Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija razgovara: Tiho osporavanje restitucije

Миле Антић, Страхиња Секулић

Posle višegodišnjih natezanja i pritiska evropskih institucija, Srbija je konačno počela da ispravlja istorijsku nepravdu i vraća imovinu oduzetu posle Drugog svetskog rata. Savesnim radom Agencija za restituciju je bivšim vlasnicima ulila poverenje u državu i dobila pohvale Evropskog parlamenta. I sve je išlo glatko, dok na red za obeštećenje nisu došle najvrednije nekretnine. Ministarstvo finansija i privrede nedavno je poništilo odluke o vraćanju prestoničkih hotela „Splendid” i „Beograd” i umesto u rukama naslednika za sada ostaju u posedu „Železnica Srbije” i Agencije za privatizaciju. Ova dva primera su po nekima obesmislila sam proces restitucije i na neki način ga dovela u pitanje.

Da li je tako, postoji li otpor vraćanju oduzete imovine i ko ga pruža za „Politiku” govore Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju, i Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

Politika: Može li se reći da se restitucija uspešno sprovodi?

Sekulić: S obzirom na to da je prošlo godinu i po dana smatram da se može oceniti kao uspešna. Doneto je više od 3.600 prvostepenih odluka. Vraćeno je 767 poslovnih prostora, 180 stanova, 99 zgrada, 92.688 metara kvadratnih neizgrađenog građevinskog zemljišta, 885 hektara šumskog zemljišta i više od 1.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Antić: S obzirom na sva ograničenja i probleme koja je zakon nametnuo, ne da smo zadovoljni učinkom Agencije nego smo prijatno iznenađeni. Uverili smo se da u njoj rade zaista kvalitetni ljudi. Iznenađeni smo koliko je zaživelo vraćanje imovine. Gledajući u odnosu na ukupnu restituciju, svesni smo da postoji priličan broj teško rešivih problema, pre svega u domenu vraćanja poljoprivrednog zemljišta, koje će inače biti najmasovnije.

Politika: Postoji li otpor restituciji?

Sekulić: On postoji na dva nivoa. Jedan je psihološki. Drugi je interesni i odnosi se na ljude koji koriste državnu imovinu i od nje se bogate, što je činjenica više puta dokazana. Kada kažem psihološki, mislim na to što je dugogodišnjom propagandom, lošim informacijama i manipulacijama stvoren u javnosti privid da će restitucija da uništi državu. To nije tačno. U ekonomskom smislu njeni efekti imaju benefit za državu, a ne štetu. Prave se ozbiljne ekonomske analize poreskih prihoda po osnovu imovine i one ukazuju da će novac od poreza na imovinu, zakupa i apsolutnih prava premašivati iznos koji je država ubirala od zakupnine.

Politika: Ko su ti ljudi ili interesne grupe koji su protive restituciji?

Sekulić: Grupe koje su se bogatile od korišćenja tuđe imovine. Poslovni prostor je izdavan u zakup privilegovanim pojedincima bez konkursa. Potom bi taj pojedinac poslovni prostor davao dalje pod zakup po višoj ceni. Bilo je i onih koji nisu plaćali nikakvu zakupninu, ali su izdavali prostor. Bilo je slučajeva da se kvadrature u ugovorima prikažu kao dvostruko manje ili da se ne prikaže ništa I to svi koji žive u ovom gradu znaju, ali nikada nije bilo efikasnog odgovora. Sada toga više nema.

Politika: Navedite neki primer.

Sekulić: Predmete obrađujemo i dostavićemo ih Tužilaštvu. Ne želimo da budemo deo hajke protiv nekoga, već ozbiljno i savesno obavljamo svoj posao. Da li je to rađeno zbog nemara ili nečeg drugog, ja to ne znam, ali činjenica je da se radilo ovako kao što sam rekao.

Međunarodne institucije su nas upozorile da obratimo pažnju na skrivenu državnu imovinu koja nije precizno evidentirana i njome upravljaju neki entiteti odvojeni od države.

Antić: Više puta smo ukazivali na tu skrivenu imovinu. Državna imovina je u najvećoj meri svesno nepopisana i predmet je zloupotreba. Korisnici su bili obavezni da je prijave. Takva obaveza, koja im je svojevremeno propisana, mogla bi da se primeni u Nemačkoj gde imate savesne korisnike, službenike i direktore preduzeća. Sankcija za neprijavljivanje je bila smešna u vidu prekršajnog postupka. Koliko znam, nijedan nije pokrenut. To je veliki gubitak za budžete opštine, gradova i Republike. Još strašnije je kada tu imovinu pokušaju da prisvoje nezakonito. Postoje neke naznake da je 300.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta sakriveno u zadrugama, kombinatima, a negde su čak i upisana privatna lica. To je simbol neodgovornosti, ali i svesnog postupanja određenih državnih organa.

Politika: Kojih državni organa?

Antić: Mnogih. Republičko javno pravobranilaštvo se nije baš proslavilo . U jednom broju slučajeva jesu tražili zaštitu državne imovine, ali u velikom broju nisu.

Sekulić: Zadruge i poljoprivredni kombinati, pogotovo u privatizaciji, državnu zemlju su faktički koristili i čak protivzakonito njom raspolagali i stekli ogromnu protivpravnu imovinsku korist. Identifikacija te imovine mora biti primarni zadatak. Popisano je samo 150.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. To je komično. Ostatak se nalazi pod nekim režimom upravljanja od koga država nema nikakvu korist. Ona ne sme da dozvoli da neko otuđi njenu imovinu, ne samo sa stanovišta restitucije, već sa stanovišta zaštite svojih interesa.

Antić: Agencija za restituciju radi posao mnogih drugih u Republici koji su za to plaćeni i koji imaju stotine i hiljade zaposlenih. Zadrugari koji su pokušali da se upišu na poljoprivrednom zemljištu kao vlasnici kao najveću prepreku upravo navode Agenciju za restituciju. Jer im  traži da dokažu kako su tu imovinu stekli.

Politika: Uprkos tome što je Evropski parlament pohvalio rad Agencije za restituciju Ministarstvo finansija je poništilo rešenje o vraćanju hotela „Beograd” i „Splendid”. Da li je time ovaj proces obesmišljen, a restitucija svedena na vraćanje manje vrednih nepokretnosti?

Sekulić: Restitucija nije obesmišljena. Suviše je složena da bi se ocenjivala na osnovu nekoliko primera. Ovi hoteli jesu indikativni. Ali, ima toga u celoj Srbiji. Zakon se jednako primenjuje na sve. Ne može se odluka donositi na osnovu toga što se na drugoj strani nalazi neki entiteti koji ima društvenu moć. Ponovićemo ista rešenja koja smo već doneli o vraćanju hotela „Beograd” i „Splendid”. Jer drugačija se ne mogu doneti.

Antić: Za nas nije neočekivana odluka Ministarstva. Kod hotela „Beograd” je čista situacija. Najviše zabrinjava da se neko drznuo da kaže da su „Železnice Srbije” podržavljeno preduzeće. One su oduvek bile državno preduzeće.

Ministarstvo finansija je dalo ideju tom preduzeću da kaže da je ono uložilo nekakav kapital u hotel i da on ne može da se vrati bivšim vlasnicima. To je teška zloupotreba. Bivši vlasnik je ponudio zaposlenima da ostanu da rade ili da sprovede socijalni program o svom trošku. On hoće da vrati sjaj tom hotelu sa stranim investitorom bez ikakvog troška za republički budžet. Ovo je fantastičan primer restitucije u smislu fiskalnog poboljšanja za državu.

Kada je reč o hotelu „Splendid” naloženo je da restitucija bude obustavljena dok ne bude završena privatizacija.To je besmisleno, hotel ne radi, delatnost ne postoji, ostali su samo zidovi.

Politika: Kako je Ministarstvo finansija sve to previdelo?

Antić: Očigledno je neko vršio pritisak na njih.

Sekulić: Ne verujem da je na Ministarstvo u celini. Proces odlučivanja nažalost kod nas ide tako što je dovoljno da okrenete telefon nekog službenika u ministarstvu i da, uslovno rečno, završite posao. Pitanje je da li ministar to zna ili ne zna. Najčešće ne zna. Žalosno je što je tako. Kod nas se poslovi završavaju s nekoliko poziva poznanika bez uticaja i znanja bitnih ljudi.

Politika: Kakva je ovo poruka za srpsko društvo? Ruši li se ovako poverenje građana u zakone?

Sekulić: Mene to plaši. Moja bojazan je da teško izgrađeno poverenje u primenu ovog zakona može lako biti dovedeno u pitanje. Nepoverenje između građana i države ne vodi ničem dobrom. Najgore što gubimo međunarodni ugled. Reći će nam niste dovoljno iskreni u sprovođenju zakona.

Politika: Ima li razlike između onih koji su posle Drugog svetskog rata oduzimali imovinu od bivših vlasnika i onih koji se sada suprotstavljaju njenom vraćanju?

Sekulić: Ogromna je razlika. Imate 1945, 1958, 1968. godinu, gde postoje objektivni istorijski uslovi. Došlo je do dramatične promene društveno-političkog sistema. Istočna Evropa je bila komunistička. Ideološki se odlučivalo. U to vreme se ne može govoriti o bilo kakvoj slobodi odlučivanja van ideološkog konteksta. Ali čak se i to društvo osvestilo i 1968. godine plaćalo imovinu po tržišnim principima. Danas, u izmenjenim istorijskim okolnostima, vraćanjem na klasično građansko uređenje države, na ustavno definisano poštovanje prava privatne svojine i zaštite imovinskih prava – to je potpuno oprečno. Onda ste u domenu ne ideologije, nego kriminala.

Antić: Ovo više nije ideološko pitanje da li će krupnu imovinu da ima šačica bogataša ili kriminalaca, kao god da ih zovemo, ili ćemo normalno živeti u normalnoj, uređenoj državi, gde će imovinom slobodno raspolagati svako ko je nekada bio njen vlasnik.

Agencija za restituciju svojim radom, s malo zaposlenih, obavlja nešto što bi trebalo da rade druge institucije. Ona zapravo radi najefikasniju privatizaciju. Ona obezbeđuje smanjenje javnog duga. I ona razotkriva kriminal i nabavlja dokaze o njemu.

Politika: Ima li pritisaka na Agenciju?

Sekulić: Srbija je takvo društvo da vas niko neće napasti ili optužiti za to što radite. Jer tako razotkrivaju svoj položaj. Više u formi pretnji i uvreda, koje svako ko vrši javnu funkciju u državi može da očekuje pa i ja. Toga ima i biće ga sve više, ali nikada to nije otvoreno i pitanje je koliko to naša javnost ume da prepozna. Biće nezadovoljnih. Ovaj proces nekome daje, nekome oduzima. Neko bi morao da se dramatično potrudi da izmeni neke procedure koje smo mi u Agenciji definisali.

Politika: Koliko očekujete da će biti vraćeno imovine?

Sekulić: Dva i i po puta više nego do sada, a ako se izmeni Zakon i više.

Politika:Hoće li biti izmenjen?

Antić: Nećemo biti zadovoljni ako ne bude tako. Mislim da treba uvesti supstituciju, odnosno da imovina koja ne može bude vraćena bude zamenjena nekom drugom. Imovine ima. Zašto biste emitovali dve milijarde evra i bespotrebno zaduživali državu, povećavajući javni dug.

Sekulić: U martu 2014. ćemo imati tačan presek šta se potražuje i čime država raspolaže. Treba napraviti projekciju šta je isplativije za državu u datom trenutku. Onaj ko upravlja državom i finansijama ne sme da donese odluku koja će ugroziti makroekonomsku stabilnost zemlje. Sada se vidi da su pre donošenja Zakona bile nerealne projekcije, nepotpuni podaci i da je neiskreno spreman Zakon. On je pisan manje sa željom da se problem reši, a više da bismo ispunili uslov u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.

Marijana Avakumović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.