Nedelja, 04.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija kasni sa modernizacijom infrastrukture

Фото Д. Јевремовић

Ko će pre izgraditi putnu i železničku infrastrukturu i ko će ubrati milijarde evra od prevoza robe iz Evrope u Tursku i na Bliski istok? Bugarska ili Srbija?

Bugari će krajem meseca otvoriti drumsko-železnički most preko Dunava koji će povezati gradova Vidin u Bugarskoj i Kalafat u Rumuniji. Most je deo panevropskog transportnog Koridora 4 i od suštinskog je značaja za stanovnike jugoistočne Evrope. On će integrisati transportnu mrežu Bugarske sa Evropom.

Ova zemlja trenutno ima samo 500 kilometara autoputeva. Ali  će pokušati da iskoristi evropske fondove za razvoj svoje zaostale infrastrukture, kao i investitore iz Kine, Katara, Omana.

Ona osim Koridora 4, koji je glavna konkurencija našem Koridoru 10, planira da gradi nacionalni autoput od Ruse preko Velikog Trnova i Svilengrada ka Istanbulu. Katar je potvrdio zainteresovanost za ovaj projekat računajući na potencijal Bugarske kao tranzitne zemlje između Istoka i Zapada. Projektovanje trase, prema najavi nadležnih u Bugarskoj trajaće godinu dana, šest meseci je potrebno za sprovođenje tenderske procedure, a sama gradnja dve godine. Tako će čak dva putna pravca kroz ovu susednu zemlju navoditi vozače ka najvećem gradu u Turskoj.

Međutim, ni tamošnja javnost nije zadovoljna tempom kojim se razvija infrastruktura te zemlje.

Simeon Ananijev, profesor na tamošnjem saobraćajnom fakultetu i kopredsednik Grupe za teretni transport, upozorava da Bugarska rizikuje da izgubi milijarde evra ako saobraćajnu infrastrukturu koja povezuje Sofiju i Ankaru ne dovede vrlo brzo u besprekorno stanje.

– Trgovina između Evrope i Azije naći će alternativni put – smatra on.

Za bugarski dnevnik „Standard” on  je rekao da infrastruktura za most kod Vidina mora biti izgrađena u najkraćem mogućem roku, kako bi objekat bio u potpunosti operativan. Takođe, još jedan autoput ka Turskoj treba otvoriti u bliskoj budućnosti. Sve sanacije na železničkoj mreži koja povezuje Bugarsku i Tursku treba da budu završene najkasnije do sredine oktobra.

Naša prednost u odnosu na koridore istočnih suseda jeste znatno kraća trasa i ipak bolji kvalitet autoputa. Ali očekivanje Milutina Mrkonjića, ministra za saobraćaj „da ćemo završiti Koridor 10 pre nego što Bugarska i Rumunija završe svoj Koridor 4”, po svemu sudeći neće se obistiniti.

Ove godine u Srbiji će biti izgrađeno svega 40 kilometara autoputa, a ceo koridor biće gotov krajem 2015. ili početkom 2016. godine.

– U potpunosti smo svesni šireg konteksta naše odgovornosti i činjenice da deo Koridora 10 koji prolazi kroz Srbiju nije pitanje ekonomije samo naše zemlje, već sudbina infrastrukture i ekonomije cele jugoistočne Evrope. Srbija nije i ne treba da bude izolovana ni po putnoj mreži, ni u pogledu infrastrukture, a najmanje u pogledu saradnje i kvaliteta projekata – kažu u „Koridorima Srbije”.

Ali nedostatak para za eksproprijaciju i loši projekti probili su sve rokove za završetak.

Na ovom panevropskom autoputu, koji Srbija gradi punih 40 godina i na čijem završetku insistira EU, ostalo je da se završi istočni krak ka Bugarskoj, južni krak ka Makedoniji i obilaznica oko Beograda.

Budući da je svetski trend da se sve više teški saobraćaj odvija vozovima koji prevoze šlepere i da se on širi ka Bliskom istoku, Srbija bi trebalo da uhvati korak  sa ostatkom sveta. Naravno podrazumeva se da ima dvokolosečene brze pruge.

Mrkonjić je za 2013. godinu rekao da će biti udarnička za modernizaciju železničkog koridora. Potrebno je uložiti oko 4,5 milijardi evra za elektrifikaciju pruga i njihovo dovođenja u stanje da vozovi mogu da razviju brzine od 120 kilometara na sat. Planirano je da posao bude završen u narednih sedam godina.

Već se grade dva važna objekta – novi Žeželjev most preko Dunava u Novom Sadu i most preko Velike Morave u blizini Ćuprije – i pripremaju se radovi na deonicama Koridora 10 u dužini oko 110 kilometara, koji će biti finansirani sredstvima ruskog kredita namenjenog železnici.

Mrkonjić smatra da je prioritet učiniti Koridor 10, koji od Nemačke preko Austrije, Slovenije, Hrvatske i Srbije ide ka Turskoj, konkurentnijim od Koridora 4, koji ide preko Mađarske i preko koga za sada ide 90 procenata ukupnog saobraćaja između Nemačke i Turske. Ali i skratiti put između Ljubljane i Istanbula sa sadašnjih 60 na 40 sati. Zbog toga je formirano zajedničko preduzeće srpskih, slovenačkih i hrvatskih železnica kako bi bili što konkurentniji.

Marijana Avakumović

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Naše naplatne rampe su prave sačekuše.

• Postajemo slepo crevo Evrope. Zato i hoće da nas operišu.

• Čudni su putevi gospodnji. A tek Veljini i Mrkini...

• Radni naslov naših koridora je „Skadar na Bojani”.

• Nezavršeni koridori služe nam samo za svečana otvaranja.

• Otvaranje koridora moralo bi da bude uvod u mnoga zatvaranja.

• Putuj, igumane Iliću, ne brini za koridor.

• Kad budemo ušli u Evropu, dotad će nam propasti autoputevi, pa nećemo moći da se vratimo kući.

• Nebeskom narodu su potrebni vazdušni koridori.

• Putevi su nam nekvalitetni, ali zato JAT i železnica kvalitetno propadaju.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.