nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Prestonica dobija još devet prirodnih dobara

Бојчинска шума

Još devet beogradskih područja postaće zaštićena prirodna dobra. Time će prestonica imati ukupno 45 prirodnih dobara pod zaštitom. Studije o tih devet područja, koje su osnova za dobijanje novog statusa, Zavod za zaštitu prirode Srbije je završio.

Pripremaju i dokumentaciju koja bi, ako se pokaže da su svi uslovi ispunjeni, mogla predstavljati osnov da se za prirodna dobra proglase i još dva područja.

To su dunavsko plavno područje preko puta Velikog ratnog ostrva, važno zbog velike raznolikosti vrsta, naročito ptica karakterističnih za vlažna staništa, kao i Topčider, u kojem su prirodne vrednosti objedinjene sa kulturno-istorijskim.

– Zaštićena dobra Beograda su utkana duboko u gradsko tkivo i od velikog su značaja. Šumska područja i zelene zone ne samo što pružaju građanima mesto za odmor i rekreaciju, nego unapređuju kvalitet vazduha, ublažavaju karakteristike mikroklime. Neposredno su izloženi negativnom uticaju ljudi, pa je i njihova zaštita izazov. Ali, ona ne podrazumeva zabranu dosadašnjih rekreativnih programa i manifestacija koji se na tim mestima tradicionalno održavaju. Naprotiv, dobre manifestacije mogu biti okosnica ekoturističkih sadržaja, koji doprinose održavanju prirodnog dobra i njegovoj promociji. Budući upravljači ovih dobara imaće i zadatak da postave šetne staze, mobilijar i druge sadržaje koji će posetioce privući, omogućavajući što većem broju Beograđana da uživaju u ovom blagu koje pripada svima njima – kažu u Zavodu.

Statusom zaštite, napominju u Zavodu, biće uspostavljeno domaćinsko staranje koje bi trebalo da zaustavi podizanje divljih objekata na ovim područjima, kao i aktivnosti koje narušavaju prirodu.

Šuma Košutnjak obuhvata brojne zajednice, između ostalih hrasta i graba kod Hajdučke česme i srebrne lipe. Nekadašnje lovište, današnje izletište, značajno je i za očuvanje biodiverziteta grada.

Na prostoru Košutnjaka postoje prirodna dobra geološkog karaktera, kakva su kredni morski sprud „Burdelj” ili „Tasin majdan”, Baremski kredni morski sprud kod spomenika na mestu pogibije kneza Mihaila i profil kod kovnice novca.

Zemunski lesni profil tipični je suvozemni les, smešten na strmoj desnoj obali Dunava. Na njemu se razlikuju četiri horizonta lesa i četiri horizonta fosilnog zemljišta – pogrebene zemlje.

Ti horizonti su nastajali još za vreme toplijih intervala ledenog doba. Ovo prirodno dobro ima naročiti značaj za naučno-istraživački i obrazovni rad.

Lesni profil Kapela u Batajnici takođe se nalazi na strmoj desnoj obali Dunava. Tamošnji slojevi lesa, formirani u toku poslednjih pet glacijalno-interglacijalnih ciklusa, jedan su od najcelovitijih paleoklimatskih arhiva na evropskom kontinentu za poslednjih 620.000 godina.

Obrenovački Zabran jedna je od retkih autohtonih visokih šuma u plavnom području Save i Kolubare. Zabran je poznato izletište Obrenovčana, koji kažu: „ono što je za Beograd Ada Ciganlija, za Obrenovac je Zabran”.

Ta prirodna oaza unapređuje klimatske uslove i oplemenjuje predeo Obrenovca, čiju životnu sredinu ugrožava industrijska zona.

Zvezdarska šuma ne svrstava se u izvorne, ali je odlikuje 136 biljnih vrsta, od kojih 11 sa statusom zaštićenih i strogo zaštićenih. Tu je i veliki broj vrsta ptica. Belogrudi jež, inače zaštićena vrsta, odabran je za simbol ove šume, zaštićene delom zahvaljujući i odlučnoj inicijativi građana da se ova zelena zona sačuva.

