Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ustanak protiv države ili napad na sluge okupatora

Фото Д. Ћирков

Sudsku rehabilitaciju dvojice žandarma ubijenih u Beloj Crkvi 7. jula 1941. godine, Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, izvršio je Okružni sud u Šapcu krajem 2008. godine, na osnovu Zakona o rehabilitaciji iz 2006. godine. U rešenju suda o rehabilitaciji ističe se da je utvrđeno kako su žandarmi „lišeni života bez odluke suda i bez sprovedenog postupka, iz ideološko-političkih razloga, kao žrtve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, čime je povređeno njihovo pravo na život”. Kako su tada preneli mediji, sudija koji je rehabilitovao dvojicu žandarma je izjavio da je „7. jula 1941. godine Srbin ubio Srbina, što je označilo početak građanskog rata u Srbiji. Bio je to ustanak protiv države, s jasnim ciljem promene celokupnog sistema…”.

U okviru kakvog sistema državne vlasti je delovala Žandarmerija jula 1941. godine?

Srbija je bila jedina teritorija slomljene Kraljevine Jugoslavije kojoj su Nemci nametnuli vojnu okupacionu upravu. Vrhovnu vlast imala je nemačka Vojna uprava u Srbiji. Nemačke okupacione snage su, uz pomoć kvislinške administracije, za nepuna tri meseca od bombardovanja Beograda obnovile državni aparat u Srbiji. Prva zvanična kvislinška garnitura srpske buržoazije u okupiranoj Srbiji bio je Savet komesara – takozvana komesarska vlada, imenovana 16. maja 1941. godine. Za predsednika Saveta komesara Nemci su postavili Milana Aćimovića, predratnog šefa beogradske policije i ministra unutrašnjih poslova. „Komesarska vlada” je zapravo bila pomoćni izvršni organ Upravnog štaba nemačkog komandanta Srbije.

Na osnovu uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je rukovodio Aćimović, do sredine maja 1941. godine na dužnost se dobrovoljno javilo 1.779 žandarma i 159 žandarmerijskih oficira. Komanda srpske žandarmerije, na čije je čelo u vidu v. d. komandanta postavljen potpukovnik Jovan Trišić, uspostavljena je 22. juna.

Istovremeno, u Srbiji započinju i prve akcije i sabotaže protiv nemačke okupacije, na šta okupator uzvraća odmazdama i streljanjima. Pripadnici Srpske žandarmerije su, pod nadzorom Nemaca, učestvovali već u prvim streljanjima pripadnika i simpatizera Narodnooslobodilačkog pokreta u julu 1941. godine. Feliks Bencler, general Vermahta, o učešću Žandarmerije u streljanju svojih sunarodnika obavestio je pretpostavljene u Berlinu u izveštaju od 23. jula 1941. godine. „Do sada je više od stotinu osoba streljala Srpska žandarmerija kao represaliju po naredbama nemačkih okupacionih vlasti”, naveo je Bencler u izveštaju, pominjući neposredno učešće Žandarmerije u streljanjima u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.

Savet komesara trajao je do 29. avgusta 1941. godine, kada je vojni zapovednik Srbije razrešio komesare dužnosti i postavio marionetsku „vladu narodnog spasa” na čelu s Milanom Nedićem.

Marko Albunović


 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.