Ponedeljak, 06.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Reciklaža – unosan posao

Секундарне сировине, најбољи посао у Србији

Nedaleko od Obrenovca, u mestu Zvečka, nalazi se jedna od nekoliko stotina malih porodičnih firmi registrovanih u Srbiji za prikupljanje sekundarnih sirovina. Reciklaža, najmlađa industrijska grana u našoj zemlji, jedina je u vreme svetske ekonomske krize beležila rast i u protekle tri godine. U ovoj industriji zaposleno je više od 10.000 ljudi. Mnogi koji nisu uspeli da pronađu posao počeli su da se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, a neki od njih otvorili su i porodične firme.

Govoreći o svojim počecima, Dragan Jovanović, vlasnik samostalne zanatske radnje za otkup i sakupljanje sekundarnih sirovina „Kod Gregora”, objašnjava da 1993. godine nije bilo posla i da je tim poslom počeo da se bavi kako bi prehranio porodicu.

– Po zanimanju sam autolakirer i radio sam tada u Šumadija servisu, ali posla ni plate nije bilo, pa sam video šta rade moji poznanici i tako ušao u posao. Od drugara sam dobijao školjke automobila i to mi se osladilo: dobijete nešto za džabe i lepo zaradite. Kada sam počinjao time da se bavim nije mi bilo prijatno, ali kada sam video da su tu pare i da mogu decu da iškolujem, zavoleo sam taj posao – navodi Jovanović, dodajući da ima troje dece i da su sva deca školovana u inostranstvu, te da sin koji je završio Muzičku akademiju sada svira u Berlinskoj filharmoniji.

O mogućnostima koje reciklaža pruža malim preduzetnicima u sakupljačkoj mreži, govori i podatak da u Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je, u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak. Pored stručnjaka, inženjera i ekologa, reciklažna industrija upošljava i sakupljače sekundarnih sirovina širom zemlje, koji često potiču iz marginalizovanih društvenih grupa, pruža im socijalnu zaštitu i uključuje ih u legalne tokove.

Dok nam pokazuje parcelu na kojoj se nalazi veća gomila gvožđa, starih kućnih aparata, školjki automobila i druge „zarđale gvožđurije”, u dvorište Jovanovića pristižu kombiji puni raznog otpadnog metala, sakupljači se dovoze na veliku vagu uzidanu u beton, mere sirovine i istog momenta naplaćuju robu.

Najčešće nam ljudi sami dovoze otpad, to su uglavnom bakar i aluminijum, a posle pet sati popodne i vikendom imamo najviše posla. Dnevno dolazi 50 do 60 ljudi, ali i mi idemo na teren po selima kada nas neko pozove. Sakupljači mogu da uzmu od 10.000 do 20.000 dinara, ali ponekad i samo 2.000. Najviše zarade kada ljudima očiste podrume i dvorišta – ističe Jovanović.

Kako objašnjava, u poslu sakupljanja sekundarnih sirovina treba mnogo da se radi: „Do 17 časova, a posle toga supruga i ja ostajemo da klasiramo robu. Konkurencija je velika i to te tera da mnogo radiš.”

– Može od ovog posla da se živi, samo ako se radi dobro. Ovo je trenutno najbolji posao u Srbiji – zaključuje Jovanović.

Procvat reciklaže u Srbiji zabeležen je posle 2009. godine i donošenja takozvanog seta zelenih zakona i uvođenja reciklaže u ekonomski održiv sistem. Vlada Srbije politikom subvencija ključno je doprinela razvoju reciklažne industrije. Uvođenjem taksiranja proizvoda, koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, svi proizvođači, distributeri i uvoznici takvih proizvoda postali su obavezni da plaćaju ekološku taksu. Paralelno sa tim, uvedena su i podsticajna sredstva za tretman posebnih tokova otpada. Krajem 2009. godine počelo je subvencionisanje firmi koje tretiraju otpadne gume, a godinu dana kasnije električnog i elektronskog otpada, akumulatora i ulja. Primenom načela „zagađivač plaća”, proisteklim iz zakonodavstva Evropske unije, putem ekoloških taksi i podsticajnih sredstava obezbeđeni su uslovi za razvoj reciklažne industrije i razvoj sakupljačke infrastrukture.

– Sakupljačka mreža koju čine fizička lica važna je iz nekoliko razloga. Prihodi koje oni ostvaruju, država oporezuje sa 10,6 odsto, sakupljači su u mogućnosti da imaju tekuće račune i podižu kredite. Kada razviju posao, sakupljači najčešće postaju preduzetnici ili otvaraju firme, čime zapošljavaju još ljudi i plaćaju pune poreze i doprinose. Na taj način smanjuje se broj ljudi koji primaju socijalnu pomoć i nalaze se na birou za zapošljavanje – ističe za „Politiku” predsednica Udruženja reciklera Srbije Ana Petrović-Vukićević.

Da je potencijal reciklažne industrije daleko veći od postojećeg, govori i podatak da se trenutno u Srbiji reciklira svega 15 odsto otpada, dok se u Evropskoj uniji reciklira više od 50 odsto.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.