Subotica se odrekla Kiša

Subotica – Na zgradi, br. 16, u ulici Grosije otkrivena je spomen-tabla kojom je grad Pariz obeležio nekadašnji dom književnika Danila Kiša. U prisustvu stotinak prijatelja, iz Pariza i Srbije, kako je izvestio Miroslav Karaulac za „Našu borbu”, odata je počast piscu 15. oktobra 1996. godine, sedam godina nakon smrti.

Ovaj novinski tekst podstakao je tada subotičkog stvaraoca Boška Krstića da se zapita zbog čega nikada nije ni pronađeno ni obeleženo mesto gde je veliki pisac rođen u Subotici, 22. februara 1935. godine. Poduhvatio se traganja, ukrštajući autobiografske zapise i književnu fikciju Kiša sa racionalnošću zemljišno-knjižnih izvoda. Zahvaljujući Krstićevom istraživanju i traganju za kućom gde je Kišova majka na proputovanju za Mađarsku bila smeštena i gde se on rodio, danas se pouzdano zna gde se kuća nalazila. Ona više ne postoji, porušena je tokom savezničkog bombardovanja Subotice 1944. godine, i na njenom mestu podignuta je nova četvorospratnica, čiji jedan deo na mestu bivše Kišove rodne kuće. Krstić je o tom otkriću napisao i knjigu „Potraga za Ulicom divljih kestenova” misleći da je to dovoljno, ali od tada uzalud pokušava da se Kišu i u rodnom gradu oda počast i postavi spomen-obeležje.

– Na zahtev Ministarstva kulture tokom poslednjih desetak godina četiri ili pet puta sam slao odgovore na njihov upit gde da postave postave spomen-tablu i tako obeleže mesto Kišovog rođenja, ali ta ideja nikada nije ostvarena – priča nam Krstić.

U obeležavanju Kišovog prisustva u Subotici najdalje se otišlo pre nekoliko godina kada je predat zahtev opštinskoj komisiji za dodelu imena ulica da jedna ponese i njegovo ime. Komisija je to odbila uz obrazloženje jednog od njenih članova da Kiš nije autentični stvaralac. U znak protesta, subotički pisci i intelektualci su kraj njegove biste u parku ispred Gradske kuće formirali špalir, ulicu Danila Kiša. Grupa entuzijasta jednoj od dugovečnih i omiljenih gradskih knjižara nadenula je ime po književniku, a od pre dve godine ovde radi i omladinska fondacija pod Kišovim imenom. Sedam godina u Gradskoj biblioteci takođe organizuje se književni „Kišobran”, susreti posvećeni delu velikog autora.

I nedavno je skrenuta pažnja na mesto gde je književnik rođen, nakon što je urbanističkim planom predviđeno da se park oko zgrade pretvori u parking. Iako je i tada pomenuto da taj ugao zavređuje drugačije uređenje, a ne pretvaranje u betonski plato, ništa se nije promenilo. U Gradskoj komisiji za davanje imena ulica i dalje nema predloga da neka ponese ime Danila Kiša, niti postoji novi zvaničan predlog da se obeleži kuća njegovog rođenja.

– Kiš nije imao jasnu viziju svog rodnog grada, vezivao ju je za Sinagogu, Gradsku kuću, pesnika Dežea Kostolanjija i višejezičnost. Iako je njegovo prisustvo u rodnom gradu ostalo zvanično neobeleženo, priroda se na neki način potrudila da to ispravi. U „Ranim jadima” Kiš u Novom Sadu traži ulicu divljih kestenova, to je nekadašnja Bemova ili danas Ćirpanova, gde je taj drvored postojao. U Novom Sadu ga više nema, ali dvostruki drvored kestenova postoji upravo ovde, ispred mesta gde je bila njegova rodna kuća. Možda je to i najlepši spomen na Kiša, mada je poneko od ovih stabala počelo da se suši, a ne vidim da neko o tome brine – kaže Krstić.