Mišković i saradnici odgovorili na optužnicu

Branioci vlasnika „Delta holdinga” Miroslava Miškovića, kao i još deset njegovih saradnika, dostavili su Specijalnom sudu u Beogradu odgovore na optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, koja ih tereti da su mahinacijama oštetili putarska preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.

Ukoliko je ne odbaci ili ne odbije, sud će potvrditi optužnicu, a protiv tog rešenja okrivljeni će moći da ulože žalbu.

Prema Zakoniku o krivičnom postupku, sud može da zauzme stav da je potrebno bolje razjašnjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice i da naredi da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi. Veće može da smatra da je za ovu optužbu nadležan drugi sud i da u tom slučaju donese rešenje o nenadležnosti Posebnom odeljenju.

Optužnicom su obuhvaćeni i Miškovićev sin Marko, kao i vlasnik „Nibens grupe” Milo Đurašković da su na nezakonit način podigli vrednost akcija Preduzeća za puteve „Niš”, kako bi ih prodali, pošto im je u međuvremenu pala vrednost, čime su oštećena putarska preduzeća i njihovi poverioci.

Advokat Zoran Ateljević, branilac Mila Đuraškovića, kaže da je u prigovoru upućenom sudu naveo da, prema opisu u optužnici, ne može da se radi o krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica, jer u tom slučaju mora biti u pitanju radnja koja se odnosi na delatnost tog lica. Ono što se njima stavlja na teret ne spada u delatnost pravnih subjekata, ocenjuje branilac.

„Drugi prigovor odnosi se na to da u svakoj krivičnoj odgovornosti mora da postoji uslov da postoji radnja i posledica, a drugi da postoji svest i umišljaj. Smatram da ne može da bude umišljaj to da je Đurašković hteo da opljačka svoju imovinu. Treće, ne može neko da bude odgovoran po položaju vlasnika. Na kraju, ne stoji tvrdnja tužioca da je zbog podignutog kredita došlo do stečaja. To nema uzročno-posledične veze. Do stečaja je došlo zato što dužnici nisu izmirili svoje obaveze, a glavni dužnik je država koja plaća održavanje puteva i svetska ekonomska kriza 2009. i 2010. godine”, kaže za „Politiku” advokat Ateljević.