Ponedeljak, 16.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski autizam

Meni je drago što sam u maju, u tekstu „Nova istorija”, u „Politici” pokrenuo temu revizije istorije povodom Velikog rata. Ali, vrlo sam nesrećan, pa i besan što poenta tog teksta, poziv istoričarima pre svega, da se bore protiv onoga što nam se sprema, nije urodio plodom. Umesto podizanja glasa na međunarodnoj sceni u odbranu istine o ulozi i slavi Srbije početkom 20. veka, u toku je opšte autistično brbljanje kako smo mi u pravu. Tako se i Milošević kratkovido i narcisoidno uzdao u to da smo mi u pravu i bio poražen jer u današnjem svetu to nema značaja. Domaća kompetentna gospoda danas pričaju nama i sebi samima ono što se ovde uči u školama i što ljudi dobro znaju. Obraćaju se Srbiji umesto onima širom sveta koji su već uveliko utvrdili novu verziju početka Velikog rata.

U svim zapadnim zemljama, na najglasnijim i najuticajnijim medijima postavljeni su tereni na kojima nastupaju njihove reprezentacije a našeg tima nema. Zakucavaju koševe koliko hoće i kako hoće, naš koš ne brani niko. Na francuskom, nemačkom, bosanskom, engleskom, holandskom...na svim svojim jezicima. Na našoj strani semafora je uvek nula. Kako se naša elita organizovala? Isto tako, i mi smo postavili takav teren i ubacujemo poene protivniku koji uopšte nije ovde, ne mari za tu utakmicu, ali postoji. Obračunava se naša elita sa zamišljenim protivnikom i ima iluziju da nešto radi. Svi pominju knjigu „Mesečari” koja je bila povod mom javljanju, ali po onom što govore vidim da je, za razliku od mene, nisu pročitali. Pune su nam novine i televizije takvih boraca, često nadmenih, kojima kao da je ispod nivoa da se suprotstave svetskim timovima. A ti svetski timovi čak i ne znaju za naše žalosno igranije.

Gospodo akademici, istoričari, profesori, službenici raznih društvenih instituta, znate li vi jezike? Zašto ne šaljete svoje odgovore onima koji hoće da nas ofarbaju u crno? Imate argumenata napretek, plaćeni ste da ih glasno govorite a imate i nepisani, patriotski nalog da se borite u ovoj stvari. Od celog dvadesetog veka koji smo upropastili, bilo nam je ostalo još jedino to, slava iz Prvog rata, a sada će i to da postane pepeo.

Kažu: SANU organizuje međunarodni skup dogodine. Dogodine, kada će sve već biti gotovo. Da je svaki onaj ko ovde živi od istorije podigao glas kod bar dvadeset svojih stranih kolega i prijatelja, bilo bi to nekoliko hiljada, ako ne saveznika, ono bar obaveštenih profesionalnih imena koja znaju o čemu se radi. Da i ne pominjem ostale koji imaju veze sa svetom.

I predsednik, vidim, obećava da će se u ovoj stvari odbraniti čast Srbije. Kako, predsedniče? Sigurno se nećemo odbraniti time što će se ovde organizovati odbori, proslave, predstave i serije o tim događajima. Taj meč može da se dobije jedino na stranim terenima, u tamošnjim knjigama, novinama, televizijama, institutima i katedrama. Mi jesmo mali, ali nisu ni Jevreji mnogo veći. Kako se provode oni koji pokušavaju da menjaju istoriju njihovih stradanja?  Ili prosto, ugledajmo se na naše sportiste.

A vlada? Gde su publikacije o stogodišnjici koju dobija svako ko dođe? Da li je u svakom razgovoru obavezan deo protest ili „izražavanje zabrinutosti“ zbog zle namere prema nama? Svaka izjava u inostranstvu treba da sadrži deo o ovoj muci. Zašto Ministarstvo inostranih poslova nije poslalo svim svojim poslanstvima urgentni i prioritetni zadatak da se ovim bavi? To je važnije od ekonomije. Mnogo je bolje je da nam propadne ugled kod stranih banaka nego kod običnih ljudi po svetu. Ofanziva, gospodo političari, to je jedino što sada može da pomogne. Odmah osnujte kancelariju sa prevodiocima, neka prate šta se događa i nalaže našim stručnim ljudima da odgovaraju, na srpskom, jer im je tako očigledno lakše. Prevodite, šaljite te odgovore, odmah, uporno, stalno, šaljite... To ne košta skoro ništa.

Neka mi se ne zameri što ću ponoviti završetak mog prvog teksta:

Šta mi uopšte radimo uoči ove stogodišnjice? Uoči obeležavanja godine u kojoj smo dosegli svoju najveću slavu, platili užasnu cenu i izašli na evropsku scenu.

Slušamo Aidu u Viminacijumu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.