Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Koliko je prekobrojnih među 104.000 prosvetara?

 Poništavanje male mature nije izazvalo samo haos u školama u kojima su ispod crte ostali mnogi „vukovci” i odlikaši, već je, uz usvajanje novih zakonskih odredbi, unelo i dodatnu zbrku oko utvrđivanja viška nastavnika i odeljenja po školama. I dok sindikati barataju brojem od tri do pet hiljada nastavnika koji na jesen idu u penziju, prosvetne vlasti odgovaraju da će se prava slika znati tek za mesec dana.

U školskoj 2013/2014. godini imaćemo 1.500 đaka prvaka manje i oko 6.870 srednjoškolaca manje, što će se takođe direktno odraziti na broj škola, odeljenja i nastavnika. A to – koliko Srbija ima nastavnika, đaka, škola i odeljenja, koliko ima đaka u odeljenju, kolika je prosečna starost nastavnika… – kod nas je gotovo nemoguće utvrditi, jer se podaci razlikuju u zavisnosti od toga da li se pitaju sindikati, prosvetne vlasti ili zvanična statistika.

Odgovore na ova pitanja nismo dobili u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali nam je pomoćnik ministra dr Zoran Kostić rekao da se po školskim upravama, zajedno sa direktorima škola i predstavnicima sindikata, prikupljaju podaci i formiraju liste mogućih tehnoloških viškova. – Taj posao treba da se završi do 15. avgusta. Nakon toga sledi obrada prikupljenih podataka i početkom školske godine imaćemo tačne brojeve – kaže Kostić.

Podsećanja radi, Skupština Srbije je nedavno usvojila izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, po kojima „nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrši 40 godina staža ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja”. To praktično znači da će biti penzionisani svi nastavnici, vaspitači, pedagozi, psiholozi koji pomenuti uslov budu ispunili do 31. avgusta, kada se zvanično završava ova školska godina. Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, kaže da u školama ima 104.000 zaposlenih i da se smatra da je od tog broja 25 odsto nenastavno osoblje. Na naše pitanje da li je to malo ili mnogo u odnosu na broj đaka, on odgovara podacima norveškog sindikata prosvete: ova zemlja ima 150.000 nastavnika, a manje učenika nego mi. I Pavlović kaže da će se prava slika o broju nastavnika koji su tehnološki višak znati tek posle 15. avgusta, a da je moguće da će zbog haosa oko male mature to prolongirati i posle početka nove školske godine. – Od septembra, prema procenama koje sam čuo od Kostića, u penziju po sili novog zakona ide oko 3.000 nastavnika.

Tako će se rešiti situacija koju imamo u nekim školama: da predaje nastavnica sa 67 godina ili da je neko direktor u 69. godini. To, međutim, ne znači da će se problem rešiti, i dalje će biti tehnoloških viškova – kaže Pavlović, kome je ostalo još tri godine do penzije. A prema procenama Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, oko 5.000 zaposlenih u školama ispunjava uslov za penziju. Sindikalci i prosvetne vlasti ne mogu da se slože ni oko broja đaka u odeljenjima. Iako su Nacionalni prosvetni savet i sindikati zahtevali da se zakonom propiše da u odeljenju ne sme da bude više od 25 učenika, Obradović je to odbacio sa obrazloženjem da na nivou celog sistema obrazovanja trenutno prosečno ima 20,5 učenika po odeljenju, to jest 20,4 u srednjim školama i 19,1 u osnovnim.

Odeljenja sa više od 30 đaka, po njegovim rečima, ima samo u medicinskim i pravnim školama i gimnazijama.

– Trenutno u osnovnim i srednjim školama u Srbiji ima 855.103 učenika, raspoređenih u 40.554 odeljenja, što je 21,09 učenika po odeljenju. Međutim, vi imate 500 škola sa više od 1.500 đaka, škole sa više od 40 đaka u odeljenju na traženim zanimanjima, ali i škola sa jednim đakom, tako da ovaj broj ne prikazuje pravo stanje stvari – stav je Dragana Matijevića, predsednika USPRS-a. A prema podacima Foruma srednjih stručnih škola, popularne škole u Beogradu, poput ekonomskih i medicinskih, imaju po 36 đaka u odeljenju, negde i 38, dok mašinske, građevinske, tekstilne – od 15 do 26.

Sandra Gucijan

-----------------------------------------------------------

Prosečna starost nastavnika 51,5 godina

Evropska statistika, za razliku od naše, vrlo je precizna i obuhvata najrazličitije oblasti. U Evropskoj uniji je zaposleno nešto više od pet miliona nastavnika, koji u proseku čine 2,1 odsto radno aktivnog stanovništva jedne zemlje.

Razlike naravno postoje, pa je taj procenat najniži u Nemačkoj, Estoniji i Bugarskoj (1,6), a najviši u Luksemburgu (3,6 ), Litvaniji i Belgiji (3,5). Prema podacima Evropske komisije objavljenim u najnovijoj publikaciji „Ključni podaci o nastavnicima u Evropi”, u većini zemalja prosvetni radnici odlaze u penziju sa 65 godina, mada ima izuzetaka: u Sloveniji je donja granica 58, a u Norveškoj 68 godina.

Kada je reč o starosnoj strukturi, isti je problem u gotovo svim zemljama Evrope: većina nastavnika ima više od 50 godina. U Srbiji je, prema podacima sindikata, prosečna starost zaposlenih u prosveti je 51,5 godina. Najviše mladih nastavnika između 30 i 39 godina ima u Poljskoj i Portugaliji.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.