Suđenje Miškoviću bez odlaganja

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu juče je započelo pripremno ročište za suđenje Miroslavu Miškoviću, koje će biti nastavljeno danas. Miškovićevi advokati tražili su odlaganje pripremnog ročišta, ali je sud taj predlog odbio.

Branilac Zdenko Tomanović tražio je odlaganje rekavši da nisu ispunjeni uslovi za fer i pravično suđenje jer predstavnici državne vlasti u izjavama od početka procesa krše pretpostavku nevinosti Miškovića. On je te izjave nazvao "kampanjom" koja je "kulminirala" nakon odluke Ustavnog suda da je produžavanje pritvora Miškoviću bilo neustavno.

Advokat Krsto Bobot tražio je da se suđenje Miškoviću spoji sa suđenjem Milu Đuraškoviću, ali je sudija nakon pauze od pola sata odbacio zahtev za odlaganje ročišta, kao i za spajanje postupaka.

Sudija je apelovao na državne organe i medije da ne povređuju pretpostavku nevinosti i da se svi optuženi moraju smatrati nevinima dok se suprotno ne dokaže. Sudija je zatim doneo rešenje o početku pripremnog ročišta, koje je zatvoreno za javnost, u skladu sa članom 345. novog Zakonika o krivičnom postupku (ZKP).

Pripremno ročište je nova procesna radnja koja je uvedena novim zakonikom i već godinu dana se primenjuje u postupcima protiv okrivljenih za organizovani kriminal. Uvedeno je kao neka vrsta dogovora između suda i stranaka (tužioca i odbrane) o budućem toku suđenja. Kada suđenje počne, ono će biti otvoreno za javnost: na početku glavnog pretresa čitaće se optužnica i tek tada će se okrivljeni izjašnjavati o krivici.

Početak suđenja može se očekivati najranije za mesec dana. Advokat Tomanović je novinarima ispred suda rekao da će odbrana tražiti od posmatrača iz EU, UN i domaćih strukovnih organizacija da prate suđenje. On je posle u izjavi za Betu pojasnio da je prisustvo domaćih i stranih posmatrača neophodno u postupku u kojem je potvrđena optužnica kojom se finansijski investitor izjednačava sa strateškim, u kojoj se kao protivpravna korist proglašava stopa euribora i u kojoj se davanje kredita proglašava sticanjem vlasništva.

Bez namere da komentariše konkretan slučaj, profesor krivičnog procesnog prava dr Milan Škulić kaže da pripremno ročište ne doprinosi efikasnosti postupka.

– Da nema pripremnog ročišta, suđenje bi danas počelo, u prisustvu javnosti i okrivljeni bi već imali priliku da se izjasne o krivici i da iznesu odbranu. U praksi se već pokazalo da pripremno ročište samo komplikuje postupak. Dok se radilo na izmenama ZKP-a, predstavnici Tužilaštva za organizovani kriminal tražili su da se briše odredba o održavanju pripremnog ročišta. Tvrdili su da ono ničemu ne koristi – kaže dr Škulić.

Pripremno ročište je obavezno za krivična dela zaprećena kaznom većom od 12 godina zatvora.

Pitamo zbog čega je ZKP propisao da javnost ne prisustvuje pripremnom ročištu.

– Ideja pisaca zakona je da to bude stvar stranaka i suda, kako bi sud mogao da organizuje tok budućeg suđenja. Zato se smatra da javnost tu nije potrebna. Međutim, treba imati u vidu da sud može, pomoću portparola, obaveštavati javnost o toku postupka – objašnjava Škulić.

Zakonik čak predviđa mogućnost da se sa pripremnog ročišta direktno pređe na početak glavnog pretresa, dakle istog dana, ako sudija smatra da je to potrebno i da su za to ispunjeni uslovi. Međutim, to se do sada u praksi nije dešavalo, jer bi u takvim slučajevima suđenje započelo bez prisustva javnosti, uprkos pravilu da je glavni pretres javan.

Da podsetimo, vlasnik Delta holdinga” optužen je za malverzacije sa putarskim preduzećima, a među optuženima su i Miškovićev sin Marko i vlasnik Nibens grupe” Milo Đurašković. Tužilaštvo tereti optužene da su izvlačenjem i prisvajanjem finansijskih sredstava i imovine iz više preduzeća za puteve od 2005. do 2010. godine oštetili ta preduzeća za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 dinara.

Mišković je 23. jula pušten iz pritvora uz jemstvo od 12 miliona evra, a njegovom sinu Marku je 7. oktobra ukinut kućni pritvor pošto je kao garanciju dao lokal vredan 3,3 miliona evra.