Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Drugo ime borbe za slobodu i pravdu

Петар Лубарда: Косовски бој 1953. године

 „Teška situacija, brate”, čujem kako prošle nedelje, u autobusu 706 koji iz Zemuna vozi do Zelenog venca, kaže mlađi čovek svom drugaru, takođe mladiću, koji kroz smeh odgovara, konstatuje i pita: „Ma, kakvi teška, brate, biće još teža, znači, pred nama je novi Vidovdan! Hoće biti – neće biti, datum za Evropu, znači, šta ako bude, šta ako ne bude? Znaš, brate, šta se dešava na Vidovdan!”

Ovaj dijalog mladići su započeli dok je autobus prelazio Brankov most, tako da se njihov razgovor zajedno s njima izgubio u podzemnom prolazu na Zelenom vencu, kada su izašli na poslednjoj stanici.

Šta su i kako su dalje dokonali ne znamo, može biti da su počeli da nabrajaju važne Vidovdane za koje znaju, o čemu već godinama naširoko raspredaju mediji, novinari, istoričari i analitičari. Rasprava o Vidovdanu postala je neka vrsta redovne teme, pri čemu se pomalo zaboravlja da su tu gotovo modu pre četvrt veka oblikovali političari i političke stranke.

Odeždom Vidovdana ogrtali su se vlast i opozicija, pogotovo njihovi lideri, bili su spremni da ga prigrle i levičari i desničari, konzervativci i liberali, rodoljubi i globalisti, zaljubljenici u tranziciju i čuvari nasleđa koje tranzicija neumoljivo razara, takođe i ekstremisti raznih boja.

Posle različitih upotreba i zloupotreba, iščitavanja, razumevanja i tumačenja unazad četvrt veka, mit Vidovdana je prekriven i nekom vrstom novog, na različite načine krojenog ogrtača, ispod koga se u sve gušćoj magli gube njegovi izvorni sadržaj i smisao. Možda se čak može reći da je proizveden novi mit o Vidovdanu, pošto su njegove izvorne vrednosti i simbolička značenja – borba za pravdu, slobodu i istinu, po cenu najveće žrtve, sabijani u sve tešnju Prokrustovu postelju dnevne politike, u ambiciozne, ali kratkovide projekte, koji su pomenute vrednosti poništavali, čak izvrgavali ruglu.

Umesto da je vreme oslobađanja od političkih, ideoloških i svakojakih drugih dogmi i stega,označeno kao vreme demokratizacije društvenog, kulturnog i naučnog života, u protekle tri i po decenije donelo dublje razumevanje, analitičko razlaganje i tačniju rekonstrukciju vidovdanskog mita, njegovog mesta u tradiciji i kulturi srpskog i ne samo srpskog naroda, ovaj mit je postao neka vrsta žrtve dnevne politike i među Srbima, pošto se to na strani desilo odavno.

Od Kosovskog boja 1389. srpski narod je kroz predanje taložio i pročišćavao iskustvo, poruke i pouke tog boja, da bi na samom vrhuncu izgradio kosovski ciklus epske poezije. Ona će postati rodno mesto kosovskog kulta, a onda i vidovdanskog mita. Razume se da je to bilo moguće tek posle 1804. i rađanja moderne, samoosvešćene Srbije, u kojoj se kroz kosovski kult ispoljavala bitna istina o borbi jednog naroda za pravdu i slobodu.

Na krilima te žeđi za slobodom i pravdom, započeto je, pre svega u srpskoj književnosti tokom 19. stoleća, ispredanje niti koje će se splesti i u vidovdanski mit. U krilu književnosti oblikovan je onaj presudni sadržaj koji će otvoriti mogućnost da u zoru 20. veka sržna istina Vidovdana dobije i svoje filozofsko utemeljenje. Objavljujući 1914. godine „Vidovdansku etiku”, učinio je to 22-godišnji pripadnik „Mlade Bosne”, potonji čuveni helenista i profesor etike Miloš Đurić.

Ubrzo potom, austrijskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda, koji je hteo da se baš na Vidovdan 1914. provoza ulicama Sarajeva, pogodili su hici Gavrila Principa. Poseta natempirana baš na Vidovdan neka je vrsta prve javne, političke upotrebe i zloupotrebe Vidovdana.

Pokušaćemo da ovu tvrdnju potkrepimo podsećanjem na neke činjenice.

U vidovdanskoj nisci čije čvorove prebiramo unazad, 28. jun 2001. još dugo će biti predmet sporenja – da li tog dana Vlada Republike Srbije slučajno ili namerno Hagu isporučila ranijeg predsednika Slobodana Miloševića, za koga su izricane tvrdnje da je preuzeo „pravo na Vidovdan” govorom na 600-godišnjicu Kosovske bitke, 28. juna 1989. na Gazimestanu.

Samo tri godine kasnije, Miloševićeva opozicija, okupljena u projektu Depos, stavila je do znanja da hoće da prigrabi Vidovdan za sebe i 28. juna 1992. započela serija protestnih skupova objedinjenih pod nazivom Vidovdanski sabor.

Četvrt veka ranije, kada je profesor dr Miodrag Popović 1976. objavio studiju „Vidovdan i časni krst”, činilo se da su velike teme kosovskog kulta i vidovdanskog mita smeštene u okvir kritičke istoriografije i da će ubuduće biti sagledavane u naučnom ključu, umesto da budu predmet trgovanja na političkoj pijaci.

Podsticaj takvoj vrsti analiza dao je još 1961. mladi, pronicljivi kritičar Zoran Mišić, koji je u NIN-u objavio esej „Šta je to kosovsko opredeljenje”. Njegova analiza, osim što je izazvala znatnu zabunu u ondašnjoj partijskoj nomenklaturi, razdrmala je i intelektualne i naučne krugove.

Bitne događaje koji su se odigrali na Vidovdan pominje u svom prilogu dr Čedomir Antić, pa ih nećemo ponavljati.

Tom nizu jedino ćemo dodati da je Srbija baš na Vidovdan 1881. sklopila Tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom, iako je taj ugovor stavljao Srbiju u politički veoma zavisan položaj.

Knez Milan Obrenović je, prema navodima Grgura Jakšića, nastojao da potpisivanje tog tajnog dokumenta odlaže do avgusta, ali je austrougarska vlada odlučila da odlaganja ne bude, nego da „gvožđe kuje dok je vrelo”. Tako je Tajna konvencija potpisana baš 28. juna, čime je označen i početak onog niza istorijskih zbivanja, u kojima su simboličko mesto Vidovdana, njegova upotreba i zloupotreba imali tako važnu ulogu.

Slobodan Kljakić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.