Utorak, 07.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Vic dug dve i po godine

Itaj Engl, mladi novinar u izraelskoj radio-stanici, zove Ženi Lebl 1991, početkom etničkih sukoba u Jugoslaviji.

– Gospođo Ženi, da li se tačno izgovara Milošebic ili Miloševic, i gde je tu akcenat? – upitao je. Sa druge strane žice čuo je, da bi kao novinar morao da zna i za Dražu Mihailovića, Nedića, Ljotića i Pavelića, kao i to da će uskoro početi rat u Bosni.

U prvom susretu sa Ženi Lebl, slušajući priče o događajima na Balkanu, Engl je u njenom stanu ostao od 10 ujutru do 11 uveče. „Kasnije sam odlazio u Srbiju, Bosnu, Hrvatsku, Kosovo, Irak, Pakistan, Liban, Ruandu, Kongo, i kada bih dobio neku nagradu, znao sam čijom sam je zaslugom stekao. Ženi je bila umešana i u to”, rekao je Engl.

Ovo je samo jedno od brojnih sećanja na Ženi Lebl (1927–2009), istoričarku jevrejskih zajednica na Balkanu, koje je upravo objavljeno u knjizi „Ženi” u izdanju „Čigoja štampe”, gde prijatelji i saradnici evociraju uspomene na njenu hrabrost i istraživačku posvećenost.

Ceo život Ženi Lebl stao bi, kažu, u 10 romana. Rođena je u Aleksincu, a nakon niže gimnazije, uoči odvođenja Jevreja u logor Sajmište, pod imenom Jovanka Lazić izbegla je u Niš. Hapse je 1943. i vode u berlinski Gestapo, do 1945. Vrativši se u Beograd, upisuje pravni fakultet; 1947. primljena je za novinara na konkursu „Politike”, i postaje član SKOJ-a jer je, kako je rekla, bila dušom i srcem za druga Tita, zbog čega je često vodila verbalni rat sa svojim „zadrtim kolegama”.

Bilo je to vreme kada su i zidovi imali uši, a zbog viceva su „letele glave”. Kolega joj je jednom ispričao šalu kako je Jugoslavija pobedila na međunarodnom takmičenju u cveću jer je odgajila ljubičicu belu od 100 kila, aludirajući na pesmu „druže Tito, ljubičice bela, tebe voli omladina cela”. Pošto je prepričala vic u redakciji, po Ženi Lebl dolaze dva udbaša jer je, rekoše, agitovala protiv Tita i nije prijavila narodnog neprijatelja od kojeg je čula sporni „fazon”. Odvode je u zatvor UDB „Glavnjača”, potom u logor Ramski rit, pa u Zabelu, Grgur, i Goli otok. U pet zatvora, gde je od aprila 1949. do oktobra 1951, traže joj je da promeni mišljenje i prizna krivicu. Ispisana je potom i iz Udruženja novinara.

Saznavši da su i žene bile na Golom otoku, o čemu se tada nije govorilo, Danilo Kiš, koji je u „Grobnici za Borisa Davidoviča” pisao o komunističkim gulazima u SSSR-u, nagovorio je Ženi Lebl da piše o tome. Tako nastaje „Ljubičica bela”, objavljena 1990. u dva izdanja u „Dečjim novinama”, treće izlazi u „Čigoji” 2009, a knjiga u Izraelu postaje bestseler. Sa Ženi Lebl i Evom Nahir, Kiš radi i film „Goli život” u režiji Aleksandra Mandića, koji danas može da se pogleda na „Jutjubu”.

Ženi Lebl piše kako su prijatelji „otkucavali” prijatelje, jer bi, u suprotnom, oni završili na „Titovim Havajima”. Zato se i govorilo da je na slobodi bila veća robija nego na robiji.

– Ustanovilo se da je u jugo-gulagu bilo veoma malo, u stvari najmanje, stvarnih narodnih neprijatelja, informbirovaca, Staljinovih obožavalaca. „Prijatelj” bi bacio oko na nečiju suprugu, opanjkao ga da je narodni neprijatelj, poslao ga na Goli, a onda mu podneo da potpiše razvod braka, jer tobože žena nije htela muža izdajicu – navodi Ženi Lebl.

Pisala je kako su ih u Ramskom ritu pretvarali u „tegleću marvu”. Nisu im davali vodu, a ručak za 306 zatočenica bio je šest glavica kupusa. U isti kanal su mokrile, i iz njega pile vodu, dok su im pijavice pile krv na nogama. Da ne bi potpuno „poživotinjila”, Ženi Lebl se preslišavala pesama koje zna i zamišljala kako skida knjige sa polica i prelistava ih .

U Zabeli su, kako navodi, bili bolji, „deluks” uslovi. Tu su već mogle da se okupaju i piju vode koliko žele. Zadatak im je bio istovar drva i kamenja, a upravnik se seksualno iživljavao u svom „haremu”, svedoči Ženi Lebl.

Sele ih na Sveti Grgur, ostrvo između Krka i Raba, gde su odvaljivale stene i zahvatale vodu iz mora, nosile na vrh brda i sipale u bure koje nije imalo dno...

– Samo žedni znaju da cene vodu. Bile smo okružene morem – a žedne do ludila. Spoznale smo kako je komplikovano iščupati stenu iz njenog prirodnog okruženja, piše Ženi Lebl. – Tada naučite da kamen ima žile kucavice, i gde da ga rasporite. Čupale smo temelje stena koje su tamo bile vekovima, menjale smo prirodu...

Devojke su pretvarane u starice, svedoči Ženi Lebl; otpadali su im zubi, obolevale su dok su im stizale vesti da su ih se odrekli deca, majke i muževi, jer su postale narodni neprijatelji. Nuđena im je sloboda pod uslovom da postanu doušnici i da ćute o tome šta su doživele, inače će im stradati porodice.

Sa pomilovanjem, posle „vica dugog dve i po godine”, Ženi Lebl ne može nigde da nađe zaposlenje. Piše 22 knjige o stradanjima Jevreja, i uradila je, kažu, koliko ceo jedan institut. O svom boravku u nemačkim logorima svedoči u knjizi „Odjednom drukčija, odjednom druga”, potom „Do konačnog rešenja – Jevreji u Srbiji”, „Plima i slom – iz istorije Jevreja Vardarske Makedonije”, „Jerusalimski muftija”, „Jevreji u Pirotu”. Bila je u Istorijskom odboru Udruženja Jevreja iz Jugoslavije u Izraelu, a nagrada Jevrejske opštine u Beogradu, za najbolji rad iz istorije, nosi njeno ime.

Umrla je od raka u 82. godini.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.