četvrtak, 24.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Romantizam i hemijsko oružje

Čovek se nalazi u svetu u kojem nema kontrolu i pokušava da je uspostavi. Hemijsko oružje, nuklearna energija, finansije i tehnologija su nove sile sa kojima se nosimo kroz mešavinu gluposti i tragedije.

U romantizmu devetnaestog veka, pesnici ili slikari kao Kaspar David Fridrih, predstavljali su prirodu kao začudnu, uzvišenu i daleko moćniju silu prema kojoj čovek ima strahopoštovanje, svestan da je deo prirode i nasuprot njoj: ona je lepa, a može nas ubiti. Takvi su vrhovi planina u izmaglici na kojima stoji usamljeni Fridrihov sanjar ili plave obale okeana sa kojih može doći cunami. Japanski multimedijalni umetnik Riodži Ikeda u svojim instalacijama koristi ogromne ekrane na kojima se pojavljuju jedinice i nule, televizijski sneg, elektronski ritmovi – to su nesagledivi pejzaži Matriksa. Kada pomislite na broj korisnika, količinu informacija, na elektronske impulse, formule, vidite da vam informaciona tehnologija nije jasna kao što nikada ne možete pojmiti prostranstvo kosmosa.

Hemijsko oružje, aktuelno zbog Sirije, kao i nuklearno, toliko je snažnije i destruktivnije od pojedinca i prisutno u svetskoj ravnoteži moći, da čovek ne može da sagleda posledice. Čuveni snimak pečurke nad Hirošimom je vizuelni primer tog začudnog doživljaja u kojem se spajaju vizuelna fascinantnost snimka i najjezivija smrt, užasna zbog svoje hladne tehnološke preciznosti u ubijanju ljudi kao mrava. Čovek je kreator tih sistema, pa samim tim, makar bio mrav u odnosu na njih, ima određenu kontrolu; mada samo ako kontroliše sopstvenu glupost.

Osiromašeni uranijum je korišćen u bombardovanju Srbije. Na stranicama „Politike” je već pisano o korišćenju hemijskog oružja od strane SAD. Slučaj uranijum stoji negde u zapećku, valjda tu ne važe Obamine crvene linije; izvinjavam se, crvene linije koje je postavio svet. No, u Siriji se tačno ne zna šta se dogodilo, samo se broje posledice, uzimaju nalazi sa terena, prave pretpostavke i postoje neki jezivi snimci. Neko naravno pravi pare. Britanija je učestvovala u trgovini sa Sirijom supstancama za izradu hemijskog oružja, pisao je „Gardijan”. SAD treniraju pobunjenike, dok Rusi prodaju oružje. Prema tome ima prostora za ljudsku kontrolu da je nekome stalo, a kontrola se gubi kada se nesreća već dogodi. Amerikanci su mislili da će držati stvari pod kontrolom zarad svog interesa, što je imalo tragikomičan razvoj. Pisac Težu Kol je ovako opisao Kerijev nastup koji je na kraju izvukao SAD iz intervencije. Keri: „Nećemo napasti... ako Sirija uradi nemoguće.” Sirija: „O? Uradićemo!” Rusija: „Uradiće.” UN: „Uradiće.” Keri: „Sranje!” Posle toga se Keri pravdao retorikom, dok je Lavrov već pripremio predlog. Zategnuti Keri, suprug „Hajnc” kečapa, jednom usputnom rečju na konferenciji za novinare začas je promenio ljudske živote. Željenu intervenciju i tragedije koje bi je pratile politički interesi maskirali bi u svoju suprotnost kao što se o bombardovanju Srbije i dalje govori kao o uspešnoj akciji (Olbrajtova), a posledice tog oslobodilačkog uspeha će se decenijama „poluraspadati” u zemlji i izazivati rak.

Osnovna prednost čoveka u odnosu na stvar koju stvori jeste mogućnost da joj kaže: Ne! Dakle, teoretski bar treba znati da se možemo odreći finansijskih mahinacija, nuklearne energije, nuklearnog i hemijskog oružja, dronova, nafte itd. Jednom kada se upustite u ples sa sopstvenim silnim kreacijama, tu faktori slučaja, apsurda, greške igraju ulogu. Tako je nedavno, povodom istraživanja novinara Erika Šlosera objavljen tekst u „Gardijanu” u kojem se otkriva da je Severna Karolina, savezna država SAD, mogla 1961. da bude oduvana dvema hidrogenskim bombama sopstvene vojske. Otkazali su sigurnosni prekidači, samo je jedan, i to najnepouzdaniji, reagovao. Ta bomba ima 260 puta veću moć destrukcije od one bačene na Hirošimu. Kjubrikovski momenat.

Čekaju nas izazovi. Naše znanje prati izazove, ali ne i naša duhovna zrelost. Kaskamo za sopstvenim tehnološkim napretkom. Najočiglednije gubimo trku sa nuklearnom energijom u Fukušimi, problem koji još nije rešen, u ekologiji koja je alarmantna i globalnim finansijama koje su u krizi. Ako SAD žele da kažu „ne” hemijskom oružju, onda svi u tome moraju da učestvuju. Od bogova smo uzeli vatru, volimo da pravimo požare, ali ne znamo da ih ugasimo.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork

Komеntari0
3c6cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.