Antifašista i heroj Stevan Filipović

Valjevo – Navršila se 71. godina otkad je u ustaničkom Valjevu izvršena smrtna kazna vešanjem nad mladim revolucionarom i herojem Stevanom Stjepanom Filipovićem (1916–1942). Od svih fotografija snimljenih tokom Drugog svetskog rata, jedna je obišla ceo svet. Na njoj je ovekovečen momenat kada 22. maja 1942. godine hrabri partizanski komandant Pocerskog bataljona, s omčom oko vrata, visoko podignutih ruku sa stisnutim pesnicama kliče slobodi i poziva okupljeni narod da uzme oružje u ruke i počne borbu protiv fašizma.

Na postamentu 16 metara visokog monumentalnog spomenika na brdu Vidrag iznad Valjeva nismo zatekli ni cveće ni venac, što je jasno ukazivalo da 4. jula, na Dan borca, ovde niko nije zvanično dolazio. Dok smo stajali ispod raširenih ruku revolucionara, prisetili smo se šta su na dan egzekucije zabeležili hroničari i svedoci. Kao da su još odzvanjale Stevanove reči i poruke dok je masa građana stezala krug oko vešala: „Ako budete samo stajali i gledali, neprijatelj će i vas ovako jednog po jednog vešati. Smrti se ne plašite. Ona je ništa. To ćete videti kroz nekoliko trenutaka, kad budem umirao. Nije smrt strašna ako se zna zašto se umire. Ustajte! Svi u borbu protiv fašističke reakcionarne zveri! Dole Hitler i njegove zločinačke bande!...”

Posle kratkog naređenja „Vešajte ga”, omča se zategla. Visoko podignute ruke pale su niz telo. Pesnice su ostale stisnute. Nastao je tajac i skoro vidljiva slika kako jedan čovek prelazi u istoriju. Fotografija s ovog događaja ubrzo je našla počasno mesto u zgradi Ujedinjenih nacija kao simbol otpora protiv fašizma. Stevanovo hrabro držanje na gubilištu neposredno je uticalo na to da nemačke okupacione vlasti odustanu od daljih javnih vešanja na tlu Srbije.

Stevan Stjepan Filipović, bio je jedno od petoro dece Ante Filipovića iz Opuzena u Hrvatskoj. Pravdoljubivog, poštenog i hrabrog, rano ga je zahvatio vihor revolucionarnog zanosa. Posle završenog drugog razreda napušta dalje učenje u Muškoj građanskoj školi u Mostaru. Iz kragujevačkog Vojnotehničkog zavoda 1940. godine dolazi u Valjevo, gde se brzo uključuje u ilegalni partijski rad. Brzo napreduje, stiče poverenje i reputaciju među saborcima, tako da pre hapšenja i smaknuća postaje partizanski komandant Pocerskog bataljona.

Monumentalni spomenik ovom revolucionaru, rad vajara Vojina Bakića, podignut je 1961. godine u Valjevu. Kada su se krajem devedesetih godina prošlog veka pojavili „novi” revizionisti svega i svačega, na meti se našao i ovaj beleg koji, uz simboličke, ima i nesporne umetničke vrednosti. Njegova bista u centru grada, postavljena na mestu gde je izvršeno herojevo vešanje, od 1991. do 1994. godine nekoliko puta je rušena. Lokalna vlast, zbunjena ovakvim ponašanjem, bila je primorana da je deponuje u magacin ovdašnjeg komunalnog preduzeća. Za članove Subnora, ali i najveći broj građana Valjeva, najuvredljivije je bilo kada su i na bisti i spomeniku na brdu Vidrak videli uvredljive napise i iscrtane kukaste krstove. Njegovi saborci su razmišljali da, čak, organizuju i noćna dežurstva kako bi sprečili vandale u toj neshvatljivoj nameri. Kad je ovaj „mamurluk” prošao, mladi heroj se ponovo uspravio, ali i dalje tinjaju primedbe da je podignut na mestu gde se nalazi groblje velikog broja srpskih vojnika i građana stradalih tokom Prvog svetskog rata i epidemije tifusa.

Nije Stevan ništa bolje prošao ni u svom rodnom Opuzenu. U noći između 17. i 18. jula 1991. godine minirano je oveće spomen-obeležje na kojem je prikazan heroj ispod vešala, rad vajara Mire Vuce i Stjepana Gračana. Protiv lica koja su počinila ovo delo, iako su bila poznata lokalnom stanovništvu, nikada nije podneta krivična prijava. Zajednica udruga antifašističkih boraca Dubrovačke županije najoštrije je osudila ovaj čin. Heroju su „za vrat” nastavili da duvaju i nešto kasnije, prilikom opšte pomame za promenom naziva ulicama, trgovima, školama i ustanovama. Na sreću i ohrabrenje, kod spomenika borcima revolucije u liku Stevana Filipovića, mladi Valjevci sve češće ugovaraju ljubavne sastanke, na koje odlaze bez spreja i ambicija da naruže heroja.

Budo Novović