Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grlice pod sokolovim perjem

Петар Други Петровић

Na preporuku guvernera Zadra, u Crnu Goru su pristigle „tri bogate Inglezice koje su u muškim haljinama po svim znatnijim austrijskim mjestima putovale i đe god su što značajno viđele, snimale su s lapisom na karti”, svedoči Vuk Vrčević, sakupljač narodnih pesama i saradnik Vuka Stefanovića Karadžića. (Od lapisa ili lazurnog kamena dobija se prirodna plava boja ultramarin.)

Crnogorski poglavar pomislio je u prvi mah da su to trojica mladića, pa im je kasnije, na ručku, u šali dobacio na francuskom: „Ovo je prvi put u mom životu da sam imao čast ručati s tri grlice pod sokolovim perjem”.

Pomenutu dogodovštinu preuzeli smo iz „Enciklopedije Njegoš”, od oko 600 stranica, koja je se pojavila na samom isteku prošle i uoči godine kada se navršavaju dva stoleća od rođenja pisca „Gorskog vijenca”, „Luče mikrokozma”, „Lažnog cara Šćepana Malog” i drugih znamenitih dela.

Drugo izdanje, maltene dvostruko tanje (i kraće), ostalo je gotovo neprimećeno u javnosti, a da nije zabranjeno, što se ne može lako objasniti. Šta je to zgrešio (ako jeste) ovaj pesnik, filozof, vladika i vladar, koga porede s Danteom Aligijerijem, Vilijamom Šekspirom i Johanom Volfgangom Geteom?

Nijednom velikanu srpskog roda nije ukazana takva počast kao Petru Drugom Petroviću. Možda sličan poduhvat ne postoji nigde u svetu ili je redak toliko da je samo u spoznaji najupućenijih izdavača. Prvo izdanje ukoričeno je u Vojnoj štampariji na dan NATO bombardovanja Beograda 1999, s oznakom podgoričkog CID-a.

Da li je tako izbeglo zlehudu sudbinu nacističkog uništenja Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu 1941?

Veliki trud od nepune decenije naposletku je urodio plodom. Sedam godina docnije, jedinstveno delo prevedeno je na engleski, na više od 500 stranica, i odaslato u inostranstvo.

Književni slavoluk Petru Petroviću Njegošu uzdiže se na dva stuba, dve ličnosti: prof. dr Slobodanu Tomoviću, filozofu i pesniku, najvrsnijem njegošologu, i poslovnom čoveku Tomu Simonoviću, pravniku po obrazovanju i osnivaču kompanije „Pitura”, koji su početkom devedesetih u Podgorici utemeljili „Fondaciju Njegoš”.

Prvi je okupio izvanredne znalce (Radovan Lalić, Jefto Milović, Ratko Đurović, Bojka Đukanović, Žarko Šćepanović i druge) da, svaki iz ugla pojedine zemlje (Srbija, Rusija, Italija, Engleska, Francuska, Austrija i Turska), osvetle intelektualna prožimanja slavnog spisatelja i mislioca s njihovim viđenijim pojedincima tog vremena. Drugi je novčano potpomogao prvo izdanje (oko 1.100 stranica) i sam objavio sledeća dva – englesko i skraćeno srpsko.

Najzahtevniji i najobimniji zadatak tumačenja svih važnijih spisa preuzeo je na sebe glavni urednik Slobodan Tomović, potrudivši se da stvaralaštvo Petra Drugog Petrovića, rođenog kao Radivoje, Rade, u Njegušima nadomak Cetinja, 1. novembra 1813. (preminuo 19. oktobra 1851), bude vrednovano i u poetskom i u filozofskom duhu. U potonjem se na umu imala „filozofija kao stroga nauka” (Edmund Huserl).

Mnogostrana i mnogostranična knjiga potkrepljena je obiljem korisnih preporuka za čitanje i razumevanje, a najznačajniji je poduži pojmovnik koji je sačinio prvopotpisani priređivač. Ne samo što je sveobuhvatna, ona je – prema rečima Tome Simonovića – u podjednakoj meri svedočanstvo „da je i Njegoš bio živa enciklopedija, po svestranosti obrazovanja, znanja i saznanja”.

Enciklopedija u enciklopediji, iako nije u izvornom značenju (starogrčki pojam iz petog veka pre nove ere, koji se skovao Hipija iz Elisa, označava sveobuhvatno obrazovanje).

Religiozno-filozofski spev „Luča mikrokozma” prof. dr Slobodan Tomović svrstava u najviše duhovne tvorevine jer je nadahnut najboljom književnošću, filozofijom, mitologijom i prirodnonaučnim saznanjima svog vremena. Nisu izostali, saznajemo, uticaji Homera, Sofokla, Lesinga, Miltona, Getea, Lamartina i drugih, a ni neprolazne „Biblije”.

Srpski jezik danas je ponovo u žiži rasprave, a opšteprihvaćeno je stanovište da je Petar Drugi Petrović svojim književnim jezikom značio veliku podršku Vuku Stefanoviću Karadžiću.

Nedovoljno se zna i da je na Vukovog sledbenika Đuru Daničića umnogome uplivisao sam Njegoš: od 206 napomena u „Gramatici”, njegovih je 45!

Završimo kao što smo započeli: prvim zvaničnim susretom s Englezima, kada su, kao saveznici Rusa, poslali flotu protiv Napoleona u Boku Kotorsku (1812–1813). Tada se šesnaestogodišnji Njegoš, stasit, naočit i načitan mladić, upoznao s bogatim engleskim putnikom koji je hteo da ga povede u Englesku na školovanje.

Ali mitropolit i vladar Petar Prvi Petrović, u narodu slavljen kao Sv. Petar Cetinjski, to nije dozvolio.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.