Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nedopustiva lakoća menjanja prošlosti

Mada odavno nije u kalendaru državnih praznika, 7. juli, nekada proslavljan kao Dan ustanka u Srbiji, danas će ipak biti obeležen državnom manifestacijom u Beloj Crkvi kod Krupnja, kod spomenika narodnom heroju Žikici Jovanoviću Špancu. Odluku da ova manifestacija bude održana doneo je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, a Vlada Srbije usvojila je tu odluku. Možda bi se, pomalo optimistički, moglo reći da je to signal koji ukazuje da su konačno za nama užarene, strasne rasprave o tome kada je i kako započet ustanak u okupiranoj Srbiji 1941. godine, koje su snage i pokreti u Drugom svetskom ratu bili nosioci antifašističke borbe i kakav su antifašistički kapacitetimali partizanski, revolucionarni pokret i monarhistički ravnogorski pokret.

Prilozi koje objavljujemo uverljivo svedoče o tome da danas nezaobilazna ,,kultura sećanja” u zemlji Srbiji ne nailazi uvek na plodno tlo, pogotovo ne onda kada neodvojiva baština te kulture treba da bude istina o antifašističkoj borbi srpskog i drugih jugoslovenskih naroda tokom Drugog svetskog rata, a i ranije, kada se svet sredinom 1930-ih godina polarizovao u dva bloka – onaj fašistički i onaj njemu suprotstavljeni antifašistički, čiji će prvi borbeni sudar biti obeležen u građanskom ratu u Španiji 1936–1939. godine.

Talas raspravao tome kada je i kako započet ustanak u okupiranoj Srbiji 1941, koje su snage i pokreti u Drugom svetskom ratu bili nosioci antifašističke borbe, započet je pre više od četvrt veka, u vreme kada je u javnosti otvoreno i pitanje ,,nacionalnog pomirenja”, kao izvorno političko pitanje, snažno natopljeno ideologijom. Zbog toga su, prilično razumljivo, domaće snage suprotstavljene u Drugom svetskom ratu o tom pitanju imale nepomirljive stavove. Debate o ,,pomirenju” nužno su nametnule i potrebu za prevrednovanjem prošlosti, odakle nije bio dug put i do njenog preoblikovanja, čak radikalne revizije, što se poklopilo i sa sličnim, snažno prisutnim tendencijama u evropskoj i svetskoj istoriografiji.

Slika prošlosti je do početka 1980-ih u našoj istoriografiji bila uveliko oblikovana po partijskoj matrici, to je nesumnjivo, ali su u komunističkoj epohi, pogotovo na njenom zalasku, otvorene mnoge breše, srušene razne dogme, što je omogućilo stvaranje jedne mnogo složenije, objektivnije i nijansirane slike o prohujalom vremenu, ne samo kada je reč o Drugom svetskom ratu.

Srpska naučna istoriografija je u to vreme snažno zakoračila u istraživanje ,,belih mrlja” prošlosti,odvažno je i odgovorno krenula u rušenje različitih tabua. Time je potvrdila sopstveno zrenje, pokazala da je prešla dug put od izricanja pukih ideoloških tvrdnji u prvim godinama posle 1945, do kritički oblikovanog znanja, koje istražuje prošlost i o njoj gradi istinitu sliku na osnovu uvida u nove dokumente, uz snažan oslonac na nove teorijske modele i nove metodološke postupke.

Istovremeno se, međutim, srpska istoriografija suočila i s narastajućom plimom afirmacije nekih stavova i pogleda oblikovanih tokom prvih poratnih godina u zagraničnoj, emigrantskoj literaturi. Dok je srpska naučna istoriografija u zemlji prešla dug put zrenja, za onu zagraničnu, emigrantsku, to se ne bi moglo reći, naprotiv – ona je ostala konzervirana i pri argumentima koji su važili u prvoj poratnoj deceniji. Naizgled paradoksalno, iz velikog dela sfere dnevne, stranačke politike, koja se od kraja 1980-ih navodno suočila s izazovima savremenog sveta, pružena je odlučujuća podrška zagraničnoj istorijskoj literaturi, koju su ispisivali pripadnici strana poraženih tokom rata.

Isuviše često, ta štiva su govorila ostrašćenim jezikom propagande, pisana nenaučno bila su preopterećena ideološkim i političkim sadržajima i isključivostima, a onda su poslužila i kao osnovica za vannaučnu reviziju istoriografske slike epohe.

U takvoj, obrnutoj ,,istoriografskoj perspektivi”, sasvim logično, došlo je i do potiskivanja istine o doprinosu srpskog naroda antifašističkoj borbi i ključnim nosiocima te borbe tokom Drugog svetskog rata.

U obimnoj studiji ,,Rat i istoriografija”, iz koje objavljujemo jedan deo, ove probleme pomno analizira naš poznati istoričar dr Ljubodrag Dimić, dopisni član SANU i redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

,,Slika prošlosti s nedopustivom lakoćom doživljava promene pod uticajem revizije istorije koje nameće politika, dok nastojanja da se klatno istorijskih tumačenja ’umiri’ u tački podjednako udaljenoj od ’levih’ i ’desnih’ krajnosti, zahtevaju vreme, trud, posvećenost struci, naučno zvanje”, konstatuje i upozorava profesor Dimić u jednoj drugoj studiji, posvećenoj 27. martu 1941. godine.

Slobodan Kljakić

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.