Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova mitologija i politički interesi

Љубодраг Димић

U društvenoj klimi osamdesetih i devedesetih godina, uzavreloj, prepunoj emotivnih naboja, nezadovoljstava i suprotstavljenih ideologija, i istoričari rata počinju da prezentuju „kritičke refleksije” o ispitivanoj pojavi, da sučeljavaju stavove.

Tragajući za uzrocima krize koja je razdirala jugoslovensku državu i društvo, slobodnije nego u prethodnim decenijama, pristupljeno je preispitivanju fenomena osvajanja vlasti oružanom revolucijom, međunarodnog faktora, okupatorske vlasti, „politike kompromisa”, migracija i demografskih promena, genocida, izbeglištva, ideologija suprotstavljenih pokreta, strategija i taktika primenjenih u vođenju rata, „crvenog terora”, nacionalne i socijalne strukture učesnika rata…

Identifikovane su brojne „istoriografske beline”, srušeni tabui, osporeni mitovi, odbačeni stereotipi. Pojavila se ozbiljna stručna kritika. Odstupilo se od obrade vojne istorije i prednost je data političkim događajima i procesima, uporednom posmatranju rivalskih pokreta, državno-pravnoj strukturi vlasti, protivrečnostima politike komunističkog pokreta, društvu, ideologiji, privredi, fenomenima neravnomernosti učešća pojedinih jugoslovenskih naroda u ratu i revoluciji, prirodi kvislinških država, suštini okupatorske uprave, federalizaciji Jugoslavije u ratnim godinama.

Nastali su pravi ciklusi istoriografske literature (poput tzv. kvislinškog ciklusa). Otpočela su istraživanja pozadine tabuisanosti pojedinih ključnih pitanja savremene istorije („strategija ćutanja ili zaborava”). Pristupilo se problemskom suprotstavljanju gledišta oko čvornih pitanja rata 1941–1945 (polemike u kojima učestvuju B. Petranović, V. Đuretić, D. Bilančić, M. Zečević, J. Pleterski, Đ. Stanković, V. Glišić, D. Petrović). Kreativni sporovi neistomišljenika, često podsticani nenaučnim razlozima, ipak su pogodovali razvoju znanja.

Istoriografija je u XX veku na prostorima Jugoslavije uvek bila svojevrsna slika države i odnosa koji u njoj vladaju. Sazdana od zbira nacionalnih istoriografija tokom devedesetih godina, istoriografija o ratu 1941–1945. našla se pod jakim udarom revizionističkih pogleda koji su, na momente, uspevali da ponište dosegnute stručne rezultate. Promena globalne svesti, nastupila s padom Berlinskog zida, morala je naći odraz i u istoriografiji. Nije u pitanju bila samo potreba za preispitivanjem do juče najpouzdanijih stavova o zajedničkoj prošlosti i vlastitom položaju u jugoslovenskoj državi, koju je nužno nametnulo razbijanje i raspad Jugoslavije.

Već udaljene i suprotstavljene nacionalne istoriografije izgubile su svaki dodir budući da su bile zavisne od ideološke i političke prinude vremena u kojem su nastajale. Zajedničko istorijsko sećanje prestalo je da postoji. Politika je nastojala da potisne sistematska istraživanja pojava koje demistifikuju legitimnost republičkih i kasnije državnih elita. Umesto znanja, prednost je data „selektivnom sećanju” i „organizovanom zaboravu”.

Iz potiskivane i nikada naučno do kraja neosvetljene prošlosti, počele su da probijaju stvarne, preuveličane i izmišljene vrednosti u ratu suprotstavljenih pokreta, mržnje, ksenofobije, nacionalni egoizmi, megalomanije, sektarijanstva, konzervativizmi. Radikalna revizija istoriografije nastojala je da izmeni odnos prema celishodnosti jugoslovenske ideje, značaju jugoslovenske države, antifašističkom karakteru jugoslovenskog rata i revolucije, prirodi jugoslovenskog socijalizma.

Napad na Jugoslaviju bio je u funkciji poništavanja i poslednjih ostataka zajedničke jugoslovenske istorijske svesti kao dela opštedruštvene svesti i identiteta nekadašnjih njenih državljana. U istoj funkciji bila su i „nova” tumačenja rata i njegovih aktera. Posebno jak revizionistički udar išao je ka antifašizmu, koji je, nesumnjivo, predstavljao središnji sadržaj oslobodilačkog rata 1941–1945, a u godinama socijalističkog razvoja imao važnu ideološku ulogu. Izvršena je istoriografska rehabilitacija ustaštva u Hrvatskoj. Kritičnost prema fašizmu u Srbiji suprotstavila se i učinila neuspešnim pokušaje „normalizacije” Ljotićevog pokreta. Nekadašnja vizija rata s kruto suprotstavljenim „pozitivnim” i „negativnim” junacima postala je neodrživa. Jednim delom svoga bića monarhistički pokret je uključen u antifašizam.

Usledili su pokušaji da se kvislinzi predstave kao žrtve rata a žrtve i učesnici u antifašističkom pokretu kao dželati. U narasloj literaturi o četničkom pokretu samo je manji deo zasnovan na postulatima istorijske nauke.

Saradnja s okupatorom objašnjava se u pojedinim radovima doslednim antikomunizmom, antifašizam biva označavan „provokacijom” okupatorskih snaga, nepristajanje na okupaciju i borba za slobodu karakterišu se „iracionalnim buntom”, kvislinštvo se poistovećuje s „razumnom nacionalnom politikom”, fašističke grupacije dobijaju oreol patriotskih i antitotalitarnih snaga.

Nužno kritičko preispitivanje postojećih znanja o ratu 1941–1945, zasnovano na novim istraživanjima, novim činjenicama, novim istraživačkim pitanjima, novom vrednovanju postojeće literature i novim vrednosnim sudovima do kojih se dođe uz poštovanje svih elemenata struke, sasvim je marginalizovano. Apsolutna prednost data je ideologizovanim tumačenjima prošlosti, novoj mitologiji, konkretnim političkim interesima.

Revizionizam, kao totalni raskid s prošlošću, pokušaj da se negativna slika prošlosti ili nekog njegovog segmenta zameni manje ili više pozitivnom, insistirao je na poricanju i relativizaciji racionalne slike prošlosti. Umesto istraživanja i sticanja znanja o prošlosti, on je insistirao na selekciji činjenica, adaptiranim zaključcima, tendencioznim objašnjenima, novoj ideologizovanoj slici prošlosti, „preradi” istorije. Obrt „istoriografske perspektive” mnogim svojim elementima značio je najdirektnije, najbrutalnije i najvulgarnije kvarenje struke istoričareve.

Ljubodrag Dimić 

*Dopisni član SANU, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu

-----------------------------------------

KARLOV UGAO

• I 7. jul nam je bio datum.

• Bratoubilački rat je počeo 7. jula. Okupator se nije mešao.

• Dobro je što tada Srbin nije ubio Nemca. Ko zna šta bi sada Bundestag rekao.

• Crnogorci cene svoj 12. jul. Posebno vranac i lozu.

• Da tada nismo ustali, ne bismo se više digli.

• Prvi smo se na Balkanu digli. Zato tako dugo spavamo.

• Imali smo više pokreta otpora nego ustanaka.

• Od onog protiv čega smo 7. jula ustali, tek sada trpimo.

Dragutin Minić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.