Povratak Francuske na Balkan

Bilateralni odnosi su od potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu 2011. godine dostigli svoju nekadašnju snagu, onu koju su Francuska i Srbija imale posle Prvog svetskog rata

Glosa: Skoro osamdeset francuskih preduzeća u Srbiji učestvuje u stvaranju 10.000 radnih mesta i važno je poboljšati poslovnu klimu i imidž Srbije u inostranstvu

„Francuska namerava da se iznova u potpunosti angažuje na Balkanu, doprinese uspehu i prosperitetu regiona i njegovom putu ka Evropskoj uniji”, kaže u intervjuu za „Politiku” Tjeri Repanten, delegirani ministar Francuske za evropske poslove, uoči današnje posete Beogradu gde će se sastati s najvišim srpskim zvaničnicima. To je, kako je rekao „i bio smisao učešća predsednika Olanda na samitu na Brdu kod Kranja 25. jula ove godine”.

Možete li nam nešto više reći o svrsi vaše posete?

Moja današnja poseta je svedočanstvo i nastavak susreta predsednika Olanda na regionalnom samitu na Brdu kod Kranja. Posetiću Beograd, Podgoricu i Prištinu da bih posvedočio o našem povratku u ovaj region, da podsetim na naše zalaganje za vašu evropsku perspektivu i naglasim našu želju da vam pomognemo na putu ka Evropskoj uniji. Taj put će biti težak i možda će se učiniti dugim. Ali, mislim da u tom procesu kvalitet mora da bude na prvom mestu. Želimo da vidimo da ste spremni da se priključite EU, spremni da ispunite sve svoje obaveze, spremni da podnesete izazove jedinstvenog tržišta, spremni da budete, na kraju, pored nas, punopravni članovi EU.

Kako ocenjujete bilateralne odnose Srbije i Francuske?

Francuska takođe želi da ojača bilateralne odnose sa Srbijom. Želimo da pojačamo našu pomoć na tehničkom planu u oblastima u kojima raspolažemo posebnim znanjem: u oblasti pravosuđa, policije, poljoprivrede, saobraćaja, zaštite životne sredine i turizma. Takođe smo uz vas kako bi se razvilo vaše učešće u spoljnim operacijama Evropske unije za upravljanje krizama. U tom smislu, pozdravljamo vaše angažovanje u Maliju.

Naši politički odnosi su već veoma dobri. Želimo da ekonomska i trgovinska razmena dostignu isti nivo na obostranu korist. Raduje me što je rekonstruisana vlada najavila svoju nameru da ekonomski oporavak bude jedan od njenih prioriteta. S francuske strane, ministar spoljnih poslova je imenovao specijalnog predstavnika za ekonomsku diplomatiju za Balkan, gospodina Alena Rišara, nekadašnjeg ministra odbrane, koji dobro poznaje region i koji me prati tokom ove posete. Skoro 80 francuskih preduzeća je prisutno u Srbiji i učestvuje u stvaranju 10.000 radnih mesta. Mogu da navedem „Mišlen” koji je, preko svoje filijale „Tigar”, na trećem mestu među izvoznicima iz Srbije. Realizacija beogradskog metroa je takođe „svetionik” među projektima naših bilateralnih odnosa. Važno je poboljšati poslovnu klimu, kako bi se privukli novi investitori i poboljšao sam imidž Srbije u inostranstvu.

Kako ocenjujete Briselski sporazum i proces njegove implementacije?

Francuska je pozdravila sporazum od 19. aprila između Beograda i Prištine kao istorijski doprinos regionalnoj stabilnosti. Duh kompromisa odneo je prevagu na obe strane. Ovaj sporazum je model za rešavanje kriza na Balkanu i drugde. Želeo bih da pozdravim veliku hrabrost koju su pokazale srpske vlasti. Sporazum je upravo počeo da se sprovodi na odlučan način: svaki novi sastanak u Briselu donosi poboljšanja. Francuska se zalaže da se ovaj ritam ne uspori. Potpuna primena sporazuma će biti predmet pažnje zemalja članica Evropske unije, posebno prilikom sastanka Evropskog saveta u decembru mesecu koji će potvrditi efektivni početak pregovora. Važno je takođe brzo postići sporazum o pitanjima telekomunikacija i energije. Na kraju, sve treba da bude učinjeno kako bi se pospešilo učešće Srba na izborima 3. novembra; dobro odvijanje ovih izbora predstavlja noseći element sporazuma od 19. aprila. Na obe strane, pragmatizam treba da prevlada nad simboličnim pitanjima.

