Ritam i ples Dalekog istoka

Dvorana je u trenu zavibrirala. Do tog trenutka razdragana, publika je zaćutala vođena zvucima gonga. Praćena muzičkim istomišljenicima, smeđokosa devojka je samouvereno zakoračila na scenu. Posle nekoliko sekundi, sa dve udaraljke u rukama zagospodarila je binom i prestoničku publiku iz Doma sindikata povela na mistično, imaginarno putovanje predelima Dalekog istoka. Posle preksinoćnjeg koncerta u Senti grupa od 11 japanskih bubnjara „Gocoo”, koju predvodi Kaoli Asano, na 40 taiko bubnjeva dočarala je kako se u japanskoj kulturi doživljava spoj dalekoistočnih tradicionalnih i modernih zapadnjačkih ritmova i pokreta.

Mešavina nije bila nimalo slučajna i neprirodna, naprotiv. Japanska preciznost osećala se u svakom tonu. Publici u dvorani na Trgu Nikole Pašića grupa je pokazala zašto su je angažovali proizvođači video igara, reklama ili autori kultnog filma „Matriks”.

(Foto R,. Krstinić)

Prvi taktovi na koncertu bili su miran polazak voza iz stanice u poređenju sa ostatkom nastupa. I neupućeni u ovu vrstu muziciranja brzo su mogli da shvate zašto su bake došle sa unucima ili majke sa sinovima tinejdžerima. Praćen gotovo neprimetnim, ali nezamenjivim, svestranim sviračem različitih duvačkih instrumenata, energični orkestar je svojim melodijama prisutne uvodio u svet akcionih, naučnofantastičnih, ali i istorijskih epskih filmova. Na trenutke su se mogli osetiti zov divljine ili mudrost filozofa Dalekog istoka. Taman kada je publika pomišljala da je vreme za aplauz, smešak izvođača je poručivao – „Još nije kraj”.

Reči ambasadora Japana Masafumija Kurokija da muzika nema granice, kojima je na početku koncerta goste pozvao da uživaju, pokazale su se istinitim. Publika je iz dvorane ponela darove koje su izvođači pred koncert i želeli da poklone – snažna osećanja i nezaboravne utiske.