Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mala Rea između Haga i Ljiga

Ministarstvo: Zaštititi interes deteta

BEOGRAD – Ministarstvo pravde i drzavne uprave uputilo je danas dopis Osnovnom sudu u Valjevu u kome je dalo mišljenje da je u slučaju Ree Matijević potrebno pokušati sporazumno rešenje spora radi zaštite najboljeg interesa deteta, navodi se u pisanoj informaciji Ministarstva dostavljenoj Tanjugu.

Ministrstvo je dalo mišljenje u svojstvu Centralnog izvršnog organa za primenu Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece, pošto je u utorak primilo predstavku advokata Reine majke Nataše Matijević u vezi sa postupkom izvršenja odluke valjevskog suda po zahtevu oca Roberta Matijevića za vraćanje maloletnog deteta.

Imajući u vidu njene navode da je suprug nad njom vršio nasilje, kao i da je odlukom suda Republike Hrvatske dete njoj povereno na staranje, Ministarstvo u svom dopisu Osnovnom sudu u Valjevu ukazalo da je Zakonom o izvrsenju i obezbeđenju propisano da sud prilikom sprovođenja izvršenja posebno mora voditi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta.

Takođe, u dopisu se ističe da je Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta regulisano da se u svim aktivnostima koje su u vezi sa decom, od primarnog značaja interesi deteta bez obzira na to da li ih sporovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, ili pak sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Tim dopisom Ministarstvo moli Osnovni sud u Valjevu da razmotri sve navedene zakonske mogućnosti koje ce za cilj imati samo dobrobit male Ree.

Ministarstvo je takođe Centralnom izvršnom organu Hrvatske uputilo dopis, pozivajući se na član 7 Haske konvencije, radi sporazumnog rešavanja ovog spora i postizanja dobrovoljnog povratka deteta i sprečavanje daljih eventualnih opasnosti po dete.

Osnovni sud u Valjevu doneo je odluku o predaji Ree ocu, pošto je presudio u njegovu korist shodno odredbama Haške konvencije o otmici dece.

Prethodno je njena majka u Zagrebu dobila starateljstvo nad detetom, ali je u toku brakorazvodna parnica. Ona je pre tri godine pobegla iz Zagreba u Ljig pošto je trpela nasilje u porodici od supruga.

Rea Matijević, u sredu nije predata ocu, pošto su meštani napravili živi zid oko zgrade Centra za socijalni rad i višesatnim protestom sprecili odvodenje devojčice. Tanjug

 ---------------------------------------------

Ljig – Drama koja prati sudsku odluku da se troipogodišnja devojčica Rea iz majčinog zagrljaja u Ljigu vrati ocu u Zagreb ni juče nije dobila epilog. U zakazano vreme, tačno u podne, majka Nataša Matijević nije dovela kćerkicu niti se pojavila u Centru za socijalni rad, koji treba da posreduje u ovoj potresnoj „primopredaji“. Otac Robert Matijević je došao u Ljig u pratnji službenika hrvatske ambasade, međutim kako ga dete nije čekalo sud će odrediti novi datum i vreme kako bi se postupilo po njegovom nalogu.

Nekoliko stotina građana Ljiga kojima su se pridružili i radnici REIK „Kolubara“ u kojem je zaposlena Natašina majka, više nevladinih i humanitarnih organizacija, kao i čelnici Dveri pola sata pre podneva formirali su živi zid ispred zgrade Centra za socijalni rad gde je Robert trebalo da se pojavi. Sprečavanjem njegovog ulaska, kako se čulo od pojedinih govornika na skupu, bilo bi odloženo formalno potvrđivanje da je otac došao po dete čime bi njegova pozicija bila ojačana sve do toga za se raspiše poternica za detetom. Međutim, oko 15 časova, radnici Centra za socijalni rad kazali su da se ni otac devojčice nije kod njih pojavio, tako da se sve odlaže do daljeg.

„Ne damo Reu!“, orilo se centralnom ljiškom ulicom gde je bilo i mnogo policajaca. Pored toga što je rečeno da je sada sve u rukama Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva kojima su advokati Nataše Matijević podneli prijavu protiv sudije Milutina Ilića iz ljiškog suda, da devojčica ostane sa majkom najveća uzdanica je, kako je navedeno, profesor dr Oliver Antić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića.

Iz komentara koje je Antić dao medijima citirano je da „u ovom slučaju neko očigledno nije znao da primeni pravo, jer se vraćanjem u Hrvatsku ova žena i njeno dete ponovo dovode u opasnost. Haška konvencija ima odredbu koja kaže da se ne mora primeniti pravilo vraćanja deteta ako postoji sumnja da će ono biti vraćeno u okruženje koje za njega nije bezbedno“.

Uz gromoglasni aplauz savetnik predsednika Nikolića pozvan je da svojim znanjem i iskustvom pomogne da se ova mučna situacija za devojčicu Reu i njenu majku okonča bez dodatnih trauma i patnji. Predstavnice udruženja žena iz za borbu protiv nasilja iz Lazarevca kazale su da u sudskoj praksi nije još zabeleženo da dete koje je sa majkom bilo smešteno u sigurnoj kući bude vraćeno ocu nasilniku. Podsećanja radi, Osnovni i Viši sud u Valjevu svoju presudu u korist oca temeljili su upravo na suprotnoj tvrdnji da on nije bilo nasilan prema detetu i da tako nešto tokom trogodišnjeg procesa njegova supruga Nataša Matijević nije mogla činjenicama da potvrdi.

Od boljih poznavaoca ovog slučaja saznali smo da je Nataša, doduše pod pritiskom i u strahu da će biti nastavljeno njeno maltretiranje, bez saglasnosti muža prevela dete iz Zagreba u Srbiju, tj. Ljig. Po Haškoj konvenciji, u pitanju je otmica deteta koje je rođeno u Hrvatskoj i ima njeno državljanstvo. Međunarodne konvencije su inače starije od domaćih zakona. Takođe je u ovom slučaju tačno da je sud u Zagrebu Nataši dao dete na starenje dok se brak ne razvede, ali nova okolnost komplikuje situaciju, jer je ta odluka suda doneta pošto se ona sa detetom vratila u Ljig.

Član 13. Haške konvencije koji se odnosi na poglavlje o povratu deteta daje mogućnost da ono ostane sa majkom ako postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj opasnosti ili psihičkoj traumi ili da ga na drugi način dovede u nepovoljan položaj.

Iz Centra za socijalni rad u Ljigu kažu da opasnost od traume postoji, i da bi do okončanja brakorazvodne parnice sa ocem deteta postupkom medijacije trebalo postići dogovor da dete ostane kod majke.

B. Novović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.