četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Prosvetitelj

Mi nemamo obrazovni sistem, već nešto što jede vreme i elan deci, novac roditeljima – neku vrstu kolektivnog moranja koje svi po inerciji trpe, a koje ipak daje u nekim oblastima izuzetne rezultate uprkos nepostojanju sistema. Država prosvetu tretira kao nešto što eto mora usputno da se obavi.

Ministar Žarko Obradović je samo najupečatljiviji odraz zapostavljanja obrazovanja koje vlade kontinuirano pokazuju. Ako je obrazovanje suštinski bitno za ekonomsku i političku budućnost zemlje i individualno za dobar život njenih građana, onda su sve vlade pokazale da ne vode politiku u nacionalnom interesu. Lako je u medijima iz dana u dan govoriti o temama od tzv. nacionalnog značaja, ali obrazovanje je polje na kojem tiho, stalno, posvećeno mora da se radi u interesu budućnosti zemlje, a rezultati dođu tek posle više godina.

Ministar mora da bude prožet duhovno i intelektualno istom vertikalom koja treba da bude kičma tog budućeg, idealnog prosvetnog sistema. Od Platona do Kena Robinsona, treba da se rve sa svim teorijama obrazovanja. Osmeh dece koja se tek upoznaju sa svetom u prvim razredima ili uzbuđenje studenta uključenog u istraživački rad njegove su glavne motivacije. Takav ministar svestan je da školstvo treba da bude celokupno okruženje pogodno za razvoj deteta u svim smerovima u kojima njegova ili njena ličnost želi da se protegne i izraste. U skladu sa Džonom Djuijem, cilj školstva nije toliko da pruži znanje o svetu koliko znanje o sebi, sposobnost da učenik prepozna i koristi sopstvene potencijale. U svom latinskom korenu, edukacija i znači podizanje, razvoj.

Pokušavam samo da udahnem malo osećaja radosti i odgovornosti koju čovek na tako važnom mestu treba da ima – to je osoba u najlepšoj misiji. Pri tome, želim da pokažem da kriterijumi za tu poziciju treba da budu daleko viši. Spušteni su kriterijumi za učenike, pa i za rukovodeće pozicije, a kriterijumi treba da budu definisani tako da budu najviši makar ne postojala osoba koja može da zauzme fotelju prosvetitelja, poliglote, filozofa, pisca, putnika Dositeja Obradovića. Teoretski, ako postoji oblast u kojoj Srbija može da napreduje i bude čak vodeća uprkos realnoj ekonomskoj nemoći, to je obrazovanje. Mislim da je Matematička gimnazija, a to znam i iz iskustva jer sam istu završio, upravo pokazatelj da je to moguće, a Srbija svakako ima stare i ozbiljne temelje za razvoj prosvete.

Propast male mature je takođe životna lekcija za učenike: da može da se vara, da može da se bude prevaren, da siromašan roditelj može da bude izigran od strane države, da se nikome ne može verovati, a naročito ne državi. Pri tome, to je lekcija koju nauče na traumatičan način u životnom dobu u kojem ne bi trebalo da imaju tu vrstu stresa (pitanje je koliko su sami ispiti smisleni). Dačić je objašnjavao u „Utisku nedelje” da realna šteta po decu treba da se sagleda i da ne treba na prečac smeniti ministra Obradovića. Usred takve izjave ubacio bi refleksno, kao u kampanji, da su deca najvažnija. Problem je u tome što Dačić ne shvata da je svojom odlukom da ne smeni Obradovića naučio decu još jednu lekciju o preuzimanju odgovornosti: niko ne mora da trpi posledice lošeg rada ako je pozicioniran u partiji. Mnogi ljudi na vlasti sami su kroz školu prošli kao karijeristi kojima je to uvod u glib politike.

Egalitarizam šansi ne postoji jer nema sistema koji bi trebalo da se trudi da umanji klasne i životne nezgode sa kojima su deca došla na ovaj svet. Sa druge strane, ne postoji elitizam kriterijuma, a kada toga nema onda nije nedvosmisleno jasno da neki ljudi imaju vanserijske ljudske i profesionalne kvalitete. Onda bi se smatralo zdravorazumskim da samo izuzetna osoba može da bude ministar obrazovanja. Ljudi koji ispunjavaju više kriterijume moraju preuzeti vodeća mesta, to je jedini način koji trenutno vidim jer ovi protesti su više krpljenje nego što imaju uticaj na sistem.

Radost otkrivanja novih znanja, druženja, veštine, timskog rada, vođstva, individualnih napora, igre, stvaranja, kreativnosti, kritičnosti, organizacije, discipline, spontanosti, ljubavi, različitosti – sve to obuhvata obrazovanje. Nikogovići ne mogu da vode nešto tako mnogostruko. Ne budemo li stvorili obrazovni sistem, odreći ćemo se jedine šanse da se naše društvo reformiše.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu u Njujorku

Komеntari0
23d4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.