Beogradski univerzitet bolji od zagrebačkog i ljubljanskog

– Napredak Univerziteta u Beogradu (UB) na prestižnoj Šangajskoj listi pokazuje da imamo kvalitetne nastavnike i kompetentne naučnike – izjavio je juče rektor UB profesor dr Vladimir Bumbaširević i dodao da je ovo pre svega uspeh prethodnog rukovodstva, budući da se vrednuju rezultati iz prethodne dve godine.

Najstariji srpski univerzitet drugu godinu zaredom rangiran je među 500 najboljih univerziteta sveta, zauzevši rang od 301. do 400. mesta. Veliki uspeh postignut je i u polju matematike, jer je u ovoj naučnoj oblasti, naš Univerzitet rangiran između 100. i 150. mesta. Lane smo bili između 400. i 500. mesta.

– Nadam se da će se ulaganja u nauku nastaviti, to je ključno, u suprotnom opstanak na listi može biti doveden u pitanje – rekao je dr Bumbaširević.

Profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete i član Komisije za ulazak Univerziteta u Beogradu na Šangajsku listu, koju je predvodio nekadašnji rektor dr Branko Kovačević, ne krije zadovoljstvo što su se konačno pokazali rezultati višegodišnjih napora. On dodaje da je ovo veliki uspeh naše nauke, koji će sigurno imati uticaja i na ugled Srbije u svetu, ne samo kada je obrazovanje u pitanju već i privreda. Po njegovim rečima, prethodnih godina je upravo to odsustvo naših univerziteta sa ove prestižne liste bio jedan od problema prilikom komunikacije sa kolegama iz sveta kada su u pitanju naučni projekti i slično, jer je obično prvo pitanje bilo „gde se nalazite na listi”.

Predsednik Društva matematičara Srbije profesor dr Aleksandar Lipkovski, nekadašnji prorektor UB i dekan Matematičkog fakulteta, kaže da je ovaj uspeh potpuno opravdan, jer je UB lider u regionu, što je potvrdio ostavivši iza sebe univerzitete čije su zemlje u sastavu Evropske unije.

– Kada bi UB imao i nekog nobelovca u redovima svojih profesora, sigurno bi skočio na listi za još bar stotinak mesta. Posebno raduje uspeh matematičke grane nauka, jer je poslednjih decenija, srpska matematika u konstantnom usponu, a matematičari i u ovim otežanim uslovima naučne egzistencije vode računa o kvalitetu i napretku svog podmlatka – kaže profesor Lipkovski.

On ipak skreće pažnju na činjenicu da je u ovom trenutku problematična mogućnost zapošljavanja tih mladih talenata koji osvajaju uspehe po svetu. „Nadam se da će političari imati dovoljno vizije i razumevanja da prestanu da nas (finansijski) tretiraju isto kao i novokomponovane srpske univerzitete, pre svega privatne”, ističe dr Lipkovski.

Akademsko rangiranje univerziteta u svetu (Academic Ranking World Universities ARWU) sprovodi od 2003. godine šangajski Univerzitet „Cao Tun”, a Srbija je posle višegodišnjih napora ušla na ovu listu prvi put prošle godine. Godinu dana ranije, na listi je rangirano i Sveučilište u Zagrebu, a od 2007. godine i Univerzitet u Ljubljani. Interesantno je da je Beogradski univerzitet u najnovijem svetskom akademskom poretku bolje plasiran i to oko sto mesta u odnosu na visokoškolske ustanove iz regiona.

Da bi se univerzitet našao na Šangajskoj listi, mora da ispuni veliki broj zahtevnih kriterijuma, počevši od obimne dokumentacije do naučnoistraživačkog rada, gleda se uticaj na nauku, citiranost radova, uticaj univerziteta u regionu…

U delu koji je predviđen za predstavljanje univerziteta, navodi se da je UB osnovan 1808. godine, da ima 310 studijskih programa, više od 85 hiljada studenata i više od 3.000 nastavnika, kao i da je bio osnivač ostalih državnih i privatnih univerziteta u zemlji, ali i regionu. Univerzitet ima potpisane sporazume o saradnji sa više od 180 akademskih institucija na svim kontinentima.

Osim Beogradskog, najveću šansu da se na ovoj prestižnoj listi u skoroj budućnosti nađe ima i Univerzitet u Novom Sadu. Iako su mnogi očekivali iznenađenje,rektor profesor dr Miroslav Vesković kaže za naš list da to ipak nije bilo realno, jer se boduju rezultati u prethodne dve godine.

– Naša akcija je usmerena na to da rezultati postignuti ove i naredne godine doprinesu da 2015. godine Univerzitet u Novom Sadu bude vidljiv na Šangajskoj listi – ističe Vesković.

Prvi na listi već čitavu deceniju je Harvard, najstariji američki univerzitet koji je u svojoj 400 godina dugoj tradiciji dao Americi osam predsednika i 48 nobelovaca.