Petak, 02.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dogovoreno je da se izdavanje elektronskih zdravstvenih kartica odloži

Povodom teksta objavljenog pod naslovom „Evropa kao alibi“, u kome se postavlja pitanje zašto zaštitnik građana nije reagovao kada je pre dve godine vlada kojoj je predsedavao Mirko Cvetković predložila, a Narodna skupština pod predsedavanjem Slavice Đukić Dejanović usvojila izmene zakona kojima je propisano izdavanje tzv. elektronskih, to jest plastičnih zdravstvenih kartica, zaštitnik građana želi da odgovori:

Prvo, ali ne i najvažnije, predlog zakona kojim je uvedena obaveza zamene knjižica nije prethodno ni dostavljen zaštitniku građana na mišljenje. Vlada Mirka Cvetkovića selektivno je dostavljala predloge zakona na mišljenje zaštitniku građana, iako je zaštitnik zakonom ovlašćen da daje mišljenja o predlozima propisa od značaja za slobode i prava građana, iz čega proizlazi i obaveza vlade da mu ih dostavlja. Zaštitnik je i pisano tražio od vlade da to čini, ali je dobio pisani odgovor da to „nije predviđeno ’Poslovnikom Vlade’”, zbog čega je i javno negodovao. Interesantno je da je upravo u toku stručna rasprava zaštitnika građana sa Ministarstvom pravde povodom radnog teksta izmena Zakona o zaštitniku građana u kome je zaštitnik, upravo zbog ovakvih iskustava, izričito predvideo obavezu vlade i drugih organa da mu ne samo dostavljaju na mišljenje nacrte zakona i drugih propisa već da to čine blagovremeno. Međutim, predstavnici Ministarstva pravde oštro se, za sada, protive takvoj odredbi.

Drugo, zaštitnik građana nije u mogućnosti da samoinicijativno ispituje sve predloge propisa u potrazi za izmenama na eventualnu štetu prava građana, jer za to ni izbliza nema dovoljno stručnih saradnika, niti je to obaveza ijednog ombudsmana u svetu. Samo u pojedinim ministarstvima na poslovima unutrašnje kontrole i pripreme propisa radi više zaposlenih nego što zaštitnik građana ukupno ima saradnika za kontrolu rada svih postojećih resora vlade i drugih organa i organizacija vlasti u pogledu poštovanja svih prava garantovanih domaćim i međunarodnim propisima.

Konačno i najbitnije, sve i da je vlada dostavila zaštitniku građana na mišljenje predlog izmena zakona ili da ga je on u velikoj zakonodavnoj aktivnosti zapazio, zaštitnik građana tada ne bi imao osnova da protestuje.

Naime, naknadnim uvidom u zvanično obrazloženje zakona vidi se da je uvođenje tzv. elektronskih kartica za građane Srbije predloženo „kako bi se na taj način omogućilo korišćenje zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Evropske unije te razmena elektronskih podataka, koji su neophodni za ostvarivanje zdravstvene zaštite osiguranih lica“. Takođe, u zvaničnom obrazloženju stoji da se predloženim izmenama vrši „usklađivanje sa zahtevima jedinstvenog evropskog tržišta“ i da se „stvaraju povoljniji uslovi za korišćenje zdravstvene zaštite kada je ona neophodna bilo na kojoj teritoriji zemalja Evropske unije“.

Međutim, u zemljama članicama Evropske unije cilj propisan obrazloženjem zakona postiže se korišćenjem evropske kartice zdravstvenog osiguranja, čiji su naziv, izgled i sadržaj izričito utvrđeni propisima EU. Tu karticu koriste građani jedne zemlje članice EU kada privremeno borave u drugoj, a zatreba im zdravstveno osiguranje. Ona nije isto što i nacionalna zdravstvena legitimacija, koja se koristi u zemlji i propisana je nacionalnim propisima (mada su pojedine države, racionalno, dve fizičke strane jednog dokumenta iskoristili za te dve različite svrhe).

Zaštitnik građana ne bi, dakle, sve da je predlog zakona i dobio na mišljenje, imao osnova da ga osporava, jer je njime predviđeno uvođenje evropske kartice zdravstvenog osiguranja,koja u zemljama EU mora da bude na raspolaganju građanima. Zaštitnik građana ne bi smeo odgovorno da tvrdi da Srbija za tri godine neće postati član EU, ma šta o takvoj proceni predlagača zakona mislio.

Međutim, iako je u obrazloženju zakona obaveza za građane pravdana postizanjem cilja koji može da ispuni isključivo međunarodna evropska kartica zdravstvenog osiguranja, Republički fond zdravstvenog osiguranja pristupio je zameni domaćih, nacionalnih zdravstvenih legitimacija, što je sasvim drugi dokument. Fond je, u sprovođenju zakona, propisao oblik i odštampao novu domaću karticu u preko milion primeraka, a oni, prema izjavi predstavnika fonda na zvaničnom sastanku, formom i sadržajem ne odgovaraju evropskoj kartici. Zbog toga nove domaće kartice neće moći da budu korišćene u svrhu zbog koje je parlament promenio zakon, čak i kada Srbija postane punopravni član EU!

Kako je od usvajanja propisa do njegovog izvršavanja došlo do „zamene” različitih vrsta kartica,zaštitnik građana ne zna, kao što ne razume ni zbog čega sadašnji direktor fonda insistira na nastavku te skupe greške o trošku građana i ne pokreće pitanje odgovornosti jednog ili više svojih prethodnika i saradnika koji su je načinili.

Na sastanku kod zaštitnika građana održanom 23. jula, visoki predstavnici fonda, koji su naveli da su od direktora ovlašćeni da postignu dogovor sa drugim učesnicima sastanka – ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dejanović, poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubom Šabićem i direktorkom agencije za borbu protiv korupcije Tatjanom Babić, nakon razmene argumenata, izričito i bez ikakve rezerve saglasili su se da se pred Narodnu skupštinu izađe s obrazloženim zajedničkim predlogom. Suština tog predloga bila je da se obaveza koja je građanima nametnuta odloži za vreme kada im elektronska kartica zaista bude donosila neku korist. Zaštitnik građana ne zna ni zbog čega se direktor fonda ne drži tog dogovora.

Zaštitnik građana

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.