nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Srpski autizam

Meni je drago što sam u maju, u tekstu „Nova istorija”, u „Politici” pokrenuo temu revizije istorije povodom Velikog rata. Ali, vrlo sam nesrećan, pa i besan što poenta tog teksta, poziv istoričarima pre svega, da se bore protiv onoga što nam se sprema, nije urodio plodom. Umesto podizanja glasa na međunarodnoj sceni u odbranu istine o ulozi i slavi Srbije početkom 20. veka, u toku je opšte autistično brbljanje kako smo mi u pravu. Tako se i Milošević kratkovido i narcisoidno uzdao u to da smo mi u pravu i bio poražen jer u današnjem svetu to nema značaja. Domaća kompetentna gospoda danas pričaju nama i sebi samima ono što se ovde uči u školama i što ljudi dobro znaju. Obraćaju se Srbiji umesto onima širom sveta koji su već uveliko utvrdili novu verziju početka Velikog rata.

U svim zapadnim zemljama, na najglasnijim i najuticajnijim medijima postavljeni su tereni na kojima nastupaju njihove reprezentacije a našeg tima nema. Zakucavaju koševe koliko hoće i kako hoće, naš koš ne brani niko. Na francuskom, nemačkom, bosanskom, engleskom, holandskom...na svim svojim jezicima. Na našoj strani semafora je uvek nula. Kako se naša elita organizovala? Isto tako, i mi smo postavili takav teren i ubacujemo poene protivniku koji uopšte nije ovde, ne mari za tu utakmicu, ali postoji. Obračunava se naša elita sa zamišljenim protivnikom i ima iluziju da nešto radi. Svi pominju knjigu „Mesečari” koja je bila povod mom javljanju, ali po onom što govore vidim da je, za razliku od mene, nisu pročitali. Pune su nam novine i televizije takvih boraca, često nadmenih, kojima kao da je ispod nivoa da se suprotstave svetskim timovima. A ti svetski timovi čak i ne znaju za naše žalosno igranije.

Gospodo akademici, istoričari, profesori, službenici raznih društvenih instituta, znate li vi jezike? Zašto ne šaljete svoje odgovore onima koji hoće da nas ofarbaju u crno? Imate argumenata napretek, plaćeni ste da ih glasno govorite a imate i nepisani, patriotski nalog da se borite u ovoj stvari. Od celog dvadesetog veka koji smo upropastili, bilo nam je ostalo još jedino to, slava iz Prvog rata, a sada će i to da postane pepeo.

Kažu: SANU organizuje međunarodni skup dogodine. Dogodine, kada će sve već biti gotovo. Da je svaki onaj ko ovde živi od istorije podigao glas kod bar dvadeset svojih stranih kolega i prijatelja, bilo bi to nekoliko hiljada, ako ne saveznika, ono bar obaveštenih profesionalnih imena koja znaju o čemu se radi. Da i ne pominjem ostale koji imaju veze sa svetom.

I predsednik, vidim, obećava da će se u ovoj stvari odbraniti čast Srbije. Kako, predsedniče? Sigurno se nećemo odbraniti time što će se ovde organizovati odbori, proslave, predstave i serije o tim događajima. Taj meč može da se dobije jedino na stranim terenima, u tamošnjim knjigama, novinama, televizijama, institutima i katedrama. Mi jesmo mali, ali nisu ni Jevreji mnogo veći. Kako se provode oni koji pokušavaju da menjaju istoriju njihovih stradanja?  Ili prosto, ugledajmo se na naše sportiste.

A vlada? Gde su publikacije o stogodišnjici koju dobija svako ko dođe? Da li je u svakom razgovoru obavezan deo protest ili „izražavanje zabrinutosti“ zbog zle namere prema nama? Svaka izjava u inostranstvu treba da sadrži deo o ovoj muci. Zašto Ministarstvo inostranih poslova nije poslalo svim svojim poslanstvima urgentni i prioritetni zadatak da se ovim bavi? To je važnije od ekonomije. Mnogo je bolje je da nam propadne ugled kod stranih banaka nego kod običnih ljudi po svetu. Ofanziva, gospodo političari, to je jedino što sada može da pomogne. Odmah osnujte kancelariju sa prevodiocima, neka prate šta se događa i nalaže našim stručnim ljudima da odgovaraju, na srpskom, jer im je tako očigledno lakše. Prevodite, šaljite te odgovore, odmah, uporno, stalno, šaljite... To ne košta skoro ništa.

Neka mi se ne zameri što ću ponoviti završetak mog prvog teksta:

Šta mi uopšte radimo uoči ove stogodišnjice? Uoči obeležavanja godine u kojoj smo dosegli svoju najveću slavu, platili užasnu cenu i izašli na evropsku scenu.

Slušamo Aidu u Viminacijumu.

Komеntari0
271fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja