Subota, 25.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Aušvic, poruka za večnost

Цинични натпис на улазу у Аушвиц: Рад ослобађа (Фото: Б. Јакшић)

Od našeg specijalnog izveštača

Osvjenćim, Poljska – Stojim pred jednostavnim drvenim vešalom na kome je završio Rudolf Hes, nacistički vođa koji je pre nego što će postati komandant Aušvica, najozlogašenijeg koncentracionog logora Trećeg rajha, osmislio projekat tako što je staru poljsku konjičku kasarnu 1940. pretvorio u industriju smrti sposobnu da ubija 2.000 ljudi na sat.

Živeo je sa porodicom u dvospratnoj vili u ovom mestu na jugu Poljske, gde su pre rata 70 odsto stanovnika činili Jevreji. Živeo je toliko blizu konclagera da je imao pogled na paviljone i krematorijum.

Dok je deci čitao bajku „Hansel i Gretel”, njegova supruga Hedviga je kuću ispunjenu nameštajem i umetninama otetim od zatvorenika opisivala kao „raj”.

„Raj“ s pogledom na pakao u kome je sagorelo 1,1 milion ljudi: milion evropskih Jevreja, 20.000 Roma i desetina hiljada političkih zatvorenika iz Poljske, ruskih zarobljenika rata. „Moramo da oslobodimo nemačku naciju Poljaka, Rusa, Jevreja i Cigana”, govorio je Oto Tijerak, ministar pravde Trećeg rajha.

Hes je, pošto je sovjetska Crvena armija oslobodila Aušvic 27. januara 1945, sa porodicom pobegao na sever Nemačke. Uzeo je identitet radnika i krio se na farmi šest kilometara od danske granice. Čekao je su priliku da se zloglasnim „pacovskim kanalima” prebaci za Latinsku Ameriku.

Uhvatili su ga Britanci marta 1946. i predali Amerikancima. Na suđenju u Nirnbergu bio je prvi visoki funkcioner SS-a koji je priznao razmere zločina logora kojim je komandovao do 1943.

Svedočio je da je do 2,5 miliona ljudi ubijeno u Aušvicu 1 i 2 (Birkenau). Prosleđen je Poljacima koji su mu sudili i presudili aprila 1947.

Hesa je stigla pravda. Čak 90 odsto esesovaca koji su bili u Aušvicu i obližnjem logoru Birkenau nije! Uključujući i „anđela smrti”, doktora Jozefa Mengelea.

U Aušvicu je pobijeno 470.000 Jevreja iz Mađarske, 300.000 iz Poljske, 69.000 iz Francuske, 60.000 iz Holandije, 55.000 iz Grčke, 46.000 iz Češke, 27.000 iz Slovačke, 25.000 iz Belgije, 23.000 iz Nemačke i Austrije, 10.000 iz Jugoslavije, 7.500 iz Italije, 650 iz Norveške plus oko 34.000 Jevreja prebačenih iz drugih koncentracionih logora.

Upamtite. Ovo nisu brojevi.

Prelistavam knjigu sa 32 crteža anonimnog zatvorenika M. M. čije je svedočanstvo pronađeno skriveno u flaši blizu krematorijuma u Birkenauu 1947: dolazak zatvorenika, otimanje dece iz zagrljaja roditelja, čuvar kako mirno puši ispred gasne komore u kojoj je puštan cijanid Be dok se tela pobijenih tovare na kamion.

Glavna nemačka kancelarija za otkrivanje nacističkih zločinaca u Ludvigzburgu i danas traži 37 čuvara Aušvica. Vlasti u Berlinu su početkom ovog meseca najavile poslednji pokušaj da 30 preživelih čuvara koji žive u Nemačkoj izvedu pred sud. Ostali su duboku starost dočekali u Austriji, Brazilu, SAD, Poljskoj. Jedan u Hrvatskoj.

Kako su mogli? Kako su jeli? Spavali? Kako su nazdravljali, smejali se posmatrajući sve te ljude za koje su znali da im je jedini izlaz iz Aušvica visoki cigleni dimnjak iznad krematorijumskih peći?

Sleđen sam dok u metropoli smrti nemo posmatram svakako najstrahotniju izložbu na svetu: tone ženske kose, germanski precizno reciklirane za proizvodnju tkanina i za punjenje dušeka, gomile naočara, komada odeće sa žutom trakom i Davidovom zvezdom, cipela, četkica za brijanje, proteza i invalidnih pomagala, kofera...

Svaka ta kika, svaki ram, svaka cipela imala je iza sebe neku priču. Aušvic ih je pretvorio u bezličnu masu, ali Jad Vašem, jerusalimski memorijal Holokaustu i šest miliona jevrejskih žrtava Drugog svetskog rata vratio im je imena.

Vratio je život ubijenim žrtvama umobolnog projekta „Konačnog rešenja” jevrejskog pitanja iza koga je stajao rajhsfirer Adolf Hitler, po nekima najveći otpadnik jevrejskog naroda, jer neki tvrde da mu je baba začela oca dok je služila u jednoj jevrejskoj porodici u Austriji.

Pre Drugog rata u Poljskoj je živelo 3,3 miliona Jevreja, što je bila njihova najveća zajednica u Evropi i druga najveća na svetu. Poljska je vekovima, mnogo pre vremena velikih pogroma po Rusiji i Ukrajini, bila središte jevrejske kulture, hasidskog i drugih jevrejskih pokreta. Mnogobrojne sinagoge u Varšavi ili Krakovu i danas svedoče o nekada velikoj zajednici.

Samo 369.000 poljskih Jevreja je preživelo rat. Danas ih ima tek 3.200, mada je broj verovatno veći. „Mnogi Jevreji jednostavno ne žele da se zna da su Jevreji”, kaže mi turistički vodič u obližnjem Krakovu.

Mnogi su pisali o Aušvicu. Objavljeni su tomovi knjiga i studija, snimljeni su filmovi. Ali, o ljudskoj morbidnosti, o mogućnosti da kolektivni um naroda bude tako dramatično zaveden bolesnim teorijama o „višoj rasi”, o okrutnosti kakva ne postoji u životinjskom svetu, o svemu tome mora iznova da se piše.

Aušvic ne sme da ode u zaborav. Pre četiri godine osnovana je međunarodna fondaciji za očuvanje Državnog muzeja Aušvic-Birkenau jer je zub vremena zapretio objektima preteći da uništi neke najstarije barake. Fond namerava da prikupi 120 miliona evra, a do sada je 25 zemalja dalo oko 100 miliona.

Genocidnog projekta kakav ne postoji u istoriji ne treba se sećati samo svakog 27. januara, dana oslobođenja Aušvica, ili dana kada Jevreji komemoracijama obeležavaju Jom Ha Šoa, Dan sećanja na žrtve Holokausta.

Da li je Evropa u potpunosti savladala svoju prošlost? Izgleda da nije. U Evropi se ponovo povampiruje antisemitizam. Kada su Jevreji suočeni sa nevoljama, ugrožene su sve manjine. Borba protiv antisemitizma je borba protiv tiranije.

Aušvic je podsećanje na mračnu prošlost ali i upozorenje sadašnjosti. Posebno za generaciju koja je nacizam sklona da tumači kao pomodni politički hit.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.