Ulazak Hrvatske u EU pospešiće pristupanje Srbije?

Ulazak Hrvatske ne predstavlja završetak već, upravo suprotno, predstavlja početak: primer Hrvatske treba da deluje kao katalizator za sve zemlje kandidate s područja Zapadnog Balkana. Evropa neće biti stvarno ujedinjena sve dok sve zemlje Zapadnog Balkana koje su prilikom Samita u Zagrebu 2000. dobile evropsku perspektivu tu perspektivu ne ostvare. Taj put je uzan, ali jasno trasiran: potrebni su efektivni nastavak unutrašnjih reformi, napredak u punoj i potpunoj primeni vladavine prava, kao i plodonosna i trezvena regionalna saradnja.

Iduće godine obeležava se stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata. Možete li da uporedite francusko-srpske odnose iz tog perioda s današnjim?

Stogodišnjica Prvog svetskog rata u Srbiji treba pre svega da podseti, posebno mlade, na to kako su naše dve zemlje bile bliski saveznici tokom rata, kako to pokazuje spomenik u Kalemegdanskom parku u Beogradu. Od 1916, posle povlačenja srpskih trupa na Krf, Francuska je pomogla da srpska vojska stane na noge, a zatim su se naši vojnici zajedno borili na Solunskom frontu do oslobođenja Beograda 1918. pod komandom princa Aleksandra Karađorđevića, vojvode Živojina Mišića i generala Deperea. Ovo bratstvo je svoje plodove donosilo i posle rata. Razmena u svim oblastima, uključujući naučnu i kulturnu, posle 1918. godine dostigla je izuzetan nivo. Brojni srpski studenti i umetnici su došli u Francusku i nastavili da udahnjuju život francusko-srpskom prijateljstvu. U Francuskoj postoji dosta brojna srpska zajednica. Danas su naši bilateralni odnosi, od potpisivanja Sporazuma o strateškom partnerstvu 2011. godine, dostigli svoju nekadašnju snagu. Srbija je mogla da računa na podršku Francuske pri svakoj od etapa svojih evropskih integracija: prilikom liberalizacije viznog režima, potpisivanja Sporazuma o pridruživanju ili, pak, prilikom dodele statusa kandidata. Ta podrška je ponovo bila izražena prilikom dijaloga u Briselu, zatim prilikom Evropskog saveta u junu, kada je doneta odluka da se otvore pregovori o pridruživanju.

Mere štednje ili privredni rast, nemački i francuski stav. Gde je ta debata u ovom trenutku i kojim putem će poći EU?

To je lažna dilema jer zapravo treba istovremeno nastaviti napore oporavka javnih finansija i preduzeti sve neophodne mere u korist privrednog rasta i zapošljavanja u Evropi. Francuska je tražila i postigla da se evropska politika preorijentiše u tom smislu. To je razlog zbog koga smo već u junu 2012. predložili da se uspostavi pakt rasta od 120 milijardi evra koji danas postiže značajne efekte. Pored toga, što se tiče Nemačke, mogu da kažem da ona deli isto gledište po svim tačkama. Mi, naime, radimo zajedničkim snagama s našim nemačkim partnerima . Da navedem jedan skorašnji primer. Mi smo 30. maja zajedno napisali predloge o privrednom rastu i zapošljavanju koji su apsolutni prioriteti, s jedne strane, kao i o produbljavanju ekonomske i monetarne unije, s druge strane. Takav impuls francusko-nemačkog motora je od odlučujućeg značaja jer omogućava da se dobiju veoma konkretni rezultati. Naveo bih samo jedan, i to suštinski: inicijativa u korist zapošljavanja mladih koja će biti dotirana sa 6 milijardi evra koje će biti raspoložive u naredne dve godine.