Lipovička šuma – Dugi rt obuhvatiće manji deo Lipovičke šume. Status će dobiti zbog šumskog kompleksa, ali i zbog geomorfološkog i hidrografskog nasleđa – specifičnog grebena Dugi rt i korita Sremačke reke, koji su uslovili razvoj raznovrsne flore i faune.

Lipovička šuma dragocen je deo zelenog prstena oko Beograda i ublažava loše posledice urbanizacije.

Bojčinska šuma je smeštena u ravničarskom predelu jugoistočnog Srema, u priobalju Save, i predstavlja sačuvano ostrvo nekadašnjeg lužnjakovog prostranstva, starih nizijsko-močvarnih šuma.

U njoj je popisano 185 biljnih vrsta, od toga 15 koje imaju status zaštićenih i strogo zaštićenih, zatim 108 vrsta ptica, odnosno trećina svih vrsta ptica u Srbiji, deset vrsta vodozemaca i gmizavaca, od čega čak osam uživa zakonsku zaštitu, 165 vrsta gljiva, od kojih je 15 zaštićeno.

Zimovalište malog vranca nalazi se na obalama Save kod Ade Ciganlije. U njemu ponekad zimuje i do 10 odsto ukupne evropske populacije malog vranca, ptice koja je globalno ugrožena i zato strogo zaštićena.

Gljive Ade Ciganlije su šumski kompleks u centralnom delu Ade, bogat drvenastim vrstama karakterističnim za vlažna zemljišta.

Tu obitava oko 250 vrsta gljiva, od kojih su neke na domaćim i međunarodnim listama ugroženih i retkih vrsta. Među njima je i izuzetno retka Myriostoma coliforme, za koju se smatra da joj je ovo jedino stanište u Srbiji.

Na Avali stanuju osičar, kobac, zelena žuna

Najsevernija šumadijska planina i jedina u širem području prestonice, o čemu svedoči i njeno ime, izvedeno iz arapske reči „avali” koja znači visok, odnosno utvrđenje koje dominira okolinom.

Geološku jedinstvenost područja, još u praistoriji poznatog rudarskog ležišta, potvrđuje i to što se na njoj nalazi jedino ležište cinabarita u Srbiji. U blizini je otkriven i nov mineral, nazvan avalit. Odlikuje je i raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta.

Tu je registrovano oko 600 biljnih vrsta, među kojima su i zaštićene i strogo zaštićene, poput zanoveta ili zeleniče, kao i lekovite vrste, kakve su salep i velebilje. Bezmalo 70 odsto njene površine je prekriveno šumom, u kojoj je i oko stotinu vrsta ptica, uključujući i strogo zaštićene – osičar, kobac, zelena žuna...

Kosmaj pod šumskom vegetacijom

Smešten južno od Beograda, karakterističan po biljnim vrstama koje su na području Srbije retke i ugrožene. Floru ove planine čini ukupno 551 vrsta, od kojih su pet strogo zaštićene, a 150 su lekovite i jestive. Više od 70 odsto Kosmaja je pod šumskom vegetacijom.

Tu je i više od 300 vrsta gljiva. Od brojnih predstavnika životinjskog sveta, ovde je nađeno i 17 vrsta insekata kojih nema drugde u Srbiji.

Na Kosmaju su i objekti i lokaliteti od kulturno-istorijskog značaja, poput spomenika despotu Stefanu Lazareviću, arheološkog nalazišta Kastaljan, manastira Pavlovac i Tresija.

Platan na Vračaru

Star oko 150 godina, među brojnim zaštićenim stablima u Beogradu, koji su stoletnim trajanjem svojevrsni svedoci kulturno-istorijskih promena grada i deo porodičnih istorija. Spada u javrolisne platane, izuzetno je očuvan i impozantnih dimenzija, visok 23 metra.

Komеntari0
d8e31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja