Petak, 15.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jovanka je neizmerno volela Tita

Дара Костић у свом дому чува успомене на Јованку Броз (Фото М. Дугалић)

Kraljevo – Dara Kostić, sedamdesetdevetogodišnja starica, koja živi u naselju Stara čaršija u Kraljevu, nedavno je izgubila jednu od najboljih prijateljica – Jovanku Broz. Pisma i čestitke razmenjivale su još od 1955. godine, a istinski drugovale, redovno se posećivale, vodile ženske, prijateljske, ali i političke razgovore još od kraja sedamdesetih, pa sve do Jovankine bolesti i odlaska u bolnicu. Iako je Dara, još i umno i fizički veoma vitalna, neće, kaže, moći na sahranu, jer godine čine svoje pa automobil više ne vozi, a putovanje javnim prevozom bilo bi za nju preveliki napor.

– Jako mi je žao, samo onaj ko Jovanku nije upoznao ne zna kakva je to žena bila, iskrena, plemenita... Bila je prava dama, žena koja ničim nije zaslužila sudbinu koja je, naročito posle Titove smrti, snašla.

Baš me njena smrt pogodila i ne mogu da prežalim što sam se, prilikom našeg poslednjeg telefonskog razgovora, kada mi je kazala „u velikim sam nevoljama Daro”, na to našalila „a kada nisi bila”. Trebalo je ozbiljnije to da shvatim, ali sam se, eto, našalila. Jer, volela je ona te moje šale... – objašnjava nam Dara Kostić.

Neobičan je i zanimljiv početak njihovog drugovanja. Dara je pedesetih godina prošlog veka bila daktilografkinja u Okružnom sudu u Kraljevu. I, iz jednog sudskog predmeta doznala je za moguću osudu na zatvorsku kaznu jedne žene iz ovdašnjeg naselja Ribnice, koja je bila optužena za proneveru.

– Ta žena je bila samohrana majka troje dece, pa je Jovanka Broz, pismom sudu, bez trunke zapovednog tona, zamolila sudske organe da nekako, ako je zakonski moguće, kaznu prilagode njenoj obavezi podizanja dece. Pošto sam ja ostavljena od majke kao sedmogodišnja devojčica, to me je dirnulo, pa sam odlučila da Jovanki čestitam novu 1955. godinu. Inače, sam volele da pišem, da reagujem na neke pojave u novinama, časopisima, a pisala sam i pesme. No, ta čestitka Jovanki je naišla i na mali podsmeh od koleginica, govorile su: „Baš će tebi Jovanka da odgovori.” Ali, odgovorila mi je, pa su kasnije čestitke i pisma postale sve učestalije, sve do 1979. godine, kada me je pozvala da dođem kod nje u goste – kaže Dara.

Opisuje nam tu radost i tremu pred prvi susret, ali i ogromno olakšanje zbog, kako kaže, sasvim normalnog, bez trunke nadmenosti prvog susreta i dvosatnog razgovora u razidenciji u Užičkoj 15.

Po povratku u Kraljevo, znatiželjne su bile njene koleginice i prijateljice, ali i tadašnji predsednik suda Đoka Spasojević, pa i pojedini pripadnici SUP-a.

– Jer, već je počelo govorkanje o razlazu Tita i Jovanke, ali mene to nije uplašilo ili smetalo da je, uprkos tom razgovoru sa predsednikom suda i policajcima pozovem u uzvratnu posetu, što je ona učinila 2. maja te godine. Došla je u moju kuću sa sestrom Nadom, pratiocem i vozačem Božom Agbabom. I, baš joj je bilo drago kada joj je taj vozač, koji je vozio Tita, u mojoj kući rekao da mu je Tito lično naredio: „Božo vozi Jovanku u Kraljevo, ti si najsigurniji.” Posle mi je dolazila često, bila je bar dvadesetak puta ovde, obišle smo ovde mnoge manastire, bile na Kopaoniku, sa njenom sestrom sam tri puta na moru letovala, a ona je pored uobičajenih poseta prisustvovala i sahrani mog muža 1982. godine, svadbi moje kćerke Jasmine, koja sada živi u Kanadi, pa babinama posle kćerkinog porođaja... A, ja sam još češće išla kod nje u Užičku i posle kada su se preselili u Bulevar mira – objašnjava Dara.

