Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova provera Miškovićeve moći

(Фото Танјуг)

Da li je onaj ko je dugo nosio oreol gospodara Srbije iz senke, zaista i dalje toliko uticajan da može da nadjača državu? Ili je država toliko oslabljena da ne može da izdrži kontraudar jednog pojedinca? To su pitanja koja se postavljaju poslednjih dana oko procesa protiv Miroslava Miškovića, vlasnika kiparskog ofšor giganta „Hemslejd” u čijem sastavu posluje ovdašnji „Delta holding”.

Poslednji događaj, onaj jučerašnji kada Mišković nije došao u Specijalni sud, gde je nastavljeno pripremno ročište u procesu protiv njega i još deset osoba, tumači se u koridorima vlasti u Beogradu kao demonstracija okrnjene moći nekad najbogatijeg Srbina, čiji su poslovi izgubili zamajac još pre hapšenja u decembru prošle godine. Tačnije, u tim se krugovima čin nepojavljivanja u Ustaničkoj ulici (koji je sud ocenio opravdanim) smatra svojevrsnim odgovorom na prekjučerašnje saslušanje u policiji, gde je inspektore zanimalo da li je ovaj nekad najuticajniji čovek u Srbiji oprao 5,5 miliona evra Darka Šarića.

Tako se sukob između države i Miškovića, započet negde u ovo vreme prošle godine, nastavlja, a u poslednjih mesec dana kao da dostiže vrhunac, uprkos uverenju javnosti da je sve završeno tog 12. decembra prošle godine kada je vlasnik kiparskog „Hemslejda” uhapšen pod sumnjom da je oštetio privatizovana putarska preduzeća. U središtu nekoliko naizgled nepovezanih događaja nalazi se upravo istraga o povezanosti Miškovića i Šarića. Policijski izvori tvrde da je reč o istrazi daleko ozbiljnijoj od one za oštećena putarska preduzeća i da policajci imaju neoborive dokaze, a demantuje ih Miškovićev advokat Zdenko Tomanović, koji je istovremeno i branilac odbeglog milijardera iz Pljevalja u jednom drugom krivičnom predmetu.

Treba očekivati da Mišković i u ovom slučaju koristi uticaj i moć koje je stekao proteklih decenija dok je uvećavao svoje bogatstvo. Nekad najbogatiji čovek Srbije od prošle godine lobira kako bi izbegao krivični postupak. Angažovao je najskuplje lobiste u Americi, ali i Evropi, a kažu da je uz njega i jedan bivši američki ambasador u Beogradu, Kameron Manter. To je onaj izaslanik SAD koji je svojevremeno skidao Miškovića sa „crne liste” osoba kojima je zabranjen ulazak u SAD, što je pored ostalog pravdano i činjenicom da je Mišković uticao da se formira proevropska vlada Mirka Cvetkovića pri onom čuvenom zaokretu Ivice Dačića. A 2009. godine je Mišković, pored ostalih visokih zvanica, večerao sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom u zgradi Predsedništva Srbije.

Da li taj, sada očigledno okrnjeni, uticaj doseže do Ustavnog suda? Taj je sud odlučio da je produžavanje pritvora Miškoviću bilo neustavno. Možda je to besprekorno pravno mišljenje, ali ipak čudi da je sud postupio mnogo brže u ovom slučaju nego kad se većalo o naravno Briselskom sporazumu, Statutu Vojvodine, reizboru sudija. Logično je pitanje po kom kriterijumu ustavne sudije brže odlučuju o žalbama Miškovića i maga za privatizacije Zvonka Nikezića, nego žalbama manje uticajnih i bogatih ljudi poput Gorana Kneževića i sudije Blagoja Jakšića. Još je logičnije pitanje zašto Ustavni sud odbija da odgovori na ove očigledne dileme.

Koliko se o Miškovićevom uticaju i moći razglaba po Beogradu pokazuje i jedan primer sa preksinoćnjeg prijema u sedištu BIA. Sagovornici „Politike” povezali su Miškovićevo saslušanje u vezi sa pranjem novca Darka Šarića sa kampanjom protiv vrha policije u jednom tabloidu koja je trajala punih 28 dana. Sagovornici, koji su i sami prozivani tokom te kampanje, veruju da je zapravo cilj svega toga bio da se spreči istraga o povezanosti dvojice milijardera, jednog pod kaucijom, drugog u bekstvu.

Dokle posle svega seže okrnjena Miškovićeva moć? Nekad je imao uticaj i na policiju, i na sudije i na medije, i na političke partije. A danas? To pitanje sebi postavljaju i ljudi iz vlade i ostali koji nisu na njegovom platnom spisku.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.