeli samo troškove oko izgradnje prilazne infrastrukture na svojoj obali.

Završetkom izgradnje mosta cela stvar ni izdaleka nije gotova. Putevi duž rumunske zapadne granice su u veoma lošem stanju. To su uglavnom putevi okružnog značaja. Autoputeva nema u blizini. Teritorija jugozapadno od Krajove je zaostala u svakom pogledu,tako da će trebati mnogo godina pa da južno krilo IV panevropskog koridora zaživi u punoj meri.

U celoj ovoj priči treba se prisetiti delovanja onih belosvetskih planera koji su krajem prošlog veka smišljali zaplete i rasplete jugoslovenske krize i predviđali ponašanje prema „neposlušnoj”, „čvornovatoj” Srbiji, kada su nam uvođene blokade i sankcije koje su trajale godinama, kada smo bili podvrgavani NATO bombardovanju. Oko Srbije su bili kopani rovovi. U to vreme planiranoj južnoj grani IV panevropskog saobraćajnog koridora davana je i uloga, da upotrebimo vojni termin, rokadnog puta ispred „srpskog fronta”. Ovo pišemo bez preterivanja.

Sve je to prošlost. Logika budućnosti nalaže da se posle puštanja u saobraćaj mosta Vidin–Kalafat kod nas dublje i pragmatičnije razmisli o tome kako predevropska Srbija može da iskoristi novonastale uslove u njenoj blizini. Na primer, da počne da razmišlja kako da najzad iskoristi saobraćajni potencijal koji pruža brana „Đerdap dva”, sa svojim kolovozom i železničkom prugom, koji uzalud rđaju. To bi moglo da postane važan beočug u bočnom spajanju dva panevropska koridora – onog koji povezuje Beograd, Niš, Skoplje, pa i dalje, sa onim koji prolazi kroz Temišvar, Turnu, Severin, Krajovu, Vidin, Sofiju i dalje, beočug u razvoju čitave negotinske regije. I ne samo nje.

Milan Petrović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.