petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 26.10.2013. u 15:00 Miljenko Jergović

Ćirilica? Ali u svojoj kući!

Od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, zasad samo negativne posljedice. Živi se lošije nego prije pola godine, rastu nezaposlenost i porezi, nema investicija, niti koristi od evropskih fondova. U novinama se moglo pročitati da će prve godine članstva Hrvatska Uniji više novca uplatiti, nego što će „povući” iz fondova. Inače, to je nova riječ u razgovornom jeziku, ili novo – poprilično glupavo, ali i znakovito – značenje stare riječi: povući novac zvuči kao povući neko muško za onu stvar.

Ali sve bi to bilo u redu, i bilo bi, manje-više podnošljivo, da nije jedne druge, vrlo zlokobne posljedice od ulaska u Evropu, a to je krajnja radikalizacija desnice, poplava političkoga revizionizma i otvorena rehabilitacija poraženih iz Drugoga svjetskoga rata u najvećim dnevnim novinama i na Hrvatskoj televiziji.

U izdanju „Večernjeg lista”, tako, izlazi mjesečnik pod nazivom „Vojna povijest”, koji u svakome broju na svojoj naslovnici objavljuje slike ustaških zločinaca. Objavili su u zadnje vrijeme Juru Francetića i Ljubu Bobana, ali i slike esesovaca s istočnoga fronta, sve uz poučne članke i specijalna izdanja knjiga za kioske, u kojima se veliča „ustaška vojnica”. Polako, korak po korak, u javnu sferu prodire diskurs s fudbalskih stadiona, gdje se za reprezentaciju godinama navija skandiranjem „ajmo, ajmo ustaše” ili tako što jedna strana maksimirskog stadiona drekne „za dom”, a druga strana uglas odgovara „spremni”, te sa zagrebačkih fasada, na kojima se svako veliko „U” s upisanim križem kočoperi godinama, tako da ga komunalci ne brišu, a građani se prave da ga ne vide.

Ono što je do juče bilo izričaj javnih zahoda, fudbalskih huligana i prljavih fasada, danas slušamo u programima javne televizije, u istupima hrvatske predstavnice u Evropskome parlamentu Ruže Tomašić, a katkad se, još uvijek u aluziji, čuje i u nastupima vođe opozicije Tomislava Karamarka. Inače, o vremenu NDH Karamarko će reći da je to „nesretno razdoblje”, a za ustaške čelnike će kazati da su „tragične povijesne osobe”. Tito je, naravno, najveći zločinac u hrvatskoj povijesti, a komunističke bi zločine, smatra Karamarko, trebalo osuditi u preambuli Ustava.

Sve to se nekako baš idealno namjestilo uz antićiriličnu histeriju, koja je nastupila kada je Vlada pokušala sprovesti Ustavni zakon o pravu nacionalnih manjina, i na javne institucije u Vukovaru postaviti ploče na oba pisma. Tada su se, uz podršku vrha Katoličke crkve i u neformalnoj suorganizaciji HDZ-a, te uz afirmativnu kampanju u većini medija, a naročito na Hrvatskoj televiziji, nadigli ratni veterani, i uz pasivno prisustvo policije, ili uz aktivno učešće pojedinih policajaca u uniformama, krenuli da razbijaju ploče s ćiriličnim natpisima. Vlast se tome nije oduprla, najviše što je premijer Milanović učinio bilo je da zavapi – „pokažimo velikodušnost”, kao da sprovođenje zakona podrazumijeva građansku velikodušnost, pa ako se ljudima danas, možda, i ne da da budu velikodušni, mogu opljačkati banku, zatući komšiju i razbiti ćiriličnu ploču.

A u javnosti se, na sve strane, počelo izgovarati nešto što neodoljivo podsjeća na malograđansku retoriku u Njemačkoj s početka tridesetih: dok narod gladuje, uvodi se ćirilica. Kao, podnijeli bismo mi to, ali nakon što prođe ekonomska kriza, riješe se problemi s nezaposlenošću, poraste BDP, baš kao da je ćirilica neko mnogo alavo pismo, pa poždere dnevno nekoliko tona kruha i masti više od latinice. Ili, tačnije rečeno, kao da Hrvati bivaju gladniji ako srpska zajednica u Hrvatskoj ostvaruje svoja građanska i manjinska prava.

Povremeno, stvar zna biti i tragikomična. Naime, borci protiv ćirilice na Hrvatskoj televiziji u posljednje vrijeme ponavljaju kako oni nemaju ama baš ništa protiv toga da se ćirilicom služi kome god se to sviđa. Ali u svojoj kući! Kao što i homoseksualci, je li tako, mogu jedni drugima iskazivati ljubav. Ali u svojoj spavaćoj sobi, a ne na ulici!

I zaista, ćirilica je danas u Hrvatskoj ono što je prije nekoliko godina bila parada ponosa. Samo što su pred pederima i lezbijkama svi spremno, i za dom spremno, popustili da bi ušli u Evropsku uniju, a sada kad su tamo, više ih nije briga, jer ih iz Unije ne mogu istjerati, pa nema govora da Srbima i srpskim simpatizerima pruže slobodu ćirilice. Da je agenda bila samo malo različita, i da su kojim slučajem srpska manjinska prava došla prije na red od prava homoseksualaca, propisali bi i hadezeovci ćirilicu, kao što su prije ulaska u Uniju krenuli da podržavaju pedere i lezbijke, uvjereni, bit će, kako je Evropa u stvari jedna pederska unija, veliki jedan Prajd, koji međutim treba novčano iskoristiti.

Komеntari0
be27a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja