Petak, 09.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Najveći praznik srpskog naroda

Чедомир Антић

Vidovdan je za srpski narod veliki i stari praznik. U prošlosti ovaj dan bio je slavljen kao spomen na Kosovski boj, jednu od velikih bitaka evropskog srednjeg veka. U Zakonu o praznicima iz 2001. godine, jednom od prvih reformskih zakona obnovljene demokratske Srbije, Vidovdan je opisan kao praznik koji simbolizuje sećanje na sve one naše sunarodnike i građane koji su tokom prošlosti stradali u odbrani otadžbine.

Naše vreme donelo je veliku krizu koja u Srbiji nije samo privredna i politička. Reč je o krizi jedne države i njene nacije. Posle stoleća neuspelog jugoslovenskog nacionalnog i kasnije socijalističkog društvenog projekta, decenija opšteg nemirenja sa propašću ovih preskupih nastojanja, Srbija danas živi podeljena, okružena mladim nacionalizmima koje svesrdno podržavaju SAD i SR Nemačka, suočena s netrpeljivošću Vašingtona i Brisela, i u međunarodnom položaju koji dugoročno nije bio nepovoljniji tokom prethodna dva stoleća. U takvim okolnostima pod sumnjom su, često opravdanom, mnoga temeljna verovanja državnog i narodnog postojanja. Tokom prethodnih godina često smo u Narodnoj skupštini, na državnoj televiziji, eminentnim naučnim skupovima i našim fakultetima slušali o tome kako Srbi na Vidovdan praznuju smrt, zavojevanje i okupaciju drugih naroda, kako je Kosovska bitka jedna mala i beznačajna ratna epizoda u kojoj je protiv osmanske vojske ratovala čitava koalicija naroda... Britanski istoričar Stiven K. Paulovič je čak tvrdio kako bi Srbi mogli da prihvate svetitelja koji se slavi 5. oktobra – Sv. Jonu, pošto je ovaj dugo živeo u kitovoj utrobi a kasnije se vratio među ljude, umesto što slave Sv. Vida zaštitnika padavičara...

Dok čekamo da se navrši 624. godišnjica Kosovske bitke, valja se podsetiti značaja Vidovdana i ove bitke ne samo za srpsku i evropsku istoriju, već i za identitet srpske nacije. Kosovska bitka bila je jedna od velikih srednjovekovnih bitaka. Marička bitka bila je bez sumnje značajnija i kobnija za balkanske države, ali je Kosovska bitka ostala snažnije i življe upamćena od bilo koje druge bitke balkanskog srednjeg veka. Pored toga što je postala okosnica srpskog istorijskog pamćenja, Kosovska bitka imala je veliki odjek širom ondašnje Evrope. Za nju su čuli u Italiji i Francuskoj, ali je ona opisana u istoriji sveta pisanoj u 16. veku za Ivana Groznog, u 17. veku o Kosovskoj bici je jednu dramu napisao Englez Ričar Nols... Činjenica da je to bila jedina bitka u osmanskoj istoriji u kojoj je smrt pronašao i jedan sultan dovela je do toga da u kasnijim vekovima turski i persijski hroničari i istorici domisle kako se turskoj vojsci na Kosovu suprotstavila velika koalicija evropskih naroda i država.

Slaveći Kosovsku bitku pokolenja Srba nisu slavila ni smrt, ni poraz niti bezuman otpor... Naprotiv, bilo je to uzdizanje jednog za ono vreme modernog ideala. Stradanje za veru, pravdu, istinu imitationeChristi, moralni su ideal srednjovekovnog čoveka ali i, priznali to danas u Briselu ili ne, temelj modernih evropskih vrednosti. Koliko god Kosovski zavet mogao biti zloupotrebljen, ostaje činjenica da je u vreme najvećeg uspona srpske nacionalne ideje, krajem 19. veka, upravo na naučnoj kritici narodnih tradicija iz ovog razdoblja u Srbiji trijumfovala kritička istoriografija. Pomalo čudno zvuči kada srpski nacionalizam danas kore zbog Kosovske bitke, koja se zaista i odigrala, oni koji neosnovano tvrde da je njihov narod najstariji u Evropi ili da je drugi na svetu primio islam pošto je prethodno podigao piramide, da baštine tradiciju imperije Aleksandra Velikog iz loze Argeada, ili da ne pripada slovenstvu – pošto je navodno došao sa Iranske visoravni...

Vidovdan je tokom proteklih šest stoleća imao veliki značaj za srpski narod. Često se dešavalo slučajno, ponekad su vremenska poklapanja udešavana namerno, ali spomenimo samo da je 28. juna 1878. započela rasparava o Kneževini Srbiji na Berlinskom kongresu, 28. juna je Franc Ferdinand ubijen u atentatu u Sarajevu, 28. juna 1919. godine završen je rad Pariske mirovne konferencije, 28. juna 1921. donesen je prvi ustav ujedinjene jugoslovenske države, 28. juna 1948. donesena je Rezolucija Informbiroa (pismo KPJ upućeno je 27. marta), 28. juna 1989. svoj najveći uspon doživela je politika Slobodana Miloševića, 28. juna 1990. u Zagrebu je ukinuta konstitutivnost srpskog naroda u Hrvatskoj, 28. juna 2001. Slobodan Milošević je izručen Tribunalu u Hagu... Danas srpska vlada iščekuje da Brisel nagradi njeno prihvatanje uključivanja Srba sa severa Kosova u albansku kosovsku državu, puštajući Srbiju bliže punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Nesumnjivo je da je Vidovdan u istorijskom pogledu najveći i najautentičniji praznik srpskog naroda. Spomen na Kosovsku bitku, neugaslu prošlu slavu, vekovnu borbu za slobodu i nada u budućnost deo su tekovina ideje Vidovdana. Kosovski zavet je zato mnogo širi od Kosova polja, odnosa Srba i Albanaca... Politička zloupotreba Vidovdana, baš kao i nastojanja da on bude omalovažen i zanemaren, predstavljaju suštinski napad na demokratska prava i identitet srpskog naroda.

Čedomir Antić, Docent Filozofskog fakulteta u Beogradu

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ako ovoga puta pobedimo na Vidovdan, srušićemo vekovnu tradiciju.

• Na Vidovdan smo dali glave kneza Lazara, Gavrila Principa, Slobodana Miloševića... Ko je sad na redu?

• Kad smo preskočili 6. oktobar, možemo komotno i 28. jun.

• Čudi me da Majski prevrat nije bio na Vidovdan.

• Nekad davno izgubili smo Kosovo u jednom danu. Sad ga gubimo već dva veka.

• Crna Gora je 28. juna 2006. godine primljena u Ujedinjene nacije. To su jedini Srbi koji su pobedili na Vidovdan.

• Vidovdanski ustav iz 1921. godine jedva je skrpljen, jer su se i tada nazirale avnojevske granice.

• Postoji bojazan da nam EU promeni kalendar, pa da nam 28. jun padne negde u decembru.

• Čekamo predstojeći Vidovdan kao ozebao sunce. A nemamo zaštitni faktor.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.