Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Snalaženje u haosu tranzicije

Саборна цркве СПЦ у Темишвару (Фото Ж. Ракочевић)

Specijalno za „Politiku“

Bazijaš, Rumunija – Na terasi, oivičenoj saksijama cveća, stoji starija žena. Oko nje prolaze unuci mokri od kupanja na Dunavu i nastavljaju da se igraju, dok gospođa sve vreme prati večernju službu koju preko puta njenog doma služi episkop Lukijan, administrator eparhije temišvarske.

Predanje i meštani kažu da je manastir Vaznesenja Gospodnjeg u Bazijašu podigao Sveti Sava. Njegova igumanija Apolinarija sa osmehom dočekuje goste „Dana preobraženja”.

Najznačajnija godišnja kulturno-duhovna manifestacija Srba, sredinom avgusta, na različitim mestima okuplja desetine pisaca, slikara, naučnih radnika, muzičara i pevača. Oni na različite načine učestvuju u životu Srba u dunavskoj klisuri, Temišvaru i Rumuniji.

Taj život je obeležen svim bolnim lomovima tranzicije u protekle dve decenije i ulaskom Rumunije u EU.
„Mi smo trepeljiv narod i poštovali smo stroge zakone u doba Čaušeskua. Sada se teško snalazimo u opštem haosu tranzicije“, kaže Ljuba Stepanov, ekonomista zaposlen u Savezu Srba Rumunije.

„Dobro, stvar je što se tiče ekonomije najgora po sve, ne samo po Srbe, ali ipak je ranije bilo radnih mesta, stanova. Sada su troškovi na evropskom nivou, samo su prihodi ostali isti. Nema novca, nema zaposlenosti.”

Savez je krovna organizacija srpske manjine sa razgranatom mrežom lokalnih organizacija koje deluju u većini sredina gde žive Srbi. I pored uobičajenih lokalnih međusobnih političkih svađa, oni su vidljivi i prepoznati od države kao neko ko zastupa interese Srba.

U živopisnim selima i kućama raznobojnih fasada ima novih puteva i infrastrukturnih projekata.
„Možemo da se pohvalimo da smo mi jedna od najvrednijih i najorganizovanijih manjinskih zajednica u Rumuniji, a ima ih dvadeset. U Beogradu nas uzimaju kao primer organizovanosti u čitavoj srpskoj dijaspori“, kaže Slavomir Gvozdenović, jedini srpski poslanik u parlamentu Rumunije.

U dunavskoj klisuri svi ga poznaju. On je pesnik, zastupnik, neka vrsta narodnog vođe. Rođen je u selu Belobreška koje je, kažu, dalo mnogo doktora, naučnika, sportista reprezentativaca, pisaca, a u njemu i danas deluje književni klub „Žarko Despotović“.
„Pre 23 godine, kad je pao komunizam, bilo je preko dvadeset srpskih škola, a sad radi samo jedna. Nema dece na selu, mnogo mladih je otišlo u inostranstvo, mnogi u Temišvar. Da bi postojao razred, treba nam petnaest đaka. To je paradoks: ono što nije mogao komunizam, uništavamo sami. Sada je naša svetla tačka gimnazija ‘Dositej Obradović’ u Temišvaru“, kaže Gvozdenović.

Srpskim jezikom govori sve manje ljudi i to je proces koji se teško zaustavlja, pa je sve više mladih Srba koji u međusobnoj komunikaciji govore rumunskim jezikom.
Što se tiče političkih odnosa, oni su potpuno rasterećeni. Poslednja sporenja između Beograda i Bukurešta, vezana za položaj Vlaha u istočnoj Srbiji, ne dotiču život ovdašnjih Srba i njihovih suseda.

„Nema kod nas nikakvih etničkih konflikata, u Banatu toga nema“, kaže Ljubinka Perinac Stankov, urednica nedeljnika „Naša reč“, koji se štampa na ćirilici. „U listu izlazi sve što je važno za Srbe. Ideja je da se okupimo, a ne da se napadamo. Mi smo mala zajednica i potrebno je da opstanemo takvi kakvi smo.”
Jasno je da se u vremenu tranzicije srpska manjina u Rumuniji teško snalazi i da nova vremena odnose deo njenog identiteta, uprkos školama, folkloru, piscima i demokratiji.

Ali, jedan drugi segment narodnog života pokazuje se kao živ i izrazito vitalan. Reč je o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenom susretljivom sveštenstvu, monasima koji ovde dolaze, osnivaju i obnavljaju manastire.

Iguman novoosnovanog manastira Zlatica Gerasim govori o tišini u kojoj je proveo ovu zimu, i o dobrim ljudima koji mu pomažu da obnovi svetinju.
------------------------------------------------

Povelja Radoslavu Zlatanoviću

U okviru „Dana preobraženja“ održani su, dvadeseti put, susreti pisaca. Glavnu književnu nagradu „Veliku Bazijašku povelju” dobio je pesnik sa Kosova i Metohije Radoslav Zlatanović, a Književno društvo KiM je nagrađeno „Specijalnom Bazijaškom diplomom”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.