Neki novi kaplari

Da je živ Tadija Pejović, matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu i poslednji predsednik Udruženja „1.300 kaplara”, sigurno bi ovih dana bio u Ljigu, uz srednjoškolce koji su se usprotivili nameri lokalne vlasti da promeni ime tamošnjoj Srednjoj školi „1.300 kaplara”. Školarcima u Ljigu pridružio se veći broj starijih sugrađana u protestu protiv tog nauma, pa je na adresu ministra prosvete Srbije Žarka Obradovića otišlo pismo, uz koje je priložena i peticija sa 600 potpisa. Od ministra se traži da spreči promenu imena škole.

Miodrag Starčević, predsednik opštine Ljig, ne odustaje od namere da školi da ime po ličnosti iz ovog kraja. Ta ličnost je Vladan Sredojević, bivši profesor i dugogodišnji direktor škole, čija biografija nije sporna.

Ćacima je i te kako sporno Starčevićevo obrazloženje da 1.300 kaplara nije rođeno u Ljigu, već je ovde samo poginulo. Pa zato, valjda, nema razloga da im Ljig odaje posebnu počast...

Iz istorije znamo da golobradi mladići nisu došli da se odmaraju na Rajcu, već su učestvovali, i pobedili, u jednoj od najslavnijih bitaka naše istorije, u Kolubarskoj bici. Naziv 1.300 kaplara se odnosi na nedoškolovane oficire koji su poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici. Čak i oni kojima je „Vikipedija” jedini izvor istorijskih saznanja, tamo će lako naći da je sastav ove jedinice činio budući intelektualni krem Srbije. Početkom rata veliki broj mladića, kako iz Srbije tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio sebe na raspolaganje vrhovnoj komandi. Oni su upućeni u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova, razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa nedostatkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni na Kolubaru i Suvobor. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.

Ime ljiške škole  predstavlja simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda, jer su ih činili, mahom, golobradi mladići koji su svesno krenuli u borbu.

„Sramota će biti za Ljig i njegove stanovnike, nas đake i buduće generacije koje će se upisivati u ovu školu, ako se ne sačuva ime ’1.300 kaplara’” – naveli su školarci u pismu ministru prosvete.

Ni posle dve nedelje, Obradović, čija je ministarska pozicija trenutno pod znakom pitanja, nije našao vremena da im odgovori.

Prekrajanje naziva ulica, trgova, ustanova, škola, pa i gradova obavlja se širom Srbije po neubedljivim, ishitrenim i proizvoljnim kriterijumima, sve do onog „dosta je bio njegov deda, sada je na redu moj stric”. A evo i još jednog originalnog objašnjenja Miodraga Starčevića: „Oni su skupina, nama u nazivu škole treba pojedinac.”

U Ljigu je ovo treći pokušaj skidanja naslovne table. Neki novi kaplari sa Ibarske magistrale spontano, po ličnom osećanju i žici pravičnosti, usred letnje vreline grunuli su: „Dosta!”