Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Advokat Aleksandar Đorđević na čelu BIA

Dugogodišnji advokat Aleksandar Đorđević postavljen je za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Odlukom Vlade Srbije, na predlog Saveta za nacionalnu bezbednost, Đorđević dolazi u fotelju koja se smatra jednom od najmoćnijih u Srbiji, a koja je skoro dva meseca bila prazna, nakon imenovanja Nebojše Rodića na mesto ministra odbrane.

Zvanična biografija novog direktora BIA govori da je osnovnu i srednju školu završio u Čačku, a Pravni fakultet u Beogradu 1995. godine. Od 1996. do 1998. godine radio je u Okružnom sudu u Beogradu kao pripravnik. Godine 1998. upisan je kao advokat u imenik Advokatske komore Beograda. Od 1998. do 2001. godine radio je kao advokat u kancelariji Veljka Guberine u Beogradu, da bi potom otvorio sopstvenu advokatsku kancelariju. Bio je član nekoliko upravnih odbora, između ostalih i FK Crvene zvezde, u vreme kada je klub vodio Vladan Lukić. Advokatsku kancelariju imao je zajedno sa kolegom Borisom Bogdanovićem, koji je takođe zastupnik kluba s „Marakane”. Đorđević je januara 2005. zamenjen na mestu pravnog zastupnika Dejana Milenkovića Bagzija, kojeg je zastupao po službenoj dužnosti. Od januara ove godine član Radne grupe za izmenu Zakona o saobraćaju.

Nezvanično se o njemu govori kao o čoveku od poverenja Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade, sa kojim je u ličnim prijateljskim odnosima još iz vremena zajedničkog studiranja na Pravnom fakultetu u Beogradu. Informacije „Politike” govore da je Đorđeviću nedavno nuđeno mesto specijalnog tužioca za organizovani kriminal, ali je on to odbio sa navodnim obrazloženjem da „ne voli javno da se eksponira”.

Đorđevićevo ime, doduše u nezvaničnim razgovorima, spominjalo se prošle godine u nikad do kraja razjašnjenoj aferi prisluškivanja predsednika Srbije Tomislava Nikolića i prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Đorđević se spominjao kao jedan od onih preko čijeg listinga se pokušalo ući u telefonske razgovore Vučića. Naime, metod rada onih koji pokušavaju nelegalno da dođu u posed nečijih telefonskih razgovora, objašnjavaju sagovornici našeg lista, jeste takav da se ide „bočnim stranama”, tačnije ne uzima se listing razgovora onog ko je cilj prisluškivanja, već se uzimaju listinzi nekih ljudi sa kojima je žrtva u kontaktu. Navodno je tada Đorđević bio jedan od ljudi koji su zloupotrebljeni kako bi se uzeo i listing prvog potpredsednika vlade. Ovo se, dakle, govorilo samo u nezvaničnim razgovorima sa visoko pozicioniranim zvaničnicima državnog bezbednosnog aparata, ali zvanično to nikada nije potvrđeno. Juče je našem listu u BIA rečeno da „novi direktor Đorđević nije bio jedna od meta tog prošlogodišnjeg prisluškivanja”. Ta afera inače nikad nije razjašnjena do kraja, jedino što se zna da je neko iz MUP želeo da neovlašćeno pristupi podacima Nikolića i Vučića, a da je BIA to na vreme sprečila.

Novi direktor Đorđević je bez iskustva u poslovima iz domena obaveštajne agencije, a očekuju ga „napori u redefinisanju prioriteta i povratak izvornim, samo njenim poslovima”.

O ovom zaokretu u pravcima nastupa govorio je nedavno na proslavi Dana BIA Dragan Marković, zamenik direktora, koji je rukovodio agencijom u proteklom periodu. Marković je tada kazao da je to redefinisanje prioriteta započeto u prethodnom periodu, između ostalog, u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala. BIA je sa klasičnog kriminala preusmerila akcenat na privredni i finansijski kriminal, koji, po Markovićevoj oceni, ozbiljno ugrožava osnove ekonomskog i privrednog sistema države.

To preusmerenje je već rezultiralo dostavljanjem preko 50 informacija tužilaštvu i službama MUP-a, što je na kraju omogućilo prikupljanje dokaza o protivpravnim aktivnostima više grupa i pojedinaca, kojim je državni budžet oštećen za preko 67 miliona evra.

Istovremeno, ova promena prioriteta stvorila je uslove da agencija racionalnije i selektivnije koristi svoje resurse i posebne metode i postupke, što je rezultiralo smanjenjem broja primenjenih posebnih mera kojima se zadire u privatnost za gotovo jedinu trećinu.

Dušan Telesković

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.