Na naše pitanje da li je Jovanka istinski volele Tita ona tvrdi:

– Jako i neizmerno, čak mi je pričala da je svaku sumnju u njegova osećanja odagnala kada je jednom, dok su još bili zajedno, a kada su Titu drugi već punili uši, on u snu buncao – ne dirajte mi Jovanku, ona mi je sve.   

Naša sagovornica nam još objašnjava da joj se drugarica ponajviše žalila na Staneta Dolanca i Nikolu Ljubičića.

– Oni su se, pričala mi je, prvi i najžešće usprotivili njenom prisustvu na sastancima, a posebno ih je nerviralo Titovo često pitanje šta ti Jovanka o tome misliš, iako je konačnu odluku samo on donosio. Pričala mi je mnogo toga, objašnjavala niz događaja, recimo, kada je Dolanc u društvu Tita i Jovanke, lupajući o sto, predlagao razvod, a ona Tita upitala da li to želiš, našta je on, na njeno zadovoljstvo, negativno odgovorio – prepričava nam Dara Kostić.

Ona još dodaje iz Jovankine priče da je prvi uspeh protivnika njihovom daljem braku i zajedničkom javnom pojavljivanju postignut pred jedan od puteva u Afriku, kada je oficir za protokol, neki admiral Vilović za nju odredio, takoreći, zimsku odeću, našta je ona reagovala predlogom Titu da ga smeni. No, Tito je bio neraspoložen, to nije prihvatio rekavši ne moraš ni da ideš. Jovanka je, takođe u nervozi odgovorila neću ni sada, a ni kasnije.

I, tako je počela ta izolacija. Ali, na tu našu konstataciju Dara tvrdi:

– Pa, nije baš ona bila u strogoj izolaciji, kretala se. Dolazila je ovde, odlazila kod sestre, malo je i njena odluka bila da se puno ne odvaja od kuće. A, ponajviše je trpela kada su je preselili. Stalno mi se žalila na brojne nevolje, pa sam je ponekad savetovala da ne potpisuje te reverse na lično njene stvari, koje su joj, uglavnom oštećene, poput jedne očigledno namerno skraćene zlatne ogrlice, donosili iz Užičke. Javila mi je da me je jednom poslušala, opisujući kako je Fadilja Hodžu, na njegovu konstataciju da su pogrešili što su je u životu ostavili, isterala napolje govoreći marš, marš napolje i to pred obezbeđenjem. Da budem iskrena, ja sam imala još vulgarniji predlog za njega i one koje su je tada šikanirali i potpuno se neljudski prema njoj ponašali – tvrdi Dara Kostić.

Ova Kraljevčanka bila je kod Jovanke i samo nekoliko dana posle Titove smrti, objašnjava, baš u momentu kada joj je supruga pukovnika Gadafija izjavljivala saučešće, pa dodaje da je upoznata i zna da su netačne priče kako je ona bila u Ljubljani, kako je, navodno, Tito rekao da ne želi da je vidi... A, da je redovno od ,,svojih” oficira u obezbeđenju dobijala izveštaje o Titovom zdravlju tokom poslednjih dana njegovog života.

– Redovno mi se žalila i na uslove u vili, u koju su je preselili, objašnjavala mi je gde prokišnjava, da je hladno ... A, od naših političara najlepše reči imala je za Rasima Ljajića, on joj je čak i sa porodicom dolazio u posetu. Eto, imam još mnogo priča iz ovog drugarstva, ali tužna sam što ne mogu na sahranu, ne vozim auto, a bila sam druga žena vozač u Kraljevu, sa registarskim tablicama na „fići” KV 36-38...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.