Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Svaka sedma žena nema potomstvo

Iako zakoni demografije govore da je jedini način sprečavanja pada nataliteta da jedna žena rodi 2,14 dece, odnosno jedno dete za mamu, drugo za tatu, a treće za državu – u našoj zemlji na jednu ženu dolazi 1,36 dece. Zato se ne treba čuditi podatku da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da su demografska zvona počela da zvone na uzbunu još 1989. Svaka sedma žena u Srbiji nema decu. Intelektualke i žene od karijere češće prekidaju trudnoću i ređe se odlučuju da imaju više od jednog deteta. U prilog toj tezi svedoči i demografska statistika koja govori da žene bez školske spreme imaju 0,7 dece više u odnosu na žene sa fakultetskom diplomom.

Demografska statistika, međutim, svedoči o padu nataliteta širom sveta. U Japanu dolazi 9,9 beba na 1.000 stanovnika, dok se na isti broj ljudi u Indoneziji rađa 28,9 novorođenčadi. U Italiji rađa se 9,8 beba na 1.000 stanovnika, u Grčkoj i Španiji ima za nijansu više novorođenčadi – 10,2, dok u Austriji dolazi 11,5 beba na 1.000 ljudi. Istovremeno, u Albaniji se rađa 25,2 dece na 1.000 stanovnika, a u Egiptu 37,9 dece.

U Ministarstvu rada i socijalne politike ističu da je nivo rađanja u Srbiji danas čak 35 odsto ispod potreba proste reprodukcije stanovništva, a to u praktičnom prevodu znači da je sadašnja generacija devojčica po broju za trećinu manja od generacije njihovih majki.

Dr Mirjana Rašević, direktorka Instituta društvenih nauka ističe da je bela kuga – evropski trend i da Stari kontinent iz demografski opravdanog razloga nosi ovaj naziv. Ona objašnjava da nema nijedne zemlje u Evropi u kojoj postoji pozitivan prirodni priraštaj. Francuska i zemlje severne Evrope su jedine države u kojima se rađa dovoljno beba za prostu reprodukciju nacije, odnosno „samo” pet do deset odsto ispod te granice. U Italiji, Španiji, Portugaliji i Mađarskoj rađa se 30 odsto manje beba nego što je potrebno da bi nacija opstala. Ona ističe da na pad nataliteta u našoj zemlji utiče i činjenica da je nekoliko stotina hiljada mladih ljudi otišlo iz Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka. Međutim, prava demografska cena devedesetih godina jeste odlaganje rađanja – podaci govore da sve veći broj žena prvo dete donosi na svet nakon 30. godine, a popis stanovništva iz 2002. godine pokazao je da svaka peta žena između 30 i 35 godina života nema decu.

Dragan Stanojević, asistent na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da je u gotovo svim razvijenim zemljama plač beba sve tiši, ali dodaje da su brojna sociološka istraživanja pokazala da je ključna pretpostavka za rađanje drugog deteta – jednakost polova.

„Prvo dete nastaje kao plod ljubavi, a drugo dete nastaje kao rezultat mamine (pozitivne) procene da će imati pomoć partnera u odgajanju dece. A s obzirom na to da celokupni teret roditeljstva uglavnom pada na ženu koja je ta koja donosi odluku da li će ponovo gajiti bebu, drugo dete se najčešće ne rađa”, kaže Dragan Stanojević. 

Predstavnica roditeljskog portala „Bebac” Sanja Grandić smatra da se država samo deklarativno zalaže za podizanje nataliteta, ali u stvarnosti se ne ulaže povećan napor da se rađa više beba u našoj zemlji. „Ilustrativan dokaz teze da država kao „treći roditelj” ima maćehinski odnos prema trudnicama jeste i činjenica da one dobijaju samo 65 odsto od plate dok su na trudničkom bolovanju. Izuzetak od ovog pravila su trudnice u Beogradu i Novom Sadu, čije lokalne samouprave iz sopstvenih budžeta nadoknađuju 35 odsto do njihove pune zarade, pa žene u blagoslovenom stanju nemaju ovu vrstu finansijske glavobolje, odnosno dobijaju punu platu. Ali, to nije sistemsko rešenje s obzirom na to da je na taj način zbrinuta svega četvrtina trudnica u našoj zemlji”, zaključuje naša sagovornica.

----------------------------------------------

Srbija četvrta u Evropi po mortalitetu

Stopa mortaliteta u Srbiji je među najvišima u Evropi i iznosi 14,2 umrlih na 1.000 stanovnika, upozorava Goran Penev iz Instituta društvenih nauka. Podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u prošloj godini umrlo 102.400 osoba, dok je u 2011. umrlo 102.935 ljudi. Višu stopu mortaliteta imaju Bugarska (15 promila), Ukrajina (14,6 promila) i Letonija (14,3 promila), a manju stopu mortaliteta od naše zemlje imaju Mađarska (13 promila), Rumunija (12 promila), ali i sve bivše jugoslovenske države. Goran Penev objašnjava da se ovako visoka stopa mortaliteta u našoj zemlji može objasniti nepovoljnom starosnom strukturom, s obzirom na to da Srbija ima izrazito visok procenat starog stanovništva – podaci iz poslednjeg popisa stanovništva govore da u našoj zemlji živi 1.250.000 osoba starijih od 65 godina i svega 1.025.000 osoba mlađih od 25. godina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.